Vizantija | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Vizantija". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


СЕМИНАРСКИ РАД
ТЕМА: ВИЗАНТИЈА
ПРЕДМЕТ: ОПШТА ИСТОРИЈА ПРАВА I
Децембар, 2009.године.
С а д р ж а ј
У в о д ................................................................................................. 3 1. ИСТОРИЈА ВИЗАНТИЈСКОГ ЦАРСТВА ..................................... 4 2. ДРУШТВЕНОЕКОНОМСКА СТРУКТУРА ................................. 8 3. ДРЖАВНА СТРУКТУРА ................................................................. 9 3.1. Цар и царска власт ........................................................................... 9 3.2. Сенат (синклит) ................................................................................ 10 3.3. Конзисторија .................................................................................... 10 4. ЦРКВА И ДРЖАВА ......................................................................... 11 5. УМЕТНОСТ ВИЗАНТИЈЕ ............................................................... 11 ЗАКЉУЧАК ....................................................................................... 12 ЛИТЕРАТУРА ................................................................................... 13
У в о д
Βασιλεύων Βασιλευόντων
1. ИСТОРИЈА ВИЗАНТИЈСКОГ ЦАРСТВА
Његов највећи цар, Јустинијан, поново је освојио неке делове западне Европе, саградио Свету Софију, и дао основну кодификацију римског права. После његове смрти царство је ослабило.
Дуготрајна расправа око иконоборства унутар источне цркве припремила је терен за раскид са римском црквом 1054.
Историја византиског царства, и поред радова који су је за последњих педесет година скоро препородили, ипак је још увек, нарочито на Западу, предмет упор
...............................NAMERNO UKLONJEN DEO TEKSTA.................................
шћу, - "хијератичном", како се врло радо говори, - неспособном за обнову и која је, под строгим надзором цркве, ограничила свој хиљадугодишњи напор на бескрајно умножавање дела неколицине генијалних уметника.
У ствари, Византија је била нешто сасвим друго. Ма да се она драговољно прогласила наследницом и настављачицом Рима, ма да су се њени цареви, до последњег дана, називали "василеусима Ромеја", ма да се они никада нису одрекли права која су полагали на стару и славну престоницу царства, ипак је Византија постала врло брзо и била у суштини источна царевина. Не треба о њој доносити суд у поређењу са блиставим споменом који је оставио Рим: по једном од људи који су најбоље схватили њену природу и назрели њен прави изглед она је била "средњевековна држава смештена на крајњим границама Европе према варварским народима Азије". Та држава је имала своје недостатке и своје пороке које би било детињасто хтети сакрити. У њој су се врло често дешавали дворски преврати и војничке буне; она је помамно волела циркуске игре, а још више богословске распре; поред господствености њене цивилизације нарави су јој често биле сурове и свирепе; и она је произвела, најзад, у великом изобиљу, људе осредњих карактера и ниских душа. Али, поред свих ових мана, та држава је била велика.
Но треба, заиста, као што се обично чини, замишљати да је, у току хиљаду година колико је наџивела пад римског царства, Византија непрекидно срљала у пропаст. После криза у којима умало није подлегла наступала су врло често времена јединственог сјаја, неочекиваних препорода, када се, према речима једног хроничара, "царство, та стара жена, појављује као млада девојка искићена златом и драгим камењем". У ВИ веку, под Јустинијаном, царство се, последњи пут, обнавља као у сјајно доба Рима, а Средоземно Море, поново постаје римско језеро. U VIII веку исавријански цареви сламају налет ислама у исто доба када Карло Мартел спасава хришћански свет код Поатјеа. У X веку македонски цареви стварају од Византије велику источну силу, допирући чак до Сирије са својим победничким оружјем, сатирући Русе на Дунаву, угушујући у крви државу коју су створили бугарски цареви. У XII веку, под Комнинима, грчко царство још ужива леп углед у свету, а Цариград је једно од главних средишта европске политике.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET