20 000 milja pod morem | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "20 000 milja pod morem ". Rad ima 32 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

CАДРЖАЈ
Увод..................................................................................................... 3 Одлике романа..................................................................................
Како је настао роман?............................................................
Простор у роману и роман простора....................................
Књижевност за децу……………………..…….............................. 6
8
9
11 Основне одлике књижевности за децу (краткоћа, једноставност обраде, ведрина, необичан темпо, духовита поента)…………… 12 Однос књижевности за децу и књижевности уопште…………... 16 Дете и одрасли читалац…………………………………………… 19 Биографија Жил Верна……………………………………………. 21 Композиција и анализа дела.....………………………………….. 28 Ликови………………………………………………………. 33 Научно и фантастично у романима Жил Верна.................. 36 ЗАКЉУЧАК................................................................................................ 37 ЛИТЕРАТУРА............................................................................................. 40
Увод
Чињеница је да свако књижевно дело има своју социолошки одређену читалачку публику. Успех књижевног дела, тј. његово примењивање и одржавање код читалаца, не може се детерминисати само друштвеним, идеолошким и економским факторима.
Један роман мора да поштује свет детињства и да води рачуна о дечјој машти. Деци предшколског узраста занимљиви су романи који подсећају на бајку. Током сазревања њихово интересовање се везује за авантуризам, нова открића, занимљива путовања, откривање непознатих предела у удаљеним земљама итд. Циљ романа за децу би био да задовољи укус детета, да обогати њихов психолошки и емотивни живот и развије интересовање за књижевност.
Од свих категорија, укус је најнеодређенији и не може се јасно одредити, јер зависи од много фактора: од средине у којој деца живе, од услова живота у породици, од васпитно – образовног система, али и од многих личних урођених способности.
Фантастика
У најширем смислу под фантастиком се подразумевају све оне слике које је човек створио својом уобразиљом. Фантастика је уткана у најстарија предања и легенде, одакле је пренета у писану књижевност. Фантастичне теме, ликови и бајке, одувек су привлачиле писце. Фантастичне представе као што су тајанствена и натприродна збивања, натприродних сила из уобразиље древних народа, настале из страха и стрепње од непознатог, прерасле су у чудовишне, сабласне утваре модерног човека. Романе су у својим делима често повезивали са мотивима и темама из бајке, бирали из вилинског света, стваралаштва људске маште. Фантастика је тежња, људска потреба и чежња, да се надмаши људско, да се ослободи временских и просторних граница.
Фантазија је у најширем смислу квалитет веза за свако књижевно дело које садржи и реалне, нереалне и чудесне елементе, сновиђења, визије страха и будућности, почев од бајке, до научне фантастике.
У ужем смислу, фантазија је обележје за литерарно приказивање чудесно језовитог, на начин читаоца и ликове доводи у ситуацију да нису више сигурни у границе између стварног и имагинације, те из овог лебдећег стања оно извлачи естетске вредности. Свет фантастике, скуп феномена који не могу да се објасне природним законима, дефинише се појмовима:
фантастично,
необично,
чудесно,
халуцинантно,
чаробно, итд. међу којима постоје веће и мање разлике.
Дефинисање фантастике везано је за одређивање појма фантастично, у ширем естетичком смислу, фантастика би као категорија обухватала појмове у разним уметностима. У ужем смислу за потребе науке о књижевности фантастика има значење, фантастичне књижевности. Особеност фантастике се најчешће тражи у односу према стварности, а ова се схвата као универзум људског искуства. Фантастика се јавља када у књижевном универзуму уследи прекорачење једног или више чинилаца.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET