Dositej Obradović | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Dositej Obradović". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Садржај
Увод ................................................................................................................................................. 3
1. Биографија .............................................................................................................................. 4
3. Животни пут и дела ........................................................................................................... 8
4. Црквена реформа ............................................................................................................... 10
6. Живот и прикљученија ................................................................................................... 14
7. Писмо љубезном Харалампију .................................................................................... 14
Закључак ...................................................................................................................................... 15
Литература ................................................................................................................................. 16
Увод
Помно читајући и размишљајући, у Доситеју се родила жеља да оде „макуд у свет, где би се могло штогод научити". Тим поводом записао је: „Та, зар би могао Златоусти овако умно, овако слатко беседити, да није учио. Мора се учити, па како било". У таквом расположењу напушта манастир, да би 1761. године доспео на Далматинско Косово, где је учио српску децу. Тамо је упознао народни живот, лепоте чистог језика, народну мудрост, што му је много значило у пројектовању националог препорода свога народа. Овде је саставио Буквицу, познатију као Доси-тејев буквар, која се у рукопису годинама ширила Далмацијом.
Доситејев живот из темеља се изменио када је избио Први српски устанак. На прве вести о устанку, у Трсту, у којем је боравио у то време, организовао је прикупљање материјалне помоћи српским устаницима. Тих дана настала је његова надалеко чувена Пјесан на инсурекцију Сербијанов.
У Београд је дошао 1807. године, пошто је претходно обавио низ значајних послова за устаничку Србију, пре свега на дипломатском плану.Свој национални програм на пољу просвете и културе, који је израдио пошто се упознао са врхунским европским достигнућима, Доситеј је у пракси остварио у Србији. То је чинио као директор свих школа када је одмах по постављењу, отпочео систематски рад на отварању не само основних него и средњих и стручних школа. Доситеј је 1808. иницирао отварање Велике школе у Београду, која ће се развити у универзитет. Две године касније, Доситејевим залагањем, у Београду је отворена Богословија.
1. Биографија
До почетка 18-ог века није било штампане књиге на чисто српском језику. Векови уназад бележе тешко и мучно време за српски народ, који је упркос незамисливом терору, уценама, масовним убијањима, исламизацијом, покатоличавањем, а захваљујући православној вери и цркви, кроз политичку идеју слободе, ипак успео да очува свест о себи и да преживи као нација. Последица тешког периода јесте и врло мали број писаних дела и политичких идеја уопште, а било је свега стотињак књига написаних на масовитом руско-црквеном и српском језику.
Пре њега, али и у његово време, било је бројних великана, али он је први чије су књиге с
...............................NAMERNO UKLONJEN DEO TEKSTA.................................
литички саветник, министар првог нововековног владара , калуђер.
Прво је писао дело „ Живот и прикљученија“- по многима његово најоригиналније дело, у којем пише о свом зивоту, а биографију је пропратио инсистирањем на школи и науци, критикујући духовну заосталост свештеника и оштро је нападајући. Основна поука овог дела јесте да, као што је Доситеј слободно приступио питањима која су тада представљала табу теме, тако исто треба приступити сваком другом питању. „Свободно приступити“- значи, ослободити се свега што нас спутава у расуђивању, и ослањати се искључиво на “богодани ратум“, који је једино мерило истине, па саветује „ Зато, о ти словесни човече, мисли, суди, расуждавај и познај.. Сав свет да ти рече да си слеп, ти, имајући очи и чисто видећи не веруј свему свету. Сав свет да ти рекне да два и два не чине цетири, немој му веровати, то је против искуства“. Након тога пише „Совјете здравог разума““ –где издваја мисли и савете учених људи, моралне и полемичне огледе, пуне просветитељске мисли.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET