Ivan Mažuranić | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Ivan Mažuranić". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Sadrzaj
Увод ……………………………………………………………………………………………
1. Биографија ………………………………………………………………………………
2. Смрт Смаил – Аге Ценгица ……………………………………………………….
2.1. Аговање ……………………………………………………………………….
2.2. Ноћник …………………………………………………………………………
2.3. Чета ………………………………………………………………………………
2.4. Харач …………………………………………………………………………….
2.5. Коб ………………………………………………………………………………..
2.6. Ликови ………………………………………………………………………….
3. Остале песме ……………………………………………………………………………..
Закљуцак ……………………………………………………………………………………….
Литература ……………………………………………………………………………………
Увод
1. Биографија
Што рећи о овом великом човеку, а стварно можемо споменути пуно тога. Рецимо да се ради о хрватском песнику који је поред свог уметничког изражавања показивао и политичке склоности, што се највише манифестирало у периоду од 1873. до 1880. када је био први бан пучанин.
Иван Мажуранић родио се у Новом Винодолском 1814. године. Своје школовање започиње у Ријеци, Загребу и Мађарској након чега се вратио у Загреб студирати право. Након завршеног факултета почео је радити као наставник у гимназији у Загребу, а након тога је постао одветник у Карловцу, где је први пут показао политичке амбиције.
Наиме, баш је у Карловцу неко време радио у градском већу, а за време револуционарног раздобља од 1848. – 1849. био је народни заступник и перовођа Хрватског сабора главни редактор саборских закључака и закона. Ускоро је именован врховним државним одвјетником 1850. године, а десет година након тога именован је предсједником Хрватског дворског канцелара.
Иван Мажуранић сматра се најкреативнијом личности Хрватскога народног препорода, а за своје велико дјело озбиљно се спремао. Од првих стихова које пише 16-годишњи ђак био је дуг и стрм пут.
За вријеме бановања проведена је реформа правосуђа, политичке управе и школства, а 1874. основано је Свеучилиште у Загребу, прво у јужних Славена. Нажалост како је тешко било усугласити његове радне обавезе у политици са пјесмама, Мажуранић је престао писати. Преминуо је у Загребу, 4. коловоза 1890. године.
Иван Мажуранић је најзначајнија креативна личност Хрватског народног препорода (песник, језикословац, хрватски бан). Потиче из имућне грађанско-тежачке, пољопривредно-виноградарске фамилије у Новом Винодолском. У “Даници” је, од самог почетка, био један од најзапаженијих и најизразитијих песника, а као човек необично уман, темељите наобразбе и пространих видика, препородни покрет схватио је дубље од многих, у пуном тоталитету ку
...............................NAMERNO UKLONJEN DEO TEKSTA.................................
мана” (1844), дуг је и стрм пут; али у тренутку кад се латио тога посла, он је тај пут већ свладао: и разјашњење метричких проблема везаних за хрватски језични израз, и вергилијански еп с искуством које из њега произлази, а тиче се односа историје и поезије.
Као језикословац, остварио је први модеран хрватски речник: заједно с Јосипом Ужаревићем, саставио је дело од 40.000 речи у ком је, осим апсорпције старијег називља из речника Микаље и Стуллија, сковао хрватско појмовље за многа подручја градске цивилизације и тиме утро пут Богославу Шулеку. Његов песнички углед био је у то доба већ тако непрепоран, да га је тек основана Матица илирска изабрала да за њено прво, инаугурално издање допише XИВ. и XВ. певање Гундулићева великог епа. Три песника пробала су се у том послу пре њега: Пјерко Соркочевић, Марин Златарић и један који се није потписао; после њега нико више није ни покушавао надмашити Ивана Мажуранића: толико се његова допуна стопила с целином Гундулићевог дела. Успех је и у јавности био толики да га је, карловачког адвоката, шурјак Димитрија Деметера, брат његове супруге Александре, наговорио да за алманах “Искра” напише нешто ново. То ново био је спев “Смрт Смаил-аге Ченгића”, који није само испунио све наде него и надмашио сва очекивања. Качић и Гундулић: то су темељи на којима је подигнута зграда Мажуранићева епа. Ако је пошао од Качића, тек преко Гундулића досегао је властити израз. У своме данас већ класичном делу, једном од најблиставијих, најмоћнијих уметнина хрватске речи, опевао је стварни догађај, али га је он, не држећи се свих историјских чињеница (есенцијално, ради се о морално двојном провинцијалном догађају-убиству локалнога тиранина на претворно-мучки начин), песнички толико прерадио, и продубио, да се у њему један појединачни случај уздиже до опште, универзалне идеје, мисли-водиље целог нашег препородног покрета: идеје слободе и правде.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET