Jelena Anžujska | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Jelena Anžujska". Rad ima 7 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Одавно је примећено да је жена у средњем веку најчешће приказана као симбол апсолутног зла, веома ретко као симбол апсолутног добра. Жена је, наиме, с једне стране посматрана као Ева, оличење узрока за страдање људског рода, а с друге стране као Богородица, оличење његовог спасења. Када говоримо о српским средњовековним женама, може се рећи да начин на који су оне представљене у литератури до сада није детаљно разматран. Поједине жене слављене су не само због своје доброте, побожности и милосрђа, него и због мудро сти, изузетног образовања како и духовних вредности које су красиле њихову личност. Страх од женских моћи, као и намера да се оне држе под контролом били су типични за средњовековно друштво. У складу са византијском хришћанском традицијом, жене су прихваћене само као узор врлине - девице, свете мајке или удовице.
Једна од жена која је оставила дубок траг и поштовање у српској средњовековној историји између осталих била је Јелена Анжујска. Оно што је од изузетног значаја за њу јесте то да је она прва српска краљица која је постала светитељка, уз то, она је и једина краљица из династије Немањића која има своје житије и која је од цркве добила култ. Ово житије,“ Житије краљице Јелене Анжујске“ је написао Данило Други. (Житије или хагиографије, животописи светаца, најстарија и најбројнија дела наше средњовековне књижевности. У њима су приказани животи светаца и издизан је њихов култ као образац по којим је требало да живе монаси по манастирима и пустињама. Биле су такозване романсиране биографије)
Наиме, Јелена Анжујска је била жена краља Уроша Првог, најмађег сина Стефана Првовенчаног , мајка краљева Драгутина и Милутина. Иако порекло краљице Јелене још увек велика непознаница, архиепископ Данило каже за њу да је била француског фрушког порекла и да је ћерка „славних родитеља“ који су је и удали за српског . краља. Познато да је била у родбинским везама са Карлом Анжујски м. Будући да је била у родбинским везама, она је посредовала у успостављању савеза између њега и њеног мужа Уроша и у његовим сукобу са Византијом. Народно предање каже да је краљ Урош клисуру реке Ибра засадио плавим јоргованима (њеним омиљеним цвећем) да би тако њиховом лепотом задивио своју будућу жену, која је требала да постане краљица и самим тим доћи у Србију, тада још увек економски заостале Србије. Самим венчањем са српским владаром, Јелена је примила православну веру, али је остала емотивно привржена католичанству.
Краљица Јелена по доласку у Србију врло се је брзо уклопила у свој нови свет, истичући да је великодушно помагала свима којима је помоћ била потребна. О томе најбоље говори архиепископ Данило Други када каже: „Ова госпођа блажена Јелена распињући тело своје толиком љубављу истините вере, којом је могуће угодити Господу, не само да се бринула за једну душу своју, но и удовицама и сиротама и ништима и свима који требају небројено богатство земаљског царства свега нештедимице раздаваше, да су сви око ње дивили таквој врлини и богољубљу њезину“ Њена хуманост и човекољубље су досегли и друге врлине. Уз дозволу њеног мужа, краља Уроша, она издаје наређење и започиње у целој својој области сакупљати кћери сиротих родитеља. Краљица је тим девојкама пружала дом и храну, обучавајући их како се раде разни кућни послови, нарочито ручни рад. Тако је Јелена Анжујска отварала у Србији неку врсту школе плетења. У Брњцима, где је краљица после смене на српском престолу живела, долазиле затим нове девојке, а онима које су већ изучиле ручну вештину и стекле друга знања, краљица је налазила мужеве. Захваљујући управо Јелени, њеној бризи за младе и сироте девојке, велики број српских девојака започео је квалитетнији и лепши живот.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET