Medjunarodno poslovanje | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Medjunarodno poslovanje". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

1. UVOD
1.1. MEĐUNARODNA TRGOVINA
Početkom 80-tih godina prošlog veka dogodila se velika ekspanzija međunarodnih investicija. To je period ubrzog brisanja nacionalnih granica, kada je ekonomija u pitanju, pa dolazi do ubrzane deregulacije finansija u SAD-u, Evropi i Aziji. Ovaj trend je nastavljen i početkom 90-tih godinama, kada dolazi do kraha komunizma i otvaranja bivših komunističkih država za investitiore iz „kapitalističkih“ država. Osnovni motiv za investiranje kapitala, naravno, je što veći prihod. Mnoga preduzeća investiraju u inostranstvo kako bi efikasnije proizvodila. Druge zemlje nude niže troškove rada, pa kompanije premeštaju svoje proizvodne pogone tamo gde su troškovi manji. Kompanije investiraju u inostranstvo kako bi osigurale neophodne sirovine, a tu se najviše ističu naftne i rudarske kompanije. Dakle, svi ti interesi – tržišta, proizvodnih pogona i sirovina – u skladu su sa ciljem osiguranja veće stope prinosa nego što je to moguće ostvariti samo domaćim poslovanjem.
1.2. MEĐUNARODNO KAPITALNO BUDŽETIRANJE
Kod inostranih investicija je bitno da se one mogu „repatrirati“, odnosno vratiti u zemlju iz koje investitor dolazi. Ako se investirani kapital ne može vratiti u zemlju onda investicija nije atraktivna.
Ako se tokovi novca mogu slobodno repatrirati kapitalno budžetiranje postaje vrlo jednostavno, i tada kompanije obično sagledaju sledeće činjenice:
- Procenjuju očekivane tokove novca u stranoj valuti;
- Izračunavaju njihovu vrednost u domaćoj valuti;
- Određuje neto sadašnju vrednost projekta upotrebom domaće zahtevane stope prinosa, uz stopu koja bi se prilagodila za učinak premije rizika koji je povezan sa inostranom investicijom.
2. NEKI RIZICI U MEĐUNARODNOJ TRGOVINI
2.1. PORESKI SISTEM
Svaka zemlja oporezuje dobit strane kompanije koja posluje u toj zemlji. Neke zemlje prave razliku između prihoda koji se deli akcionarima i neraspoređene dobiti, tako da manje oporezuju neraspoređeni prihod. Manje razvijene zemlje, uglavnom, imaju niske poreze i daju određene poreske olakšice da bi privukli strane investicije.
2.2. POLITIČKI RIZIK
Politički rizik je vrsta rizika gde postoji mogućnost uplitanja države u poslovanje korporacije. Taj rizik se kreće od malih uplitanja do potpune konfiskacije celokupne imovine. Ta uplitanja se najčešće odnose na zakone koji propisuju minimalni procenat domaće obračunske snage koja se mora zaposliti na različitim pozicijama, obavezne investicije u ekološke i socijalne projekte i ograničenja koja se odnose na konvertibilnost valuta. Krajnji politički rizik je eksproprijacija, postupak u kojem država „preuzima“ kompaniju. Primer ostvarenja takvog rizika jeste skora nacionalizacija naftnih nalazišta i naftnih kompanija u Venecueli od strane te države. Do tada, te kompanije su bile u vlasništvu britanskih i američkih korporacija. Između blagih uplitanja i potpune eksproprijacije postoje brojni postupci i diskriminacije, kao što su: veći porezi, veći komunalni troškovi, obaveza isplaćivanja većih plata od domaćih kompanija, itd. Međutim, to je samo jedna strana priče. Druga strana priče kaže da zemlje u razvoju daju stranim kompanijama ustupke za investiranje, tako da mogu imati manje troškove nego domaće kompanije.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET