Procentni račun | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Procentni račun". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Visoka škola za primijenjene i pravne nauke „Prometej“ Banja Luka, Knjaza Miloša
10a
Seminarski rad
PROCENTINI RAČUN
EKONOMSKE FUNKCIJE
Banja Luka, januar. 2010.
II.Uvod:
Procentni račun, u osnovi, predstavlja načine određivanja zavisnosti sledećih veličina: glavnice, procentne stope i procentnog prinosa. Korišćenje procentnog računa je u današnje vreme svakodnevna čovekova potreba. Na žalost nivo poznavanja ovog računa je, iskreno govoreći, katastrofalno nizak, pa čak i kod osoba koje se po prirodi svojih delatnosti svakodnevno susreću sa njim. Procentna stopa predstavlja broj koji pokazuje za koliko se jedinica smanjuje ili povećava glavnica za svakih 100 jedinica te glavnice. Najčešće se obeležava sa p. Procentna stopa se može izražavati i u procentualnom i udecimalnom zapisu. Veza između decimalnog i procentualnog zapisa procentne stope p je:
p(decimalni zapis) = p(procentualni zapis/100)
Na primer, procentualnom zapisu 64% odgovara decimalni zapis 0,64, procentualnom zapisu 168% odgovara decimalni zapis 1,68, procentualnom zapisu 0,38% odgovara decimalni zapis 0,0038 , odnosno decimalnom zapisu 0,28 odgovara porocentualni zapis 28% , decimalnom zapisu 2,45 odgovara procentualni 245%, decimalnom zapisu 0,0042 odgovara procentualni zapis 0,42% i slično. Očigledno je da se prelazak sa jednog na drugi zapis ostvaruje običnim deljenjem, ili množenjem sa brojem 100.
U praksi se procentni račun najčešće koristi u smislu određivanja povećanja ili umanjenja nekih veličina za određeni procenat, pri čemu se dobijaju nove vrednosti tih veličina. Relacije koje važe između početnih vrednosti (glavnice), procentne stope, procentnog prinosa i novih (povećanih ili umanjenih) vrednosti veličina koje se povećavaju ili umanjuju za određeni procenat, određuju sledeće teoreme, koje takođe nećemo dokazivati.
2
III. PROCENTINI RAČUN
G je glavnica, (cjelina), ono što је 'na početku' i na njega se uvijek odnosi 100%.
Р је dio glavnice (cjeline), ono što je 'na kraju' i na njega sе odnosi p %. Naravno,
Nekad Р može biti veće od G.
p -je uvijek u procentima, i tо:
Аkо u zadatku kaže da se nešto povećava za Х%, onda је p =(100+Х)%.
Ако u zadatku kaže da se nešto smanjuje za Х%, onda је p =(100-Х)%
U datom zadatku iz procentnog računa, mi najprije odredimo šta nam je zadato: G, P ili p . Ubacimo te podatke u G:P=100: p i nađemo nepoznatu.
PRIMJER 1
1) Trideset procenta jedne dužine iznosi 42cm. kolika je dužina čitave duži?
PRIMJER 2
Cijena cipela je 140 konvertibilnih maraka. Koliko će biti cijena nakon sniženja od 15%?
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET