Zapremina poliedara i obrtnih tela | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Zapremina poliedara i obrtnih tela". Rad ima 32 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Гимназија у Босилеграду
Матурски рад
Предмет:Математика
Тема:
Запремине полиедара и обртних тела
Предметни проф: Кандидат:
Вера Стојанова Емилија Миланова
Школска година 2009/2010
Босилеград, јуни
Садржај
Увод...................................................................................................2
Запремине полиедара.....................................................................3
2.1 Општи појмови..............................................................................3
2.2 Кавалијеријев принцип................................................................4
2.3 Запремина квадра.........................................................................6
2.4 Запремина призме..........................................................................9
2.5 Запремина пирамиде.....................................................................11
2.6 Запремина зарубљене пирамиде.................................................15
3.Запремине обртних тела .................................................................17
3.1 Запремина ваљка...........................................................................17
3.2 Запремина купе..............................................................................19
3.3 Запемина зарубљене купе.............................................................20
3.4 Запремина лопте ............................................................................21
3.5 Запремина делова лопте................................................................24
3.6 Узајамни положаји лопте и других тела......................................26
3.6.1 Лопта и полиедри........................................................................26
3.6.2Лопта и обртна тела ....................................................................27
3.7 Извођење образаца за запремину обртних тела помоћу
интеграла.......................................................................................29
4. Симпсонова формула......................................................................30
5. Закључак..........................................................................................31
6. Литература.......................................................................................32
1.Увод
Под називом ,,математика” се мешају два веома различита поступка. С једне стране, првонастала, техничка делатност у којој преовлађује практична корист, у служби опстанка заједнице; с друге стране, млађе , интелектуално стваралаштво које већ од Грка ставља математику на исти ниво са филозофијом. Но, током векова ова два приступа су се тесно повезала.
Може се рећи да постоје два ,,рођења” математике. Најпре је, дакле, била разрађена практична математика, ,,вештина” рачунања, скуп техника и умећа, алатки за ,,руководиоце” и ,,инжењере”. Она води порекло још из вавилонске и египатске цивилизације, где су пронађени многобројни трагови примене алгоритама, ,,земљомерства” итд. Но, те цивилизације из ње никад нису извеле целовито учење. Тек с развојем математике као науке рационалног доказивања која користи хипотетичко-дедуктивни поступак, а не више само скуп ,,рецепата” за рачунање или манипулисање фигурама, јавиће се оно што по многим стручњацима једино чини математику. Она потиче из хеленске цивилизације (први представници су били Талес и Питагора), почев од VI пра н. е.
Данас се математика развија великом брзином. Достигнућа метематике се увелико примењују у другим природним наукама. Зато се често присећамо речи познатог математичара Гауса да је математика краљица наука, а аритметика-краљица математике.
Математика није пажљив ход по утабаним стазама већ путовање кроз непознате дивљине где се истраживачи често изгубе. Бављење детаљима би требало да буде сигнал историчару да су мапе направљене, али да су истраживачи отишли негде другде.
В. С. Англин
2.Запремине полиедара
2.1Општи појмови
Величина ограниченог дела простора назива се запремина тог дела простора.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET