Sterilizacija, dezinfekcija i deratizacija | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Sterilizacija, dezinfekcija i deratizacija". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


SADRŽAJ
UVOD 3
1. ŠTA JE TO STERILIZACIJA? 4
1.1 FIZIČKA STERILIZACIJA 4
1.1.1 SUVA STERILIZACIJA 4
1.1.2VLAŽNA STERILIZACIJA 5
1.1.2.1KUVANJE 5
1.2 TINDALIZACIJA ( FRAKCIONA STERILIZACIJA) 6
1.3 AUTOKLAVIRANJE 7
1.4 ŽARENJE 7
2. DEZINFEKCIJA 8
2.1 VRSTE DEZINFEKCIJE 9
2.2 DEZINFEKCIJSKI POSTUPCI ( METODE ) 11
3. DERATIZACIJA 12
ZAKLJUČAK 15
LITERATURA 16
UVOD
1. ŠTA JE TO STERILIZACIJA?
Sterilizacija je metoda koja je veoma važna za medicinsku nauku uopšte. Podrazumeva izlaganje posuđa, hranljivih podloga, hrane, vode itd. visokim temperaturama ( temperature od 90 – 110 °C, kroz određen vremenski period ), u cilju uništavanja mikroorganizama. Odabranim metodama sterilizacije se uništavaju kako vegetativni, tako i sporogeni mikroorganizmi (Bacillus anthracis, Clostridium perfringens ). Pioniri i začetnici ovih metoda bili su velika medicinska imena kao što su L. Pasteur, R. Koch, J. Tyndall u drugoj polovini 19. veka.
1.1 FIZIČKA STERILIZACIJA
Fizička sterilizacija podrazumjeva različite metode uništavanja mikroorganizama kao što su: suva sterilizacija, vlažna sterilizacija , spaljivanje, žarenje, flambiranje itd.
1.1.1 SUVA STERILIZACIJA
Suva sterilizacija je postupak sterilizacije uz pomoć suvog zagrejanog zraka. Aparat u kojima se provodi ovaj postupak naziva se suvi sterilizator. Unutar sterilizatora se nalazi grejač koji može da postiže visoke temperature ( preko 120 °C). Ova metoda je našla svoju primenu, te se najčešće koristi za sterilizaciju laboratorijskog posuđa ( epruvete s metalnim poklopcem, petrijevke, erlenmajerice itd.) Posuđe predhodno treba biti oprano i čisto, te se umotava u aluminijske folije pre samoga postupka.
Slika 1. Suvi sterilizator
1.1.2VLAŽNA STERILIZACIJA
Vlažna sterilizacija predstavlja postupak kojim se vrši sterilizacija pregrijanom vodom ili vodenom parom. Obuhvata metode kao što su: kuvanje, tindalizacija, autoklaviranje.
1.1.2.1KUVANJE
Kuvanje je jednostavan postupak vlažne sterilizacije gdje se pribor koji se želi sterilizirati stavlja u vodeno kupatilo, te se podešavanjem regulatora odredi temperatura kojoj želimo da izložimo materijal. Pored vodenih kupatila se koriste i uljana koja mogu da postignu temperature od 200°C.
Slika 2. Vodeno kupatilo
1.2 TINDALIZACIJA ( FRAKCIONA STERILIZACIJA)
Tindalizacija ( Frakciona sterilizacija ) ovu vrstu sterilizacije u praksu uveo je 1850 godine John Tyindall, irski fizičar. Ova metoda se izvodi u etapama. U prvoj etapi se tikvica sa sadržajem koji se želi sterilizirati izlaže vodenim parama visoke temperature ( 100 °C) kroz 30 minuta. Ovom temperaturom se uništavaju germinativni oblici bakterija, a eventualne sporogene bakterije sporuliraju. U drugoj etapi se sadržaj u tikvici ostavlja u termostat na temperaturu od 37 °C kroz 24 h. Cilj ove etape je da se obezbedi idealna temperatura da sporulirajuće bakterije iz prve etape ponovo proklijaju i pređu u germinativni stadijum. Nakon toga se sadržaj za sterilizaciju ponovno podvrgava proceduri iz prve etape, a nakon čega se ponovo odlaže u termostat na temperaturu od 37 °C kroz 24h. Nakon ovoga perioda ponovno sledi postupak iz prve etape, čime se sigurno dobija sterilan materijal. Kao aparat za tindalizaciju se koristi Kochov lonac ( metalni lonac sa poklopcem u kojem se voda zagrejava električnim grijačem.)
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET