Životinjski proteini u kozmetičkim preparatima | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Životinjski proteini u kozmetičkim preparatima". Rad ima 9 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

VISOKA MEDICINSKA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
SEMINARSKI RAD
PREDMET: KOZMETIČKE SIROVINE
TEMA: ŽIVOTINJSKI PROTEINI U KOZMETIČKIM PREPARATIMA
ŽIVOTINJSKI PROTEINI U KOZMETIČKIM PREPARATIMA
Proteini ili belančevine su prirodna organska jedinjenja vrlo složenog sastava i strukture. Oni su gradivni i funkcionalni sastojci ćelija neophodni za funkcionisanje ljudskog organizma jer:
iz proteina su sagrađeni elementi živih ćelija
osnovnu strukturu enzima čine proteini
znatan broj hormona su proteinske građe
antitela su, takođe, proteinske strukture
PRIMENA PROTEINA U KOZMETICI
Upotreba raznih sredstava koji sadrže proteine u kozmetičke svrhe ima dugu tradiciju. Postoje zapisi o tome da je rimska carica Popeja za kupanje umesto vode, koristila mleko magarca čime je čuvala estetski izgled kože.
Dokazano je da proteini kao kozmetoterapeutici poboljšavaju stanje kože, kose i noktiju. Poslednjih decenija XX veka, proteini su postali veoma atraktivni i visoko cenjeni sastojci kozmetičkih preparata.
U savremenoj kozmetologiji primenjuju se različiti proteinski sastojci. Njihova primena se zasniva na činjenici da su to jedinjenja koja ulaze u sastav kože, kose i noktiju i da narušavanje njihovog odnosa i fiziološkog statusa u koži i njenim izdancima izaziva estetske promene kao što su: atonija, dehidratacija, pojava bora i druge nepoželjne pojave.
Kožni proteini, prvenstveno kolagena i elastična vlakna, odgovorni su za čvrstinu, elastičnost i otpornost kože.
Za kozmetičku upotrebu najznačajniji su skleroproteini kolagen, elastin i keratin, kao i njihovi derivati kondezati sa tenzidima, masnim kiselinama i drugim, i drugi složeni spojevi. Od skleroproteina najznačajniji je kolagen.
Kolagen
Kolagen je najzastupljeniji protein kod sisara i iznosi 30% svih proteina. Stvara se u ćelijama fibroblastimai keratinocitima. U njegovu strukturu ulaze peptidni lanci molekulske mase, oko 36 000. U strukturu kolagena ulazi oko 35% glicina i oko 11% alanina. On sadrži visok procenat prolina i 4-hidroksiprolina, koji se inače nalaze samo u kolagenu i elastinu. Zbog karakteristične mrežaste strukture, kolagenske fibrile mogu da izdrže 10 000 puta veću težinu od sopstvene.
Za građu i izgled kože najznačajniji je kolagen tipa I, zatim kolagen tipa III, V i VII. Kolagen tipa I predstavlja strukturu vezivnog tkiva u retikularnom delu kutisa, dok kolagen tipa III ulazi u strukturu papilarnog sloja kože.
Dobijanje kolagena: kolagen se dobija iz mase koju čine teleća, goveđa i humana placenta i kosti. Za dobijanje kvalitetnog kolagena važno je upotrebiti kože mladih životinja, jer one sadrže aktivan kolagen koji je sposoban da se regeneriše. U novije vreme, pored navedenih izvora za dobijanje kozmetičkog kolagena se koriste biljni i životinjski organizmi iz mora.
Na tržištu se nalaze različiti proizvodi kolagena: neutralni i kiseli rastvor,nerastvorni kolagen, rastvori dobijeni hemijskom ili enzimskom hidrolizom, tropokolagen, kao i kompleksi kolagena sa masnim kiselinama, kondezati se tenzidima i drugi.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET