Lajmska bolest | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Lajmska bolest". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

 Универзитет у Београду
Географски факултет
Геопросторне основе животне средине
Медицинска географија
Семинарски рад
ЛАЈМСКА БОЛЕСТ
Александар Шелић 1/08
Београд, новембар 2011.
Садржај:
1. Увод ..............................................................................................................................3
2. Преносилац болести...................................................................................................4
3. Основне карактеристике обољења ............................................................................5
4. Знаци и симптоми лајмске болести ...........................................................................6
5. Лајмска болест на подручју Београда ........................................................................7
6. Лечење и превенција болести ....................................................................................8
7. Прави начини заштите од крпеља .............................................................................9
8. Литература....................................................................................................................11
1. Увод
Крпељи су инсекти који када су заражени могу да нам пренесу болести  које су јако опасне за људски организам. Једна од тих болести је лајмска болест. Крпељи имају уста у облику бодље. Они луче супстанцу која им омогућава да се залепе за кожу, али то не значи да сваки убод крпеља изазива болест. САМО ЗАРАЖЕН КРПЕЉ ИЗАЗИВА ЛАЈМСКУ БОЛЕСТ. 
Лајмска болест или Лајмска борелиоза је мултисистемско обољење субакутног и хроничног тока, које изазива бактерија Borrelia burgdorferi. Она захвата првенствено кожу, а затим срце, зглобове и централни нервни систем. Лајмска болест је откривена 1975. године у граду Лајм (Конектикат, САД) поводом епидемичне појаве јувиналног артритиса, а 1981. Бургдорфер је из крпеља изоловао спирално увијен, покретан микроорганизам који припада роду Borrelia, односно породици Spirohetacea. Данас се лајмска болест открива на свим подручјима где се налазе крпељи заражени узрочником ове болести. У нашој земљи први пут је препозната на подручју Београда 1987. године. Резервоари ове бактерије су крпељи, глодари, јелени и др. Вектори инфекције су тврди крпељи који преносе болест на човека и домаће животиње, а она се јавља обично сезонски (од раног пролећа до касне јесени) и то углавном код особа које често бораве у природи. После убода, крпељ остаје чврсто припијен својом рилицом (усни апарат) за кожу више дана, док се не насиса крви. За то време, може да дође до заражавања убодене особе, уколико су се у крпељу налазиле борелије.
У пролеће када се природа пробуди, процветају ливаде и паркови, када трава нагло порасте деца са својим родитељима радо одлазе на излете у природу. Поред ужитака које нам пружа природа постоје и опасности које могу да нас изненаде а то су ситни мали, понекад  тешко уочљиви крпељи.
Лајмска болест, или Лајм борелиоза, је једно од најчешћих обољења које преносе крпељи, ендемска за регион Балкана. Међутим, први пут се помиње у литератури у Сједињеним Америчким Државама, када је 1975. године забележена серија случајева претходно здравих тинејџера, који су оболели од нејасног артритиса праћеног оспом.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET