Mišići podlakta | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Mišići podlakta". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Висока здравствена школа струковних студија у Београду
ПРЕДМЕТ : АНАТОМИЈА
ТЕМА : МИШИЋИ ПОДЛАКТА
МЕНТОР : СТУДЕНТ :
САДРЖАЈ :
Увод . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
Мишићи подлакта . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
Мишићи предње ложе подлакта . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
Мишићи спољне ложе подлакта . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
Мишићи задње ложе подлакта . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
Закључак . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
Литература . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
УВОД
Анатомија у најширем смислу означава науку о грађи живих бића. Реч анатомија потиче од латинске речи ANATEMNEIN што значи сећи, расецати.
Наука о мишићима се назива myologia. Мишићи представљају активни део локомоторног система. Мишић ( musculus ) је орган који има способност да се под дејством надражаја контрахује и на тај начин врши покрет у зглобу. Брзину покрета врши нервни систем. На сваком мишићу разликујемо средњи, меснати и тетивни део кога образују почетна и завршна тетива мишића, која се образују на костима или фасцијама.
Према облику, кога условљава функција, мишићи се деле на једноставне и сложене. Једноставни мишићи могу бити вретенасти, лепезасти, четвртасти, перасти и кружни. Сложени мишићи имају две или више мишићних глава које се припајају на различитим костима и једну заједничку завршну тетиву (двоглави, троглави, четвороглави мишић).
Према својој грађи, мишићи се деле на глатке, попречнопругасте и на срчани мишић. Помоћни апарат мишића сачињавају: мишићни омотач (fascia), слузни омотачи мишићних тетива и слузне кесице.
Мишићи подлакта
Има их укупно 20. То су мишићи који окружују обе кости подлакта. Већина ових мишића својим доњим припојима силази у шаку и учествује при покретима шаке и прстију.
Мишићи подлакта груписани су у три групе: предњу, спољашњу и задњу. Мишићи одређених група имају претежно исту главну функцију, па су тако у предњој групи увртачи (pronatori) и прегибачи (fleksori), у спољашњој опружачи (ekstenzori) и извртачи (supinatori), а у задњој су искључиво опружачи.
Горњи припоји готово свих мишића подлакта се углавном налазе на раменици (humerus), а донји припоји увртача и извртача су на предњој страни жбице, прегибача на предњим, а опружача на задњим странама костију доручја и чланака прстију шаке.
Све мишиће подлакта инервишу гране раменог живчаног сплета (plexus brachialis).
У предњој групи мишића подлакта налази се 8 мишића. Ово су мишићи који прикривају предњу страну лактице и жбице. Мишићи су идући од површине ка дубини, распоређени у три слоја: површни, средњи и дубоки.
Мишићи површног слоја су:
oбли увртач подлакта (m. pronator teres)
спољашњи прегибач шаке (m. flexor carpi radialis)
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET