Nezarazne bolesti kod dece | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Nezarazne bolesti kod dece". Rad ima 38 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

СЛАБА УХРАЊЕНОСТ
Неухрањеност или слаба ухрањеност је стање које настаје као последица недовољног или неуравнотеженог уноса угљених хидрата , протеина и других нутритивних материја. Ово се негативно одражава на ћелије и ткива , као и на функционисање организма у целини. Може да се јави као последица ригорозних рестриктивних дијета и неизбалансираног уноса хране , а уколико се настави у дужем временском периоду може да се јави право гладовање и да настану разне болести и инфекције . Један од познатијих облика неухрањености је скорбут, који настаје услед дефицита витамина Ц .
Степен ухрањености се често процењује на основу индекса телесне масе , где вредности индекса испод 18,5 указују на недовољну ухрањеност појединца. Истраживања спроведена 2002 . године су показала да је у том периоду било око 840 милиона неухрањених људи на свету . Од тога, 799 милиона људи је живел у земљама у развоју, а међу њима је било око 153 милиона деце млађих од пет година. Такође се процењује да сваке године од глади умре око 6 милиона деце. [2]
Организација за храну и пољопривреду при Уједињеним нацијама је утврдила да је просечна дневна потреба човека око 2.350 калорија . Студија из 1998 . године је показала да 54 државе не испуњавају тај услов, односно да не производе довољно хране нити могу да приуште увоз потребних намирница. Већина ових земаља се налази у области субсахарске Африке . [2]
ГОЈАЗНОСТ
Код деце и адолесцената ГОЈАЗНОСТ се дефинише као пораст телесне масе изнад 
арбитрарно утврђене вредности, која узима у обзир пол, хронолошки узраст и телесну висину испитаника, а који је условљен прекомерним садржајем масти у организму.
 Зашто настаје гојазност?
Гојазност настаје када је калоријски унос већи од енергетских потреба у дужем временском периоду без адекватног утрошка енергије. Тада се вишак калорија складишти у организму у виду енергетске резерве (гликоген, масти) и троши у случају повећаних потреба организма или ако организам гладује. Јасно је, дакле, да до гојазности неће доћи ако постоји равнотежа између уноса хране и енергетске потрошње.
Гојазност код деце и адолесцената
Клинички утисак заснован на процени распореда и развијености поткожног масног ткива.
Индекс телесне масе (БМИ)> П85
- Особе у ризику да развију гојазност!
Индекс телесне масе (БМИ)> П97
- гојазне особе!
Шта је БМИ?
БМИ (Боди Масс Индек) - је однос између тежине и висине који се користи за процену утицаја гојазности као фактора ризика на здравље. То је математичка формула која корелира са телесним мастима код одраслих особа, а израчунава се као тежина у килограмима подељена са телесном висином у метрима на квадрат.
БМИ = ТТ (кг) / [ТВ (м)] 2 , где су: ТТ = телесна тежина; ТВ = телесна висина.
Фактори ризика за настанак гојазности
Гојазност у детињству настаје међудејством генетских, биолошких, психолошких, социокултуролошких и чиниоца околине.
Генетски је условљена диференцијација комплекса хормона и неуротрансмитера који регулишу осећај ситости, глади, липогенезу и липолизу као и раст и развој репродуктивне функције.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET