Reke | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Reke". Rad ima 7 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Садржај:
Увод 3
Реке 4
Речни сливови 4
Ерозија и пренос 4
Таложење 5
Горњи токови река 6
Доњи токови река 6
Пловне реке 7
Дунав 7
Драва 7
Тиса 8
Сава 8
Тамиш 9
Канал Дунав - Тиса - Дунав 9
Литература 10
Увод
Пре више милиона година северни делови наше домовине лежали су на дну пространог Панонскок језера. Оно је такође покривало целу Мађарску, западни део Румуније, јужни део Чехословачке и источни део Аустрије. Ово језеро је било уоквирено са југа динарским и родопским планинама, са истока планинама балканског система Трансилванским Алпама, са севера Карпатима и са запада Алпима. Многобројне реке и потоци текли су са тих планина у језера. Далеко на усталасаној пучини језера лежала су мања острва разбацана у групама. И са њих су текле речице и потоци у ово огромно језеро.
3
Реке
Речни токови су свуда изузев у најтоплијим, најхладнијим и најсувијим пределима света. Представљају мали, али битан проценат слатке воде на Земљиној површини: језера чине око пола процента, а речни токови много мање, око четвртине процента. Овај мали део, ипак, непропорционално је значајан због улоге река у обликовању копна. Реке представљају најмоћнију ерозивну силу на Земљи – широм континената доминантни рељефни облик представљају управо падине, брда и речне долине.
Током времена реке могу да хабањем спусте планине и сруче их у море. Помоћу силе гравитације светске реке годишње сруче око 20 милијарди тона материјала са површине копна у океан. Многе реке су у геолошком смислу старе и временом се њихове димензије повећавају, при чему стварају системе за одвод воде са континената. Неке су издубиле огромне пећине и пониру дубоко испод земље.
Вода од кише или отопљеног снега, која не испари, отиче низбрдо преко копнених површина. Овај површински ток ствара поточиће који се стапају и течући низ вододерине уливају се у веће потоке. Они акумулирају воду и увећавају свој обим дуж тока, стварајући долине и реке у које се улива вода из мањих река, које називамо притоке. Особине сваке реке, на било ком месту њеног тока, зависе од брзине пада, количине воде коју носи и геолошког састава тла. Ови фактори одређују степен ерозије и акумулације и самим тим, степен до ког река може да утиче на обликовање рељефа.
Речни сливови
Главна река са својим притокама образује систем који скупља укупну количину воде (површински ток) унутар овог слива. Планине или друга узвишења која одвајају сливове различитих система називају се вододелнице. Речни системи образују различите типове дренаже одређеног предела, а у зависности од типа стена, нагиба терена и покрета Земљине коре. Осим од притока, око 30 процената укупне водене масе реке потиче од подземних извора који такође улазе у речно корито.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET