Testovi znanja | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Testovi znanja". Rad ima 7 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Садржај
Увод…………………………………….............……………..…………... 1 Teстови знања………………………….......................……..……………. 2 Израда тестова знања……………………………...............……………... 3 Предности и недостаци испитивања помоћу тестова знања…………. 5 Закључак……………………………………………………….………….. 7 Литература…………………………………………………….…………… 8
Увод
Тестови знања претстављају најобјективнија средства за мерење знања. Оцењивање знања ученика врши се помоћу тестова знања али и других метода као што су усмено испитивање или писмени задаци.
Тестови знања имају своје негативне и своје позитивне карактеристике. Позитивно је то што је објективност оцењивања код тестова знања много поузданија него код усменог испитивања, где се могу јавити и неки субјективни елементи приликом оцењивања. Неке од негативних особина тестова знања су могућност случајног одговора, логичког закључивања или пак изостављања неких делова градива, зависно од врсте теста који се ученицима задаје, а потом оцењује.
Поред свих недостатака школских оцена, не може се раћи да оне ништа не казују о стварном знању ученика. Наставници су често свесни негативних фактора који утичу на оцењивање и онда настоје да што је више могуће смање њихов негативан утицај и да што објективније оцењују своје ученике.
Могло би се рећи да, иако оцене нису апсолутно објективно мерило знања оне ипак много говоре о знању сваког појединог ученика и до извесне мере можемо се ослонити на њих приликом селекције ученика или неког другог поступка у коме се оцене добијене тестовима знања узимају у обзир.
Тестови знања
Тестове којима се испитује знање ученика или наставне тестове можемо поделити на праве, баждарене тестове знања и небаждарене тестове знања, односно низове задатака објективног типа. Ови други се називају и неформални тестови знања. Ова два типа објективних мерила међусобно се разликују.
Баждарени тестови знања имају све метријске карактеристике тестова уопште, баждарени су и обично су израђени од стране екипе стручњака. Обухватају цео програм за један предмет одерђеног разреда и употребљавају се у већем броју различитих школа.
Небаждарени тестови немају одређене метријске карактеристике, тако да се не могу употребити у већем броју школа и на основу њих се могу вршити поређења знања ученика само из једног одељења или из неколико одељења у којима исти наставник предаје један предмет. Низови задатака објективног типа немају вредност тестова знања, они могу наставнику веома корисно послужити, помоћу њих он може објективно пратити напредовање појединих ученика и целог разреда, проверавати да ли су ученици разумели неки део градива или проверити употребу неке нове методе у обради одређеног дела градива, испитати предзнање ученика које им је потребно за савладавање нове грађе. Они такође могу да обухвате целокупно градиво једног предмета, мада обично обухватају само један одређени део градива. Наставник приликом оцењивања никад није у недоумици да ли је неки одговор тачан или није, пошто има утврђено мерило за оцењивање свакг задатка. У једном погледу задаци објективног типа које праве сами наставници имају извесне предности над правим тестовима знања.
Тестови знања се праве према према општем програму за један разред и намењени су употреби у већем броју школа, те могу да обухвате само оне основне ствари које се морају обрадити у свим школама, а из њих морају да се изоставе сви детаљи за које се може претпоставити да могу бити изостављени или да су обрађени на нешто другачији начин у различитим школама.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET