Nastavnik u koncepciji društva koje uči | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Nastavnik u koncepciji društva koje uči". Rad ima 18 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Садржај
Увод 2
1.Идеје о друштву учења 4
2.Образовање одраслих у друштву које учи 5
3.Образовни систем и његов одраз на друштво 7
4.Наставник у концепцији савремене наставе 8
5.Положај наставника у образовном-наставном процесу 11
6.Облици наставног рада 14
7.Закључак 16
8.Литература 18
Увод
Најбитнији показатељ напретка друштва почевши од раних цивилизација истока (Индије, Кине, Египта, Античке Грчке, Вавилона) и осталих битних друштава у најранијој прошлости пружају податке о неопходности релације наставник-ученик на којој почива основа образовања. Поменута концепција се среће у свим цивилизацијама као садржај филозофског и научног мишљења, унапређивања људског живљења како колективна свест народа формираним искуством као и индивидуално искуство људског битисања.
Сваки степеник прогреса цивилизације је унапређивао целокупни едукациони систем како кроз средњи век тако до савремене цивилизације коју данас познајемо.
Образовање одраслих је стара идеја и значајна историјска и цивилизацијска појава. То истовремено, значи да је образовање одраслих природна и суштинска карактеристика људских друштава кроз рађање и раст наше цивилизације. „У свим древним цивилизацијама је веома важно бринути се о образовању и учењу одраслих. Такав став подржава и религија, јеврејска и ранохришћанска. Слично разумевање образовања одраслих налазимо и у најранијем исламском филозофско-историјско мишљење и култури, тако да је муслимански свет међу првима проповедао идеју о доживотном учењу, захтевајући од свих људи,жена и деце да се образују како би могли да образују и друге. Иако у стручним изворима наилазимо на оцену да образовање одраслих у средњем веку готово престаје, данас преовладава мишљење да је у том раздобљу образовање одраслих изгубило на интензитету, али није било потпуно обуствљено“. Организују га цркве и манастири који оснивају посебне школе за одрасле.
Савремени човек и (његова) цивилизација доживљавају велике преображаје у данашњем времену. Није, наравно никакво откриће да је свет у непрестаним променама, као ни то да цивилизацијски токови убрзавају свој ритам у последњим деценијама XX века, али је важно утврдити колико се ове промене одражавају на образовању одраслих. Одговор на тако формулисано питање постаје изузетно значајан у околностима када образовање одраслих израста у колективни феномен, који у приличној мери може обликовати судбину и начин живљења данашњег човека. Другачије речено, модерно друштво је скоро и неминовно друштво које учи због промена којима је изложено, што ствара потенцијалне ситуације учења за све.
У таквом разумевању појављује се три проблема, главна, темељна и далекосежна фактора оразовања одраслих: демогарфске, социјалне и технолошке промене.
„Руски андрагози Онушкин и Огарев указују на три функције образовања одраслих:
-конпензациону, која попуњава раније незадовољене образовне могућности;
-адаптациону, која подразумева прилагођавање новим захтевима живота и динамичким изменама у друштву и
- развијајућа, која има за циљ постепено обогаћивање стваралачких способности човека и његовог духовног света“.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET