Izleti | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Izleti". Rad ima 33 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

САДРЖАЈ
1.0.Увод.......................................................................................................... 2
2.0.Теоријски приступ проблему................................................................... 4
2.1.Покрет за боравак у природи................................................................... 5
2.2. Значај извођења излета и логоровања у природи.................................. 5
2.3. Здравствено педагошки значај у природи .............................................. 6
2.4. Активност у природи................................................................................ 6
3.0.Методолошки приступ раду.................................................................... 8
3.1.Излети и логоровања у основној школи............................................ 8
3.2.Проблем рада..................................................................................... 9
3.3.Циљ рада............................................................................................. 9
3.4.Задаци рада........................................................................................ 9
3.5.Методе рада....................................................................................... 10
4.0.Излети у природи................................................................................... . .11
4.1. Излети....................................................................................................... 12
4.2. Општа методска упуства.......................................................................... 16
5.0.Логоровања.............................................................................................. 17
5.1. Организација логоровања........................................................................ 19
5.2. Садржај рада............................................................................................ 21
5.3. Опште методске напомене....................................................................... 23
5.4. Живот у логору.......................................................................................... 24
6.0.Теоријски и практични значај рада........................................................... 28
7.0.Закључак.................................................................................................. 29
7.1.Резиме................................................................................................. 31
7.2.Resume………………………………………………………………………………………….....…. 31
7.3. Литература.......................................................................................... 32
1.0.УВОД
У савременој школи знање није једнострано усмерено само на остваривање материјалног задатка наставе, већ као средство и образовања, настава је више усмерена на остваривање функционалног и васпитног задатка. Као таква настава да би била занимљивија изводи се и у природи и то све чешће.
Активност наставника у настави у природи није да подучава већ да васпитава, буде партнер са ученицима и размењује мишљења, а посебно што се тиче физичког васпитања.
У савременој школи наставни садржаји су систематизовани у више предметних дисциплина, разноврснији су, сложенији и стално отворени према новим сазнањима, што сваком наставном предмету одговара да се исти изводе у природи, а самим тим и наставни садржаји (игре) у настави физичког васпитања. Од наставника се очекује да прати развој науке, технике, технологије, уметности и да те садржаје дидктички прерађује како би их учинио доступним ученицима, што многи садржаји и игре из физичког васпитања захтевају извођење у природи.
Савремена школа ће успети у оној мери у којој буде успела да уважи да је сваки ученик индивидуа за себе. Образовање је нужно организовати према ученику као субјекту у процесе образовања, личности одређеног узраста, одређених физичких, културних, социјалних, психолошких и других одлика по којима се разликује од других.
Уједно је потребно да ученик буде активнији, да самостално одлучује у домену својих активности.
Такође се више бавити квалитетом него квантитетом. Треба да знамо где се налазимо, куда желимо да идемо и шта нам је циљ.
Доба које долази је доба науке. Традиционални системи уступају место друштву носиоцу новог концепта вредности, заправо, друштву у коме је основна потреба постала потреба за сталним променама, иновацијама и открићима. Друштво двадесет првог века ће бити друштво образовања.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET