Kritika škole kao institucije društva | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Kritika škole kao institucije društva". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Универзитет у Нишу
Филозофски факултет
Департман за педагогију
Критика школе као институције друштва
Семинарски рад из предмета СОЦИОЛОГИЈА ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА
Ментор: Студент:
мр Лела Милошевић Марија Радоњић 517
Ниш, јануар 2010.
Садржај
Увод.......................................................................................................................3
Школа као институција друштва........................................................................4
Критика и покушаји реформисања школе до краја 19. века................................
2.1. Реформни покушаји до поћетка 20. века ...............................................
2.2. Реформатори и критичари школе до почетка 20. века; школе које су настале као резултати тих критика............................................................................................
3. Савремена критика школе као друштвене институције.......................................
3.1. Школа виђена очима Илича или «Доле школе».............................................
3.2. Начини манифестовања недостатака школе..........................................
Закључак......................................................................................................
Литература......................................................................................................
Увод
Педагогија као наука, кроз свој историјски развој непрестано објашњава једну константну тежњу и жељу да се постојећи начин организовања рада у школи подвргава анализи, преиспитивању, критици (посебно научној). Исто тако, постоји и тежња ка томе да се из тих критиика заправо извуку нове идеје за унапређивање и побољшавање школе као институције.
Све ово одиграва се кроз разне епохе критика и реформи. Први предлози за реформу школе јављају се већ са постојањем и конституисањем првих школа и првобитног школског система, јер људска заједница, мењајући своју структуру и своје односе, мења и школу и школски систем. А педагогија то критички мора пропратити.
Кроз педагошку литературу можемо пронаћи бројне књиге и ауторе који пишу о добрим странама школског система, о школи, али је и критикују како би се њен статус у друштву побољшао. Јер да није тако не би се магао школски систем побољшавати и мењати. Зато што критика постојеће школе представља основу сваке реформе, а реформа представља услов подизања школе на виши, савременији ниво.
Сам термин критика означава процењивање, описивање, тумачење појава, дешавања, књига, а што јој омогућавају термини, оруђа и технике које поседује. Циљ критике је да, тако што ће омогућити бољи увид у тему критике, поспеши постојеће стање и омогући ономе ко се њоме бави на било кој начин, да тему критике боље разуме.
Школа као установа је образовна друштвена тј. социјална институција,представља институционализацију васпитно - образовног процеса, и у њој учитељски и наставни кадар преноси знања, ствара навике и умења младој генерацији.Она, као институција има систем међусобно повезаних норми и главна функција јој је васпитање и образовање младих за живот. Школа као институција представља темељ културе и цивилизације.
Дакле, кроз критику школе проћићемо као кроз процес процењивања и реформисања школе као инстуције која се бави васпитањем и образовањем младих, и уопште школског система од онда када је васпитно - образовни процес постао институционализован.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET