Bolbijeva teorija razvoja | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Bolbijeva teorija razvoja". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Univerzitet u Beogradu
Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
Tema: Bolbijeva teorija razvoja
Jasmina Grgic 10/10-m
Beograd, Maj, 2011.
Uvod
Dzon Bolbi je rodjen 1907 u Londonu. Bolbi je odrastao u dobroj meri lišen topline i roditeljske ljubavi. Proučavajući razvoj dece koja su odrastala u popravnim domovima, on se morao sećati kako je s majkom provodio po jedan sat dnevno, uz popodnevni čaj i razgovore nesvojstvene detinjstvu (ili makar našoj današnjoj slici detinjstva); i što je oca, čuvenog i prezaposlenog hirurga, viđao praktično samo vikendom i na odmorima; koliko je patio kad je u sedmoj godini poslat u internat; kako mu je pre toga bilo važno prisustvo njegove dadilje i koliko ga je povredio iznenadni rastanak s njom (R. Bowlby, 2004, str. 17).
Bolbi je počeo svoje bavljenje psihoanalizom pod okriljem klasičnog modela. Njegov analitičar bila je Džoan Rivijer (Riviere), poznata po svojim prevodima Frojda i bliskoj saradnji s Melani Klajn. Još veći uticaj na njegov dalji rad imala je supervizija s Melani Klajn, ali, za mnoge neočekivano, u smeru Bolbijevog udaljavanja od većine tada aktuelnih trendova u psihoanalizi.
Napisao je izveštaj o mentalnom zdravlju dece lišene roditeljske nege u posleratnim društvima. Za pripremu tog izveštaja Bolbi je putovao širom Evrope i Sjedinjenih Država da bi se sastao s vodećim stručnjacima za dečji razvoj i s njima diskutovao nalaze i razmenjivao gledišta. Izveštaj je objavljen 1951. godine pod nazivom «Majčinska nega i mentalno zdravlje», a dve godine kasnije pojavio se i u popularnom izdanju koje je samo u Engleskoj prodato u gotovo pola miliona primeraka, a zatim je prevedeno na deset jezika (Holmes, 1993, str 27). Često citirana rečenica iz ovog izveštaja predstavlja sažetak Bolbijevog shvatanja o značaju rane emocionalne vezanosti deteta za majku: za mentalno zdravlje je potrebno da „odojče i malo dete imaju u iskustvu topao, intiman i trajan odnos sa svojim majkom (ili njenom stalnom zamenom) u kojem oboje nalaze zadovoljstvo i uživanje“ (Bowlby, 1951, str. 13).
Da bi dodatno razjasnio svoju poziciju i objasnio nejasnoće u pogledu značenja termina „trajni odnos“ i „produženo odvajanje“, Bolbi 1958. godine objavljuje pamflet „Da li smem da ostavim svoju bebu?“ Ističući važnost uspešnog roditeljstva za mentalno zdravlje naredne generacije, Bolbi uvažava naporan i odgovoran rad koji roditeljstvo podrazumeva i smatra da bi „društvo koje vrednuje svoju decu moralo da čuva njihove roditelje“ (Bowlby, 1951, str. 84) i pruži im podršku kakva je oduvek postojala u ljudskim zajednicama, ali izostaje u savremenom društvu. Konkretno, zalagao se za to da majke dobijaju od države odgovarajuću finansijsku podršku tokom prve tri godine života njihovog deteta (Bowlby, 2004, str. 19).
Čitajući u radovima biologa Lorenca i Tinbergena o fenomenu utiskivanja kod gusaka i drugih ptica, Bolbi 1952. godine dolazi na ideju o afektivnom vezivanju. Ovaj pojam, međutim, počinje da koristi tek od 1957. godine (Bretherton, 1952). Iako se često nastanak Bolbijeve teorije afektivnog vezivanja povezuje s njegovom trilogijom na kojoj je radio od 1964. do 1979. godine, on je formalno predstavio svoju teoriju već kroz pet radova nastalih u periodu između 1958. i 1962. godine. Prva tri rada iz ove serije izložio je pred Britanskim psihoanalitičkim društvom. U svakom od njih Bolbi razmatra neke od ključnih postavki Frojdove metapsihologije, kritikuje ih sa stanovišta empirijskih nalaza etologije, savremene razvojne psihologije i novih naučnih paradigmi koje su ponudile teorija informacija i kontrolnih sistema i nudi alternativno gledište.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET