Ciljevi i zadaci nastave i taksonomija nastavnih ciljeva | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Ciljevi i zadaci nastave i taksonomija nastavnih ciljeva". Rad ima 17 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Семинарски рад
Тема: Циљеви и задаци наставе и таксономија
наставних циљева
Садржај
Увод
1.Циљеви и задаци наставе
1.1. Материјални задаци наставе
1.2. Формални задаци наставе
1.3.Васпитни задаци
1.4.Стара и нова школа
2.Таксономија наставних циљева
2.1. Технолошки приступ настави и одређивање циљева
2.2. Постављање наставних циљева
2.3. Таксономија наставних циљева и задатака
2.4. Операционализација циљева наставе
У в о д
Свака свесно организована делатност остварује се ради постизања унапред постављених циљева и задатака. Што је делатност друштвено значајнија,што више утиче на остваривање и одржавање битних друштвених вредности,то се њеним задацима посвећује већа пажња. Образовање деце и омладине је увек,и у сваком друштву,сматрано стратешки важном облашћу од које зависе природа друштвених односа и напредак државе. Увек постоје неки циљеви,задаци који су друштвено условљени и који су највише наглашени у јавним школама,али се остварују и у приватним школским установама које имају и посебне задатке у складу са интересима њихових оснивача и финансијера.
Настава,као најорганизованији и најсистематичнији облик образовања,остварује задатке који се темеље на општем циљу одговарајуће врсте школа. Задаци су утврђени наставним планом и програмом и остварују се кроз разноврсне предметне садржаје који се реализују у наставном процесу и другим активнистима које организује школа. Сви ти задаци,независно од њихове разноврсности,распоређују се у три основне категорије: материјални или образовни задаци,формални или функционални задаци и васпитни задаци.
Материјални задаци
Под овим задацима се подразумева обавеза школе да ученицима,кроз наставу,омогући да стичу знања,вештине и навике у складу са прописаним наставним програмом. Настава треба да доприноси да ученици упознају свет око себе,да схвате природне и друштвене појаве и људско мишљење као највиши домет човековог еволутивног развоја. За налажење сопствене позиције у друштвеној и природној стварности нису довољна знања сама по себи. Она јесу први и најважнији услов,али на основу њих треба развијати животну активност. То значи,треба знати знања применити. Да би опстао,човек мора да се прилагођава природним и друштвеним условима,али се тиме његова животна улога не сме исцрпети. Прилагођавање значи прихватање постојећих услова,пристајање на њих. У настави се ученици припремају да стечена знања практично примењују,да мењају свет око себе,да га унапређују. Материјални задатак наставе је да ученици стекну знање,вештине и навике,да стекну образованост коју ће практично применити. У свом историјском развоју настава је увек имала образовни карактер. Он је некад више,некад мање наглашаван,али је био стална одлика наставе.
У историји било је периода у којима је процењиван и апсолутизован значај материјалних задатака наставе. Филозофску подлого за свој став поборници искључиво материјалне стране наставе нашли су у учењу Џона Лока који је сматрао да вредност људског разума нараста сразмерно количини усвојених чињеница, Из тога су они извукли закључак да је суштински задатак наставе да ученици усвоје што већу количину знања,а формалне задатке су запостављали,односно сматрали су да ће се они остваривати сами по себи ако ученици апсорбују огромну масу информација. Количину усвојених знања изједначавали су са општим умним и телесним развојем. Тиме је веома преувеличаван значај меморисања чињеница чиме је процењено запамћивање иако је оно само једна компонента мисаоног развоја. На великој цени су били људи који су у својој меморији ускладиштили много материјала. Образован човек је требало да буде 'енциклопедија која хода '. Знатан подстицај теорији материјалног образовања да је Јохан Фридрих Хербарт који је,полазећи од поставки асоцијативне психологије,тврдио да је главни задатак школе да ученицима пружи што више знања. Трку за квантитетом образовног материјала немачки дидактичар Дерпфелд назвао је дидактичким материјализмом.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET