Dečije igre u početnoj nastavi matematike | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Dečije igre u početnoj nastavi matematike". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Садржај
Увод................................................................................................................. 1 1.Игра у васпитању..................................................................................... 2 2. Дидактичке игре....................................................................................... 6 3.Дидактичке игpe у почетној настави математике........................... 7 3.1.Пример дидактичких игара у настави математике........ 8 3.1.1. Пешаци...................................................................... 8 3.1.2.Свађа цифара......................................................................... 9 Закључак........................................................................................................ 11 Литература...................................................................................................... 12 Увод
Игра је саставни део дечијег живота. Она није само разбибрига и разонода, већ активност која доприноси свестраном развоју личности детета. У игри се дете физички и интелектуално развија, усваја норме понашања, стиче основна знања и развија способност естетског доживљавања и изражавања. Мотивисана задово-љством деца су у игри ангажованија, па са лакоћом одговарају задацима које учитељ кроз игру вешто провлачи. Због тога примена игара у савременом наставном процесу има велики значај.
Игра има дидактичку вредност ако одговара некој од суштинских потреба детета и сугерише му својом структуром, правилима и садржајима, вршење интелектуалних операција, као што су поређење, увиђање, класификовање, уопштавање (стварање појмова), анализа, синтеза, елементарно суђење и закључивање, координирање, проверавање, памћење и коришћење информација прибављених на разне начине, испитивањем и манипулисањем објектима ради изазивања промена (њиховим истраживањем), путем „социјалног сазнања" (саопштених од других људи) или њиховом мисаоном прерадом, односно,„логичким сазнањем". У игри су поменути процеси, и сви други који их прате, емоционални и снажно мотивисани, што доводи до значајних васпитно-образовних резултата, под условом да су обезбеђени одговарајући садржаји и операције у складу са дечјим потребама, жељама и могућностима.
1.Игра у васпитању
Иако је проучавање развојних потенцијала игре започето тек савременијим психолошким теоријама, идеја о васпитању игром није нова. Срећемо је већ код Платона, који у игри види могућност за вежбање деце и боље упознавање њихових природних склоности. Квинтилијан игру препоручује као метод уз чију помоћ дете учи са задовољством. У раном средњем веку однос према игри, као активности која је сувише световна, телесна и раздрагана се мења - она постаје објект анатеме. Учење, као и рад, треба да буду, по мишљењу цркве, облик испаштања за прародитељски грех, а не извор овоземаљских радости и олакшање. Тек Језуити, који су у XVI веку створили један од педагошких система који није у свему ни данас превазиђен, увиђају огромне васпитне могућности игре и званично је уводе у своје програме и правила. Код њих налазимо и први покушај да се игра систематски употреби за васпитно-образовне сврхе. Игре се брижљивo бирају, прерађују и контролишу. Издају се читави приручници посвећени играма, најпре телесним, а затим и играма духа. У васпитно-образовни процес уводи их Игњације Лајола и користи их за такмичења међу разредима у вежбама латинског језика. Велика пажња посвећивана је пословицама, симболичким изрекама и енигмама, којима су ученици вежбали хитрину мишљења и досетљивост.
Коменски захтева да се деци омогуће игре којима ће вежбати здравље, окретност и брзину удова, свежину и оштрину духа, као и учење које ће им приредити задовољство игре. Захтевао је да се уз школске зграде налазе дворишта која би служила за рекреацију. Фенелон такође захтева обогаћивање наставе игром. Кроз игру, код њега, деца уче да читају. Раблеов Гаргантуа учи помоћу карата, кроз рекреацију и забаву, операције са бројевима, а Монтењ у играма види „најозбиљније активности деце“, брижљивo разрађује примену играчака и игара у васпитне сврхе и сматра да се уметност подучавања састоји у томе да се задаци, који се постављају деци, претварају у предмет забаве и задовољства. Cистем васпитања, што га је пројектовао Русо, обилује активностима које путем експериментисања доводе дете до самосталног стицања искуства које имају суштинска обележја игара.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET