Nacionalizam | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Nacionalizam". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


SADRŽAJ
Uvod………………………………………….2
Poreklo i razvoj………………………………3
Centralne teme……………………………….4
Nacionalizam i politika……………………...6
Nacionalizam u 21. veku…………………….8
Zaključak……………………………………..9
Literatura…………………………………….10
UVOD
“Prvu pisanu upotrebu termina nacionalizam zabeležio je 1789. antijakobinistički nastrojen sveštenik Ogisten Barijela.“ Za utemeljitelje ove ideologije smatraju se Makijaveli, Renan, Ruso, Macini, Fihte i Hegel. Termin nacionalizam potiče od latinske reči natio koja označava grupu ljudi povezanih rođenjem. Iz samog pojma proizilazi i njegovo temeljno obeležje, a to je briga i ljubav za narod, i to samo za jedan narod, samo za svoj narod.
POREKLO I RAZVOJ
„Reč „nacija“ koristi se od 13. veka , a potiče od latinske reči nasci što znači biti rođen.“ „Termin „nacionalizam“ prvi je 1789. godine upotrebio u štampi francuski sveštenik, protivnik jakobinaca, Ogist Barijel/Augustin Barruel/.“ Revolucija u Francuskoj 1789.god protiv Luja XVI, podignuta je u ime naroda, i to se smatra dođenjem ideje nacionalizma, jer su pre toga zemlje shvatane kao kraljevstva, kneževine ili carstva. Nacionalizam je bio revolucionarno i demokratsko verovanje da nacija treba da bude sopstveni gospodar. Multinacionalne imperije kao što su Turska, Austrija i Rusija su usled jačanja nacionalizma počele da se raspadaju, što je u 19. veku iscrtalo novu mapu Evrope. Ipak, nacionalizam tokom ovog perioda nije bio pravi narodni pokret, jer je oduševljenje bilo ograničeno na srednju klasu privučenu idejom nacionalnog jedinstva i ustavne vlasti.Pravi narodni pokret sa lepršanjem zastava, nacionalnim himnama, javnim svečanostima i narodnim praznicima postao je do kraja 19. veka. Suočen sa izazovima socijalizma koji je predstavljao ideju drustvene revolucije i međunarodne solidarnosti radničke klase nacionalizam je poceo da znači društvenu koheziju, poredak i stabilnost. Veličanje uspomena na proteklu nacionalnu slavu i vojne pobede izazivali su patriotski žar, a takav nacionalizam je sve više postajao ksenofobičan i šovinistički. Ova nova klima narodnog nacionalizma doprinela je raspoloženju međunarodnog rivalstva što je vodilo u Prvi svetski rat. Tokom 20. veka nacionalizam se sa Evrope proširio po celom svetu, pošto su narodi Afrike i Azije počeli da daju otpor kolonijalnoj vladavini, a to je proizvelo i neke nove oblike nacionalizma.
CENTRALNE TEME
“Osnovno verovanje nacionalizma je da nacija jeste ili bi trbalo da bude glavni princip politicke organizacije.” U jezik su utkani specifični stavovi, vrednosti i oblici izražavanja koji stvaraju osećaj pripadnosti i bliskosti, i zato se on često uzima kao najjasniji simbol nacionalnosti. Druga važna komponenta je religija, a ona izražava zajedničke moralne vrednosti i zajedničku duhovnost. Nacije se još zasnivaju i na osećaju etničkog i rasnog jedinstva, ali ipak nacionalizam uglavnom ima pre kulturnu, nego biološku osnovu. Kulturno jedinstvo koje se izražava preko nacionalnosti nije lako definisati jer nacije obično dele zajedničku istoriju i tradiciju, i svoj nacionalni identitet čuvaju sećanjem na staru slavu, značajne vojne pobede ili rođendane nacionalnih vođa.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET