Ugovori robnog prometa, opšte karakteristike i sredstva obezbeđenja i izvršenja ugovora | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Ugovori robnog prometa, opšte karakteristike i sredstva obezbeđenja i izvršenja ugovora". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Fakultet za uslužni
biznis Novi Sad
konsultativni centar
Čačak
Seminarski rad iz poslovnog prava
Tema: Ugovori robnog prometa, opšte karakteristike i sredstva obezbeđenja i izvršenja ugovora
15.12.2007 2398/07
Sadržaj
1) Ugovori, opšte karakteristike
2) Ugovori privrednog prava
3) zaključivanje ugovora robnog prometa
4) Ponuda za zaključenje ugovora
5) Prihvat ponude
6) Vreme i mesto zaključivanja ugovora
7) Forma ugovora
8) Zaključivanje ugovora preko zastupnika i punomoćnika
9) sredstva obezbeđenja izvršenja ugovora
Ugovori, opšte karakteristike
Pravo je slojevita naučna disciplina koja je sastavljena iz mnogih različitih, ali medjusobno poveznih delova. Medju njima se ističu raličite pravne norme, pravni akti itd. Za pravnu normu kao deo prava u odnosu na druge deove karakteristično je da je to osnovni element prava. Kako mnogi pravni pisci navode to je „ćelija prava“.
Pored pravne norme jedan od takodje osnovnih elemenata u pravu je i pravni akt. Pravni akt može se definisati kao izjava volje, izraz razuma koji sadrži pravnu normu ili predstavlja uslov za primenu neke druge pravne norme. Tako kao izraz volje pravni akt je psihički akt, i sastoji se u donošenju odredjene odluke.
Zbog mnogobrojnosti i raznovrsnosti pravnih akata, kao i zbog različitih subjekata koji učestvuju pri njihovom donošenju i zbog različitih odnosa koje oni regulišu unutar države ili prirede, pravni akti mogu se klasifikovati na različite načine. Tako se podela može izvršiti po raznim kriterijumima. Jedna od podela, ona koja je bitna prilikom obrade ove teme je na:
Apstraktne (sadrže opštu pravnu normu)
Konkretne (sadrže pojedinačne pravne norme)
Ova podela izvršena je na osnovu toga kakva je pravna norma ušla u sastav pravnog akta.
U svakom pravnom poretku postoje mnogobrojni opšti pravni akti. Oni su baza razvoja prava. Njima se regulišu osnvni društveni odnosi na jedan opšti, bezličan način. Dalje se oni primenjuju na sve konkretne slučajeve, osim ako nije predvidjena neka specifična konkretna norma.
Polazeći od materije koja se reguliše u aktima, načina regulisanja, kao i organima koji donose akte i načinu donošenja, opšte pravne akte delimo na:
Ustav
Zakone
Uredbe i druge podzakonske akte dežavnih organa
Statut i druge opšte akte društvenih organizacija
Ugovore
Kod ugovora kao pravnih akata bitnaje saglasnost volja izmedju stranaka (subjekata) priliko stvaranja (sklapanja) akta. Subjekti se dogovaraju, sporazumevaju o glavnim elementima i na osnovu toga stvaraju akt. To je dakle dvostran ili višestran akt u kome može biti više subjekata na stranama koje stvaraju akt.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET