Faktori koji utiču na kriminalitet | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Faktori koji utiču na kriminalitet". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU
VISOKOŠKOLSKA JEDINICA U PANČEVU
„FAKTORI KOJI UTIČU NA KRIMINALITET“
(Seminarski rad iz predmeta Kriminologija)
Pančevo, 2011.
S A D R Ž A J
Uvod............................................................................................................(4-5str.)
Pojam kriminaliteta- njegova bitna svojstva......................................... (6str.)
Krimiogeni faktori-pojam.................................................................... .(7str.)
Vrste kriminogenih faktora................................................................... (7str.)
Uzroci kriminalnog ponasanja................................................................... (8str.)
Uslovi i povodi kao kriminogeni faktori-uslovi kriminalnog ponasanja.. (8str.)
Povodi kriminalnog ponasanja................................................................... (8str.)
Faktori licnosti....................................................................................... (9str.)
Delikventna licnost............................................................................... ...(9str.)
Opsano stanje delikventne licnosti..................................................... ..(10str.)
Bioloski krimiogeni faktori................................................................. (11str.)
Organske determinante kao krmiogeni faktori................................... (11str.)
Nasledje kao krimiogeni faktor.......................................................... (12str.)
Urodjeni faktori.................................................................................. (12str.)
Psiholoski faktori............................................................................... (12str.)
Karakter kmiminalne predispozicije.............................................. ...(13str.)
Agresivnost i sklonost ...................................................................... (13str.)
Egoizam i egocentricnost kao krminalna predispozicija..................... (14str.)
Maligisticnost i krminlalna sklonost.................................................. (14str.)
Deprivacioni faktori delikvencije....................................................(14-15str.)
Inteligencija i kriminalni orijentacioni faktori.................................(15-16str.)
Zakljucak............................................................................................ (17str.)
Literatura.............................................................................................. (18str.)
I. UVOD
"Namerno korištenje fizičke sile ili nasilja protiv sebe, druge osobe ili protiv društva koje
rezultira ili ima velike šanse da rezultira nanošenjem povreda, psihičke štete, suzbijanjem
razvoja ili smrću."
Pojam delikvencije (tal. delinque - pogrešiti, činiti krivična dela) obuhvata teže oblike asocijalnog, antisocijalnog, socio-patološkog i kriminalnog ponašanja (s izuzetkom ubistva), kao što su: krađa, pljačka, namerno izazivanje šteta i požara, prestupništvo, devijantno ponašanje, huliganstvo, razbojnistvo, vršenje krivičnih dela, krađa i vožnja automobila i motora, itd.
Uzi pojam kriminologije predstavlja kriminologiju kao nauku koja se bavi izučavanjem etiologije i fenomenologije kriminaliteta, kao masovne i individualne pojave. Kriminologija je nauka o deliktu i delikventima. Pristalice ovog koncepta kriminologije su Garofalo, Dirkem, Lombrozo, Pinatel i dr.
Pojam kriminaliteta (lat. krimen - kaznena aktivnost, zločinstvo) obično se koristi kad je reč o odraslima, a delikvencija kad je reč o maloletnim počiniocima krivičnih dela. To je protudruštveni oblik ponašanja, opasna i složena socijalno-patološka pojava, vrlo delikatan ne samo kriminološki, pravni, ekonomski i sociološki, nego, isto tako, ozbiljan porodični, pedagoški, medicinski i težak opstedruštveni problem. Zasigurno je jedan od najuočljivijih segmenata i najtežih oblika poremećenog ponašanja mladih osoba.
Delikventne aktivnosti mogu biti usmerene protiv imovine i vlasništva, protiv tela, ličnosti i lične slobode te protiv društvenih običaja.
Delikventne radnje mogu biti izvedene individualno (pojedinačno), u parovima ili u manjim skupovima. Delikventne skupovi vrlo su opasne jer deluju poput neke epidemije, a osim činjenja krivičnih dela, neretko u svoje redove vešto uvlače i druge mlade osobe.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET