Pravni odnos i subjekti u pravu | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Pravni odnos i subjekti u pravu". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

UVOD
U današnjem svetu gde nam je sve na dohvat ruke, ili bolje rečeno miša, jednim klikom možemo kupiti bilo šta u svetu, i za to nam naravno pored novca ne treba ništa drugo, medjutim da bi uspeli u velikom i nemilosrdnom svetu privrede moramo poznavati osnovna pravila igre, zato ću pokušati da ta pravila igre malo objasnim. Ovde će biti reči o pravnim odnosima i subjektima, pozitivnom pravu i komunitarnom pravu EU u koju želimo da udjemo, ali malo toga konkretno činimo bar što se tiče komunitarnog prava, ali nije ovo politčko neko pisanije već seminarski rad iz privrednog prava, zato ću obraditi i ekonomski značaj tržišta EU, nadam se da će iz svega onoga što sledi moći nešto da se razume i izvuće neka korisnost..
PRAVNI ODNOS I SUBJEKTI U PRAVU
Pravni odnos
Pravni odnos je je regulisan pravom odnosno pravnim normama, to je odnos u kome su ljudi dužni da se ponašaju po pravnim normama. Pravni odnos može biti regulisan opštom normom ( svi imaju pravo na život) ili i opštom i pojedinačnom( odnos plaćanja poreza) ili u slučaju pravne praznine kada se reguliše pojedinačnom. Pravni odnos se od drugih društvenih odnosa razlikuje po tome što će država intervenisati aparatom sile kako bi subjekt izvršio svoju dužnost, dok u slučaju nepravnog odnosa država neće intervenisati.
Svaki pravni odnos ima dva elementa: a to su pravno ovlašćenje ( subjekt je ovlašćen da uradi nešto) i pravna obaveza ( subjekt je u obavezi da nešto učini).
Pravno ovlašćenje
Pravno ovlašćenje znaci da subjekt može da se ponaša tako da njegovo ponašanje štiti pravni poredak, to stvari zanači da njega niko ne sme sprečavati, jer čine prekršaj, a u nekim situacijama, drugi subjekti se moraju ponašati kako odredi subjekat ovalšćenja..
Postoje dve vrste pravnog ovlašćenja: subjektivno pravo i nadležnost.
Subjektivno pravo
Subjektivno pravo je pravno ovlašćenje subjekta prava da se štite njegovi sopstveni interesi. Subjekt je potpuno slobodan da se ponaša kako hoće u granicama koje su odredjene. Subjektivno pravo se može podeliti na stvarno( apsolutno) i relativno ( obligaciono). Stvaqrno pravo se primnenjuje na neku stvar ( ius in rem) npr. ja sa svojim automobilom mogu da radim šta mi je volja da, ga prodam, da ga ne vozim, itd. Dok se relativno pravo odnosi na lica ( ius in personam) npr. da zahtevam od dužnika da dug plati. Ovde postoji jedna začkoljica a to je da i moje pravo prema stvari nije ništa drugo nego li pravo prema licu, jer dok za razliku od obligacionog imamo tačno odedjeno lice ( dužnik), u stvarnom nemamo , već je to svako ko nas sprečava u u vršenju našeg prava na stvar, zato se i kaže da je stvarno pravo apsolutno jer deluje prema svima, mene može bilo ko da spređi da sednem u soptsveni automobil, za razliku od obligacionog koje deluje prema jednom licu, onom koji mi je dužan novac .
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET