Psihoza | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Psihoza". Rad ima 8 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


SEMINARSKI IZ PREDMETA PSIHOLOGIJE
Tema:psihoza
PSIHOZE
Psihoze su duševna oboljenja gde je izmenjen odnos sa realnoscu. Podela (gruba) izvrsena je iz didaktičkih i terapijskih razloga:
shizofrene
afektivne
paranoidne
Shizofrene psihoze
To je tesko progredijentno dusevno oboljenje gde dolazi do posebnih oblika otudjenja ličnosti od realnosti i do rascepa ličnosti (shizos - rascep, vrenos - dusa). Osnovna psihopatologija rascep duse, rascep u kome pacijent dozivljava emocionalno otudjenje od realnosti. Najveci broj psihoza pripada ovoj grupi. Ovde dolazi do transformacije licnosti (pri kraju zivota) koja iz sveta realnosti bezi u autisticni, imaginativni svet gde postoji haos, sumanute ideje ili halucinacije ili je bez ikakvih sadrzaja. Ovde dolazi i do osiromasenja inteligencije, ali to nije sustina. Sustina se moze videti u projektivnim tehnikama (Rorsah, TAT...), gde se uocava veliko osiromasenje, sto je posledica transformacije u emocionalnom delu (emocionalna tupost, povlacenje...). Jos u XVII veku ustanovljeno je da se ove bolesti razvijaju relativno rano, u adolescenciji izmedju 13-e i 18-e god. i da dominira poremecaj volje, misljenja (i po formi i po sadrzaju) i raspolozenja, a kasnije je dodato i nagona. To su dominantni simptomi, a dodatni (akcesorni) simptomi su poremecaj percepcije (halucinacije neodredjuju shizofreniju), mnesticke f-je (ucenje i pamcenje slabi), karakteristican rukopis (pisu po uglovima) i karakteristicno verbalno izrazavanje (skandirani govor - kazu jednu rec i prestanu i misle da su sve rekli). Za njih znacaj ima njihov autisticni svet. Ovde postoje kvalitativni poremecaji misljenja (sumanute ideje). Apato-abulija - poremecaj raspolozenja i poremecaj volje.
Takodje u nagonskoj sveri gasi se sexualni deo. Postoje i pacijenti koji jeko mnogo jedu ili su jako mrsavi. Drugi imaju jaku potrebu da puse (cak sakupljaju opuske po krugu bolnice).
Ovakvi pacijenti imaju i halucinacije najcesce auditivne, pa i cenestopatske, redje opticke (inace karakteristicne za intoksikaciju) i mirisne (karakteristicne za tumor mozga). Kod ovih psihoza mozemo da govorimo o:
1. pozitivnim simptomima
Ova simptomatologija moze da se opise i ona je produktivna, ima sadrzaje.
2. negativnim simptomima
Ovde nema simptoma, pacijenti su prazni, bezvoljni, povuceni, u svom autisticnom svetu. Fenomen "staklene kugle" je dozivljaj koji se javlja kod ovih pacijenata da svi znaju sta oni misle i sta se desava u njihovoj glavi, cini im se kao da im stalno neko oduzima njihovu produkciju.
Etioloski faktori - pitanje je koliko je to bioloska datost, ali ipak je cesca u shizofrenim porodicama. Da li postoji predispozicija - bioloski faktori koji uticu, a da je stresna situacija ta koja je okidac - humoralne studije. Etioloski, nismo pronasli ni jedan jasan faktor - uzrocnik (metabolicki, bioloski, sredinski, iskustveni). Pitanje je da li je za shizofrene psihoze odgovoran nasledni faktor. Bioloske, socijalne i psiholoske teorije, ipak bolje to objasnjavaju.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET