Vinsent Van Gog | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Vinsent Van Gog". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Тема: Винсент Ван Гог
Садржај:
Увод 3
1. Постимпресионизам 4
2. Биографија Винсента Ван Гога 6
3. Дела Ван Гога 8
3.1. Људи који једу кромпир 8
3.2. Аутопортрети (1886-1890) 9
3.3. Сунцокрети 10
3.4. Звездано небо 10
3.5. Ван Гогова соба у Арлу 11
3.6. Чемпреси и црква у Оверу 12
4. Чињенице о лудилу усамљеног уметника 13
Закључак 15
Литература 16
Увод
Савременици су Винсента Ван Гога сматрали промашеним човеком. У њиховим очима он је био чисти губитник. Није био у стању ни да заснује породицу, нит и да заради за сопствени живот, ни да задржи пријатеље. Ипак, у свом сликарству је створио поредак који се супротставља хаосу стварности каквом је био окружен. Његова уметност била је покушај да уреди свет са којим, очигледно, није могао да изађе на крај. Против несхватљивости таквог света, Винсент се борио својом оштром, теоретски заснованом критиком, на његову безличност одговорио је својим одмереним патосом, а његову је колотечину разбио жаром свога солипсизма. Његов циљ није био да побегне од стварности а ни да пати одричући је се, већ да је учини опипљивом у једном свеобухватном смислу. На тај начин му је уметност омогућила да тај, у основи непријатељски свет, прихвати као свој.
Винсентов уметнички дар признат је тек после његове смрти. Грађанско друштво, чији је систем вредности читавог живота Винсенту био одуран, сада га је називало ,,генијем“. Што им је његова уметност деловала привлачније, неомиљени уметник је тим више постајао херој. Модерно добаволи да се поиграва са представом усамљеног, несхваћеног уметника, и његова судбина је савршен пример за представника авангарде, који прво бива прогањан и оспораван, а доцније постаје цењен и слављен. Аутсајдер уметности са периферије друштва, Ван Гог сада постаје важна уметничка личност.
1. Постимпресионизам
Постимпресионизам је израз који је сковао британски уметник и сликарски критичар Роџер Фрај (Roger Fry) 1914. године, како би описао развој европског сликарства након Монеа. Џон Риволд (John Rewald), један од првих професионалних сликарских критичара који се посветио настанку ране модерне уметности, ограничио је овај период на године између 1886. и 1892. у свом пионирском издању Постимпресионизам: Од Ван Гога до Гогена (1956). Риволд је ово издање сматрао наставком своје Историје импресионизма (1946), и истакао да ће "наредно издање бити посвећено другој половини постимпресионистичког периода" - Постимпресионизам: Од Гогена до Матиса - требало је да уследи, и да покрије остале сликарске правце с краја XIX и почетка XX века – уопште, сликарске правце који су поникли из Импресионизма.
Крајем XIX века уметници који су се инспирисали импресионистичким теоријама, почели су да одбацују многе принципе тог покрета. Најзначајнији уметници међу њима су били: Пол Сезан, Пол Гоген и Винсент Ван Гог. Ова три пионира модерне уметности били су зачетници најважнијих уметничких израза или праваца двадесетог века. Група ових револуционара добила је назив „постимпресионисти“, прилично нејасан термин који буквално значи „они који следе иза импресиониста“ и који не описује далекосежне циљеве ових уметника. Најбитинији међу њиховим циљевима су били:
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET