Ekonomska struktura društva | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Ekonomska struktura društva". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Садржај:
Појам друштва
Друштвена структура
Економска структура - материјална производња
Производња – расподела – размена
Појам друштва
Појам „друштво“ свакодневно користимо у контексту групе, заједнице, државе. Схватан је и одређен на различитe начине. Према неким теоријама друштво је прост збир појединаца односно збир психичких индивидуалности и према неким друштво је хармонична целина великог броја функција. Са социолошког становишта друштво је веома апстрактан и комплексан појам. Оно се не може редуковати на једноставан збир појединаца, друштвених група и институција. Друштво је у суштини производ узајамне делатности људи... Можемо га дефинисати и као целокупни однос људи према природи и мећусобних односа људи.Однос људи према природи углавном је једноставан. Однос мећу људима је много сложенији, од мање сложенијих до врло сложених.
Разликују се три схватања „друштва“:
Индивидуалистчко: друштво је скуп појединаца и њихових мећусобних повезаности. Човек појединац претходи друштву, а његова појединачна понашања су детерминанте друштва.
Реалистичко: друштво је посебан део објективне стварности. Друштво постоји пре појединаца , оно је сила „висег реда“ оличена у неком субјекту, коме се појединци морају повиновати. Без друштва, појединац би био само биолошки организам.
Дијалектичко: друштво је веза друштвених појава. Друштвене појаве су друштвени односи у које људи ступају нужно, свесно и рационално.
Конститутивни елементи друштва, елементи по којима се друштво разликује од природе и других заједница живих бића су: људско друштво је осамостаљени део природе, повезаност појединца унутар друштва није интуитиван као код других живих бића, свесно деловање човека, култура, територијална везаност, становништво, околина, организованост, друштвена лојалност, историјски континуитет. Да би смо разумели друштво у потпуности, неопходно је разумети појмове: друштвена појава и друштвени односи.
Друштвена појава
Под друштвеном појавом подразумевамо сваки облик повезаности људи као свесних бића природе. У ширем смислу, свака друштвена појава је и природна појава, па је неопходно уттврдити специфичност друштвених појава у односу на друге природне појаве како би се приближили појму друштваа.
Основна обележја друштвених појава су:
свест, као сврсисходно деловање човека;
рад, као основна сврсисходна делатност;
слобода, да се свесно (не ) понаша у сарадњи са другима;
орућа за рад, којима свесно прилагођава делатност њеном циљу;
култура, као скуп свих творевина људске свесне делатности које су створене, употрбом оруђа;
васпитање, као понашање културе млађима и као основ друштвеног развоја.
У основи друштвене појаве је понашање човека не као природног, већ као друштвеног бића. Код људи свест и стваралаштво су друштвени, тако да се свако стваралаштво језиком и васпитањем преноси на друге људе и потомке, па ништа не бива изгибљено , нико не почиње из почетка и не прелази исти пут који и други . Људско друштво се мења, усавршава, напредује.
Човек мења свој живот мењајући своју културу, без потрбе да мења себе, своје органе, да се мења биолошки. Он свесно мења своје друштво, тако и мења себе као друшштвено, мисаоно и свесно биће и тиме себе ствара. Душтвене појаве су објективно постојеће везе између понашања различитих појединаца. Понашање тј. деловање појединаца је повезано. Из одређивања друштвене појаве произилази и појмовно одређивање друштва: друштво је скуп свих друштвених појава, као скуп свих повезаних делова људи на природу, друштво и себе саме.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET