Industrijska sociologija | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Industrijska sociologija". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

 VISOKA POSLOVNA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
ČAČAK
SEMINARSKI RAD
PREDMET: SOCIOLOGIJA
INDUSTRIJSKA SOCIOLOGIJA
SADRŽAJ
UVOD..............................................................................................................................................3
1. Opšte, posebno i pojedinačno društvo........................................................................................3
2. Odnos društvo pojedinac.............................................................................................................5
3. Različita stanja kroz koja prolazi društvo...................................................................................6
4. Predindustrijska društva...............................................................................................................8
5. Industrijska društva......................................................................................................................9
6. Postindustrijska društva.............................................................................................................11
ZAKLJUČAK................................................................................................................................14
LITERATURA..............................................................................................................................15
UVOD
Ljudsko društvo je od svog nastanka do danas prošlo kroz mnogo različitih faza i perioda u svom razvoju. Nekada su te promene spore, evolutivne, a nekada brze u tolikoj meri da se čine nasilnim u odnosu na društvo koje za njih nije spremno. Ukoliko za osnovnu odrednicu uzmemo tehnološki razvoj društva, odnosno resurse i način na koji su ih ljudi koristili i koriste, možemo doći do podele na predindustrijsko, industrijsko i postindustrijsko društvo.
Ne postoji oštra, apsolutno precizna granica između ova tri društva. Svaka promena, posebno društvena, ipak predstavlja proces koji mora imati neko trajanje, preplitanje starog i novog do konačnog prelaska na novo. Ipak, nesporno je da se promene dešavaju  sve ubrzanije, a da sa druge strane  materijalizovane rezultate tehnoloških novina prihvatamo sa sve manje iznenađenja, često kao nešto očekivano.
Ukoliko pokušamo sagledati ukupno ljudsko društvo kroz jednu vremensku ravan, bićemo svedoci da u ovom istom trenutku paralelno postoje sva tri društva, predindustrijsko, industrijsko i postindustrijsko. Ova činjenica iznenađuje s obzirom na tehnološke, materijalne pa i naučne mogućnosti savremenog doba. Čini se teško mogućim, a ponekad i nepravednim postojanje tolike razlike u načinu života , materijalnom i svakom drugom položaju ljudi često u okviru iste države. I pored obilja materijalnog bogatstva sa jedne strane, ne malo ljudi živi ispod granice siromaštva i gladi. Sa druge strane, i pored toga što tehnološki nivo direktno utiče na količinu stvorenih materijalnih dobara, a tim i ukupno bogatstvo jednog društva, to ne znaci bezuslovno i kvalitetniji život njegovih članova. 
1. Opšte, posebno i pojedinačno društvo
Kada se upotrebljava pojam društvo najčešće se misli na opšte društvo ili društvo uopšte. To je misaona, teorijska, apstraktna kategorija i zato je često nerazumljiva. Zbog toga je i njena upotreba u laičkom smislu tako česta. Društvo, kao jedan od osnovnih pojmovno-kategorijalnih elemenata sociologije, nastaje kao rezultat naučnog i metodološkog postupka (analitičko–sintetičkog). Društvo podrazumeva najbitnije zajedničke karakteristike svih poznatih manifestacija društva u prošlosti i sadašnjosti. Najopštije shvaćeno, postoje tri zajedničke (minimalne) sfere društva u svim njegovim prostornim i vremenskim pojavljivanjima i manifestovanjima. To su ekonomija, organizacija društva i kultura. Svako društvo je moralo da ima neki način rada, privrede, ekonomije. Ono je, takođe, moralo da se organizuje da bi opstalo (vrši podelu rada i uloga, odbranu, zaštitu, razvija pravni i politički poredak). I na kraju, društvo je razvijalo kulturu kao trag o svom postojanju. Kada se na ova tri elementa, koja podrazumeva društvo uopšte, dodaju kategorije prostor i vreme, onda se prelazi na nivo posebnog društva. Tako se spuštamo sa nivoa teorijske apstrakcije na konkretno istorijska i iskustvena polja. Posebno društvo uključuje zajedničke karakteristike koje su dominirale kod većeg broja pojedinačnih društva u određenom dužem vremenskom periodu i širem prostoru. U istorijskom smislu takvi primeri su bili robovlasničko društvo, feudalno društvo, kapitalističko društvo, socijalističko društvo. Ali danas govorimo i o islamskom društvu, afričkom društvu, zapadnom društvu, balkanskom društvu. Sva ova društva podrazumevaju određen broj zajedničkih karakteristika (nivo teorijskog uopštavanja), ali i konkretne pokazatelje u prostoru i vremenu, koji ih jasno odvajaju (ekonomski, politički, kulturno) od neke druge skupine društava.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET