Kriminal | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Kriminal". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

SADRŽAJ
UVOD..................................................................................................................................2
1. KRIMINALITET KAO INDIVIDUALNA POJAVA................................................3
1.1. Biološke osobine...............................................................................................3
1.2. Psihološke osobine............................................................................................3
2. KRIMINOLOGIJA KAO DISCIPLINA....................................................................4
3. KRIMINALNA MOTIVACIJA...................................................................................5
4. UZROCI KRIMINALITETA.......................................................................................7
4.1. Biološke teorije.................................................................................................8
4.2. Sociološke teorije..............................................................................................9
4.3. Psihološke teorije..............................................................................................9
ZAKLJUČAK..................................................................................................................10
LITERATURA.................................................................................................................11
UVOD
Kada se govori o kriminalu onda se prvenstveno misli na sve one oblike ponašanja kojima se krše legitimne norme. Takva ponašanja ogledaju se u krivičnim delima, privrednim prestupima i prekršajima, koji podležu legalnim sankcijama. Dakle, kriminal kao socijalno-patološka pojava deo je grupe koja je po svom karakteru vrlo destruktivna za društvo i za pojedince.
Naime, kriminal je vrlo raširena pojava koja se ogleda u specifičnim vidovima agresije osobe prema osobi i njihovim materijalnim i drugim sredstvima za život i rad. Kao negativna društvena pojava ponašanja vređa ili ugrožava kako društvene tako i individualne vrednosti.
Kriminologija je nauka o krivičnim delima kao društvenoj pojavi. Predmet kriminologije je u prvom redu kriminalitet (kao individualna i masovna pojava), ali i drugi sadržaji kao što su devijantna, neprilagođena ponašanja (u celini ili delimično).
U civilizovanim pravnim sistemima kao jedan od glavnih principa je prihvaćeno pravilo «Nullum crimen sine lege» («nema krivičnog dela bez zakona»), tj. kao krivično delo smatra se samo ono delo koje je zakonom obeleženo i definisano kao takvo.
Kriminal predstavlja i veliki ekonomski teret za zajednicu. Ovde se ne misli na onu neposrednu materijalnu štetu koja nastaje kao posledica kriminalne aktivnosti učinilaca krivičnih dela (krađe, pronevere..), nego i na sve troškove koje zajednica podmiruje za izdržavanje velikog i skupog aparata za otkrivanje, hvatanje, suđenje, kažnjavanje i preodgajanje kriminalaca i za preventivu te negativne društvene pojave.
1. KRIMINALITET KAO INDIVIDUALNA POJAVA
Svi socijalni faktori koji utiču ili mogu uticati na pojavu i razvoj kriminaliteta olakšavaju nam u prvom redu njegovo razumevanje kao socijalnog fenomena. Grupa faktora koji se stavljaju pod zajednički naziv individualni objašnjavaju u prvom redu pojavu konkretnog, pojedinačnog kriminalca i njegovu kriminalnu aktivnost u konkretnoj sredini i situaciji.
Te individualne karakteristike obično se dele u dve velike grupa: biološke i psihološke osobine .
1.1. Biološke osobine
Odavno je poznato da kriminološke statistike svih zemalja, s obzirom na pol prestupnika, ukazuju na žene kao znatno manji deo kriminalne populacije. Taj odnos muških i ženskih kriminalaca kreće se od 3:1, pa sve do 8:1 «u korist» muškaraca-zavisno od zemlje i vrste prestupa o kojima je reč. Proučavan je takođe i određen broj drugih bioloških i fizioloških karakteristika ljudi s obzirom na njihovu moguću kriminogenu ulogu-od uticaja starosti i težine do rase.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET