Maltusova teorija o stanovništvu | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Maltusova teorija o stanovništvu". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

САДРЖАЈ:
Увод................................................................................................................2
Малтусов закон становништва ................................................................3-4
Малтус и његова теорија ..........................................................................5-8
Критика Малтуса ......................................................................................8-9
Маркс и Енгелс о становништву .........................................................10-12
Математичке, биолошке и социолошке теорије о становништву 12-14
7. Закључак.....................................................................................................15
8 . Литература 16
Увод
Од давнина постоји интересовање за проблематику становништва. Политичари и мислиоци су још од античког доба износили мишљења-заснована на политичким, војним, економским, социјалним и другим разматрањима - о најповољнијем броју становника или о потреби да се стимулише односно успори пораст становништва. Може се рећи да је постојао страх или од сувише великог, или од сувише малог броја становника. Ипак, до модерног времена није било конзистентне популационе теорије.
Популационе доктрине су се појавиле раније од демографских истраживања у правом смислу речи. Можда је у томе основни разлог што су те теорије настојале да открију закон о становништву који би важио за сва времена и све популације.
Постојање и проучавање закономерности на подручју природних наука подстицало је крајем XVIII века настојања да се пронађу законитости и на подручју друштвених наука. Тако је покушано да се открију закони о становништву. Циљ је био да се генеративни процеси свих људи и времена, као и свих популација, укључе у једно опште људско прокреационо понашање и да се формулише општи и природни закон становништва. Најпознатији представник оваквих настојања био је Томас Роберт Малтус.
Малтусов закон становништва
Томас Малтус (1766-1834), енглески економиста и следбеник класичне политичке економије , у економској мисли ће остати познат по свом „Закону становништва“ , који је њему у част назван Малтусов закон становништва , а који гласи:
Становништво ако није под контролом , има тенденцију да се увећава по геометријској прогресији . Средства за живот се увећавају по аритметичкој прогресији . Закони природе чине храну неопходном за живот људи , па се последице ових неравномерних сила морају уједначавати . То подразумева постојање сталних и моћних кочница порасту становништва , и то услед тешкоће прибављања хране.
Са Малтусовим списом „Есеј о принципима становништва“ (прво издање 1798) почела је да се развија популациона теорија у савременом смислу. Појава тог списа значи све веће интересовање за проучавање односа између становништва, економских и социјалних кретања. Са његовим списом јављају се и многе контраверзе које се у сличном или у другом облику испољавају и данас.
Идеје и теорије о становништву биле су у целој историји уско везане за реалне проблеме појединих друштава. На пример, идеје старих грчких градова-државица; у Римској Империји испољила се идеја која на становништво гледа као на извор снаге. Затим, почетком савремене ере, у доба стварања модерних држава, меркантилисти су такође истицали политичке и економске предности већих, тј. ширих популација. И Малтусова теорија  имала је своје корене у политичким, економским и социјалним приликама његовог времена, тј. раног капитализма. Марксистички погледи - који започињу од твораца научног социјализма, тј. Маркса и Енгелса - значе негирање Малтусовог вечитог закона о становништву, који у ствари значи перпетуирање капитализма као вечитог друштвеног поретка. Марксистичка гледишта истичу историјски прилаз проблемима становништва, затим не само потрошачко (као код Малтуса) већ и произвођачко својство становништва, као и да су проблеми становништва настали услед постојећег друштвеног поретка који се темељи на приватном власништву над средствима за производњу. Упоредо са тим, или касније, формулишу се други прилози теорији о становништву - математички, биолошки, социолошки итд. - а у наше време популационе теорије налазе се под пресудним утицајем, у историји незапамћеног, пораста становништва (нарочито у земљама у развоју) и све већих настојања да се проблеми становништва сагледају у повезаности са развојем, тј. да се траже и боље сагледају међуодноси становништва, друштвеног и економског развоја. У овом контексту, тражење прихватљиве популационе теорије није постало важно само за добијање бољег увида у процес развоја, већ и због тога што би таква теорија представљала базу за планирање, као и за формулисање политике.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET