Masovna kultura i vrednosti | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Masovna kultura i vrednosti". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Zemunska gimnazija
MATURSKI RAD IZ SOCIOLOGIJE
Masovna kultura i vrednosti
Rad napisala: Una Protić IV-2
Beograd, jun 2009
Uvod 3
Osnovne odlike 4
Masovni mediji 6
Kič i šund 9
Vrednosti masovne kulture 11
Za i protiv masovne kulture 13

Masovna kultura i vrednosti
Uvod
Kada u svakodnevnom govoru pomenemo pojam kulture, mislimo pre svega na ponašanje, manire i obrazovanje pojedinca. Međutim, u sociološkom smislu, u najširem obliku, kultura predstavlja duhovnu sekvencu svakog društva koja čini da to društvo traje i razvija se kroz vreme. Od prvih civilizacija do danas kultura se razvijala i menjala smerove, da bi 21. veku prerasla u industriju koja se, bez obzira na obrazovanje i finansije, upliće u život svakog pojedinca.
Osnovna podela kulture danas je na onu visoku, namenjenu eliti, i onu nižu, namenjenu masi. Međutim, u modernizaciji i u sve dinamičinijem životu kako pojednica tako i društva, ove dve kulture se sve češće kombinuju, tako da se ta podela ne može uzimati kao strogo zatvorena. Dvadeseti vek je čovečanstvu doneo munjeviti preokret, odnosno bržu industrijalizaciju, elektrifikaciju, automatizaciju, velike migracije iz sela u grad, dva do sada nezapamćena globalna krvoprolića - Prvi i Drugi svetski rat i, najzad, potpunu promenu načina komunikacije. Ovi globalni faktori su u prethodnom veku promenili iz korena i živote pojedinaca.
Kako to izgleda ilustruju promene u životu prosečnog seljaka tokom 20. veka. Početkom veka njegov radni dan traje preko 12 sati, većinu poslova na njivi radi sam, a kada se vrati kući ostaje mu vremena samo za obrok. Uglavnom nedovoljno obrazovan, neretko čak i nepismen, on nema želju ni mogućnost da proširi svoje vidike nekim putovanjem, odlaskom u pozorište, čitanjem neke knjige. Na kraju prošlog. veka, seljak i dalje ustaje rano, ali njegovo radno vreme je bitno kraće. Uz traktor i druge mašine, on sa mnogo manje napora proizvodi mnogo više i mnogo više zarađuje. On sa posla dolazi ranije a kod kuće ga ne čeka desetoro, već četvoro ili petoro dece. Vreme od završetka posla pa do trenutaka kada završava dan je duže i upravo višak tog, SLOBODNOG VREMENA, biće glavni pokretač stvaranja jednog novog kulturnog masovnog obrazca i, uopšte jednog novog načina života. On više neće biti puka reprodukcija i egzistencija, sa evenutalnom razonodom jednom mesečno, već će gotovo svima postati dostupne posete muzejima, putovanja, odlazak u bioskop. Naravno, kako je nemoguće iz opanaka brzo preći u italijanske cipele, ili se sa blata prebaciti na asfalt, dolazi do mešanja seoske, tradicionalne kulture i one visoke elitne, što će biti definisano kao masovna kultura.
Masovni odlasci ljudi iz sela u gradove počeli još u 19. veku, ali pravi procvat su doživeli posle Drugog svetskog rata, a naročito će uzeti maha posle socijalističkih revolucija. Primer naše zemlje to dobro ilustruje. Ona je u Drugi svetski rat ušla kao kraljevina sa kapitalističkim uređenjem i sa preko 70 odsto seoskog stanovništva. Po završetku rata i socijalističke revolucije, koja je počivala pre svega na poljoprivrednom stanovništvu, društveno uređenje se u potpunosti menja. Veliki deo tog poljoprivrednog stanovništva navire u gradove, sa patrijarhalnim mentalitetom, pobedničkim duhom i osećajem više vrednosti. Tu dolazi do sukoba sa građanima koji su desetkovani i nestaju. Pripadnici seoske, tradicionalne kulture dolaze u već formirane gradove. Mnogi od njih su tada prvi put videli liftove, pozorišta, bioskope, a neki su čak prvi put videli i grad kao oblik naselja. Trebalo je te ljude, paralelno sa stvaranjem novog društvenog poretka, adaptirati na gradsku sredinu i promeniti im navike. Upravo taj napor je istovremeno i začetak masovne kulture na ovim prostorima.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET