Mladi kao čitalačka publika | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Mladi kao čitalačka publika". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Filozofski fakultet
Novi Sad
Sociologija
Seminarski rad
Mladi kao čitalačka publika
Predmet: Metodi socioloških istraživanja
Saržaj:
1. Uvod ……………………………………………………………………………………3
2. Predmet istraživanja ……………………………………………………………4
3. Cilj istraživanja ……………………………………………………………………4
4. Hipoteze ……………………………………………………………………………..5
5. Varijable……………………………………………………………………………..5
6. Tehnike prikupljanja podataka ……………………………………………6
7. Uzorak ……………………………………………………………………………….6
8. Intervju ………………………………………………………………………………7
9. Anketa ………………………………………………………………………………8
Čitanje je oduvek bio izuzetno važan de o mog života. Od prvih bajki koje mi je
mama čitala, pa do danas. Čitam sve što mi dođe u ruke,romane , putopise,
enciklopedije, stripove, pa čak i rečnike. Moja ljubav p rema čitanju bio je i jedan od razloga da se odlučim upravo za ovu temu.
Danas, početkom 21. veka, mladi ljudi se sve više odrič u knjige u korist nekih drugih sadržaja i aktivnosti. P ojavom slobode medija kod nas, televizija
je postala sve popularniji predmet interesovanja mladih ljudi, a sredinom 90-ih
priključuje joj se i internet. Naravno, i jedno i drugo s e pokazalo više nego korisnim. Nažalost, njihova ekspanzija dovela je do zanemarivan ja knjige kao izuzetnog izvora informacija i znanja, posebno kod mlađe populacije.
U svetu, a i kod nas, razvija se sve veća zabritnutost o či talačkim navikama i budućnosti knjige, koja je rezultat sve većih tehnoloških prom ena.
Sve više možemo čuti roditelje i nastavnike kako govore "Čitanje je dobro, samo ti čitaj". Naravno, to se odnosi na
određenu vrstu čitanja, čitanja knjiga.
Naši đaci već sa 18. godina sasvim usp ešno čitaju Hesea, Bodlera ili Andrića. Ali tu se postavlja pitanje: da li oni čitaju samo zato što
moraju, ili su svesni uticaja koje čitanje ima na razvoj umnih sposobnosti i na njihov život u budućnosti?
Analitičari u Srbiji kažu da je jedan od najsigurnijih pokazatelja koliko je jedna nacija zaista obrazovana činjenica koliko njeni pripadnici knjiga pročitaju. Bibliotekari su izračunali da u Srbiji samo tri odsto l judi čita knjige, bilo da je reč o beletristici, bilo o stručnoj literaturi. Taj podatak poklapa se sa brojem viso koobrazovanih ljudi koji inače spadaju u redovnu čitalačku publiku. Ali pritom ne treba z anemariti važan faktor kao što je standard stanovništva.
Da li su knjige skupe, svakako je dobro pitanje. Ukoliko znamo
da je prosečna cena knjige oko 600-1000 dinara onda to i ne izgleda tako mnogo. Neko može reći da je dovoljno preskočiti neki izlazak i za te pare kupiti neku dobru knjigu. Ali iako taj argument ima dobar rezon, to opet znači da ako želimo novu knjigu u našoj kućnoj biblioteci, moramo se nečega odreći. Izgleda da je za naš standard i ta cena visoka.Iz ovih razloga, smatrala sam da je važno utvrditi št a to mladi ljudi čitaju, kakvu ulogu čitanje ima u njihovom životu i da li zapravo čitanje među njima izumire. U svetu modernizacije društva, digitalnih signala i televizije, sve više se oseti nedostatak načitanih ljudi. Mnogi mladi su knjigu odlučili zameniti filmovima i serijama iz kojih ne dobijaju nikakvu kulturu već duhovno tonu, umesto da se uzdižu…
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET