Nacija i nacionalni identitet | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Nacija i nacionalni identitet". Rad ima 23 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


VISOKA POSLOVNA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
ČAČAK
SEMINARSKI RAD
Predmet: SOCIOLOGIJA
NACIJA I NACIONALNI IDENTITET
106-012-09
Brus, Maj , 2010 god.
Sadržaj:
1. Nacija………………………………………………………………..1
2. Nacija I nacionalni identitet……………………………………….6
3. Da li je nacionalni identitet naučni pojam………………………..7
4. Šta je to nacionalni identitet?...........................................................8
5. Rasna I nacionalna pripadnost…………………………………….8
6. Etnička grupa I nacionalna pripadnost…………………………...9
7. Razlikovanje Nacionalizma I Nacionalnog idektiteta……………9
8. Kako klasifikovati brojne I veoma difuzne koncepte nacionalnog identiteta……………………………………………………………...10
8.a) Priroda nacionalnog identiteta-prinuda ili izbor (primordijalizam vs.instrumentalizam……………………………...10
8.b) Odrednice nacionalnog identiteta………………………………15
9. Psihološke karakteristike nacionalnog identiteta………………..19
10. Emocionalne komponente………………………………………..19
11. Zaključak………………………………………………………….20
12. Literatura………………………………………………………….21
1.Nacija
Nacije su globalne društvene grupe koje nastaju u periodu raspadanja feudalizma I nastajanja kapitalizma . Razvoj proizvodnih snaga I društvena podela rada čine jedan od uslova prerastanja naroda u naciju , jer je dolazilo do stvaranja viška proizvoda koji je tražio veće tržište . Širenjem tržišta dolazi do uspostavljanja bolje komunikacioje pojedinih etničkih zajednica, do stvaranja zajedničkog nacionalnog jezika , robno-novčanih odnosa I stvaranja velikih jedinstvenih tržišta.
Nastanak nacije , negde je ostvareno na bazi prerastanja jednog određenog naroda u naciju, negde se nekoliko naroda stapalo u naciju , a negde je iz jednog naroda nastalo nekoliko nacija. Recimo iz starog ruskog naroda kijevske države nastale su tri nacije- Velikorusi, Belorusi I Ukrajinci.
Kada su se društveno-ekonomski uslovi počeli menjati stvara se novi tip društveno-ekonomskog sistema I novi oblik globalne zajednice. Za unutrašnje povezivanje naroda I njegovo prerastanje u naciju uticala je težnja za proširenjem unutrašnjeg tržišta , težnja za slobodom trgovine I industrije. Narod kao oblik društvene grupe nije imao razvijene ekonomske odnose, imao je loše trgovačke I saobraćajne veze kojima je promet sporo tekao, privredna rascepkanost I raznolikost ekonomskih interesa, što nije pogodovalo brzom I efikasnom razvoju proizvodnih snaga osnovu I uporištu buržoaske klase koja se formirala. Buržoazija je svoj razvoj morala usmeriti na uklanjanju ovih prepreka.
Težnja buržoazije da obezbedi uslove za svoj Slobodan razvoj, s jedne strane povezala je iscepkane I izolovane feudalne delove , I sa druge strane tražila državno jedinstvo teritorije sa stanovništvom koje govori istim jezikom uz otklanjanje svih prepreka razvitku jezika I njegovo učvršćavanje u književnost. Zato se I formiranje nacije javlja kao process u kome se vrši ekonomsko , teritorijalno I jezičko ujedinjenje jednog šireg područja, odnosno onog područja na kome je moguć nesmetan razvoj proizvodnih snaga. 1.
Da bi se obavilo intenzivnije ekonomsko I kulturno povezivanje članova jedne nacionalne zajednice , bila je neophodna izgradnja jedinstvenog nacionalnog jezika kao instrumenta povezivanja od odnosa na tržištu do književnosti , koja se obraćala celoj naciji ili bar njenoj većini. Zajedno sa jezikom obrazovala se postepeno u svakoj naciji I nacionalna kultura. Process buđenja nacionalne svesti I nacionalni pokreti počinju u šesnaestom veku I najveći intenzitet ima u dvadesetom veku koji se naziva vekom nacionalnosti. Taj proces se najbrže I sa najmanje potresa odvija u jednonascionalnim državama ( Francuska, Engleska, Španija I dr.), a zatim u mnogonacionalnim razjedinjenim državama (Austro-Ugarska, Rusija I dr). nastanak nacija u bivšoj Jugoslaviji povezan je sa borbom za nezavisnost a velika sličnost I bliskost uslovila je željom za ujedinjenjem što je I učinjeno. Zajednička država je kratko trajala jer je do izražaja došla nacionalna posebnost I formirane su posebne države.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET