Prevencije devijantnog ponašanja | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Prevencije devijantnog ponašanja". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Visoka poslovna škola strukovnih studija
u Leskovcu
S E M I N A R S K I R A D
I Z
S O C I J A L N E P S I H O L O G I J E
TEMA:
PREVENCIJE DEVIJANTNOG PONAŠANJA
Leskovac, 2008 godine.
Prevencije devijantnog oblika ponašanja
"Nema ništa opasnije za čoveka
nego sam čovek kome nije stalo do njega"
Josip Mandeljštam
 
Dok je proteklih godina u našoj zemlji besnio rat, bilo je bitno samo preživeti. U stalnoj borbi za najosnovnije uslove i za osiguranje gole egzistencije, zaboravljalo se na svoj psihički život, svoj strah, bol, bespomoćnost. A psiholozi su sve vreme govorili o tome da će najgore tek doći posle, kada se uspemo okrenuti sebi, unutra, sigurni da našoj fizičkoj egzistenciji i našim bližnjima više ništa ne preti. Nisu pogrešili.
Pokušavamo se zavarati da je, kada svaki fizički trag nasilja nad nama nestane, sve gotovo, da je najgore prošlo i da je sada sve u redu, jer smo živi i možemo se vratiti svakodnevnici. Zaboravljamo, ili nikada nismo ni znali, da unutra, u užasnutoj psihi, tinja sav bes, bol, očaj, strah, i želja za osvetom. I ako je pokušamo zanemariti i ne obratimo pažnju, širiće se po nama i iz nas, na one koji su nam bliski. Kada prođe traumatski događaj, stvari najčešće nisu završene. Patnja možda tek počinje. Važno je shvatiti da je tek tada potrebna pomoć.
Gde je najveći problem, po meni to nije ni nestabilnost Balkana, ni trenutno slaba ekonomska situacija, ni Rusi, ni Amerikanci već mlađe generacije koje stupaju u punoletstvo i dobijaju pravo glasa i kroje državnu sudbinu. Dovoljno je samo baciti pogled na novinarske članke u "Politici" koja je najmanje senzacionalistička od svih koje možemo kupiti, i naćićemo dva podugačka članka o devijantnom ponašanju maloletnika. U prvom slučaju radi se o seksualnom zlostavljanju koje su dvanaest polumaturanata osnovne škole u Nišu izveli nad njihovom školskom "drugaricom" (kakvo je to drugarstvo zaista neznam i ne razumem), u drugom je tuča u srednjoj školi gde je jedan sedamnestogodišnjak potegao sekiru koju je nosio u svojoj školskoj torbi. Ovo je samo vrh ledenog brega, pucnjave po školama, kriminal i raznovrsni obračuni postaju svakodnevnica.
Koga treba okriviti za ovo? Tešku ekonomsku situaciju? Nasilje koje deca viđaju u filmovima i kompijuterskim igrama? Globalno zagrevanje? Možemo ovako tražiti sledećih godina a predviđamo da je problem u roditeljima i da tu nešto ozbiljno treba uraditi.
Porodica je jedini okvir u kome se mogu razviti vrline i pretpostavke slobodnog čoveka: poštenje, individualizam i stvaranje jakog i zdravog čoveka.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET