Rasizam | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Rasizam". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ФАКУЛТЕТ БЕЗБЕДНОСТИ
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Социологија политике
Тема: Расизам
Асистент: Александар Пашко
БЕОГРАД
2010
САДРЖАЈ
Увод................................................................................................... 2
Појам и корени расизма.................................................................. 3
Расна теорија о рату......................................................................... 6
Обележја модерног расизма............................................................ 6
Дискусија.......................................................................................... 9
Литература........................................................................................ 10
УВОД
На расизам се може гледати као на теорију по којој, између раса које чине људски род постоје дубоке биолошки условљене разлике, где је „ мешање раса“ крајње непожељно, те расе треба да живе одвојено, при чему је дозвољена и употреба силе како би се спречило“кварење“ расе. Расизам као теорију су развили антрополози XIX века проучавајући ваневропске примитивне народе, при чему је њихова „примитивност“ наводно условљена не само биолошки већ и морфолошки.Ова теорија се јавља у два облика, где у првом настоји да теоријски и научно објасни идеју о постојању урођених разлика између расних типова који оправдавају различитости људи зависно од њихове расне припадности. Други и много распрострањенији облик расизма чине идеологија, политика и доктрина које се заснивају на неравноправности раса у друштву. У основи те концепције стоји тумачење да се људске расе не разликују само по морфолошким карактеристикама већ и по психичким( моралним, естетским, интелектуалним) квалитетима па зато постоје „више“ и „ниже“ расе. Захваљујући својим урођеним биолошким квалитетима „више“ расе су супериорније и стога су биле творци људске културе и цувилизације, док су ниже расе због био-физичких карактеристика осуђене да заостају.
У појединим друштвима је расизам као идеологија и политика служио различитим интересима, али је увек означавао доктрину друштвене репресије и моралне регресије, која човека, па и читаве етничке групе води искључиво кроз његове физичке особине.
Расистичке теорије су биле у служби европског империјализма, сматрајући да је природан поредак ствари да Европљани (белци) буду владари над другим расама и колонијама.
Појам и корени расизма
„Расизам се односи на веровање и праксу код којих се сматра да постоје урођене разлике између одређених група људских бића које се могу мерити хијерархијски. Расизам одваја групе људи на основу њихове расе, са намером сагледавања једне расе као важније и боље од других. Веровање да су особине и карактер појединца повезани са нјиховом расом није обавезно расизам, јер то не зачи да је једна раса боља од других, Чим постоји то веровање да је једна раса супериорнија над другом такво понашање се може назвати расизмом“.
„Расизам је предрасуда заснована на друштвено значајним разликама. Историјски гледано расизам је значио да су неке групе људи означене као биолошки посебне групе на основу природних, физичких црта“.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET