Teologija praznovanja | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Teologija praznovanja". Rad ima 20 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

ПРАВОСЛАВНИ БОГОСЛОВСКИ ФАКУЛТЕТ
УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ
ТЕОЛОГИЈА ПРАЗНОВАЊА
предмет: ХРИШЋАНСКА АРХЕОЛОГИЈА СА ЦРКВЕНОМ УМЕТНОШЋУ, ХЕОРТОЛОГИЈОМ И ХИМНОГРАФИЈОМ
Београд 2007.
САДРЖАЈ:
Увод 3
Ι Историјат појма »време« 3
1. Аграрно време 4
2. Антропоморфно поимање времена 4
3. Митско време 5
3.1. Празници код многобожаца 6
3.2. Епско време 7
4. Време у философским системима древних Јелина 7
4.1. Питагора и питагорејци 7
4.2. Атомисти 8
4.3. Платон 8
4.4. Аритотел 9
5. Библијско поимање времена 9
5.1. Библијски празници 10
6. Време у хришћанском светоотачком дискурсу 10
7. Атеизам и време 11
II Литургијско време 12
1. Литургија и празник 12
2. Освећење времена празновањем 13
2.1. Покретни празници 14
2.1.1. Пасха 14
2.1.2. Вазнесење 15
2.1.3. Педесетница 15
2.1.4. Сви Свети 16
2.2. Непокретни празници 16
2.2.1. Благовести 16
2.2.2. Божић 16
2.2.3. Богојављање 17
2.2.4. Преображење 17
2.2.5. Празновање Богородице и Светих 17
3. Сотириолошки карактер празника 18
Закључак 18
Литература 20
Увод
Сав живот Цркве јесте непрекидно служење Богу,
непрекидно богослужење, и зато је сваки дан у Цркви празник.
Домет овог реферата је доста ограничен, стога би можда правилније било насловити га Увод у теологију празника, јер је тема веома дубока и слојевита, а ми, омеђени разним стварима, нисмо у могућности да изложимо сваки сегмент задате нам теме.
Са падом онога коме је предана сва творевина на управљање, пала је и твар, и време које је настало заједно са творевином, у истом 'тренутку' кад и она. Стога је потребно преобразити га, осветити га. Време је место где се открива Бог, простор где се човек сусреће са Његовим нествореним енергијама, и управо то место је падом човека обесвећено. Једини ко је могао да врати 'девственост' времену, тј. да га преобрази и освети, јесте Христос у коме су и човек, и сва твар возглављени и преображени, и у коме су се стекле могућности да се човек и цео свет обнови. Обновљање човека у Христу није искључиво дело доброга Бога, већ претпоставља и човекову сарадњу, његов одговор; дакле, чин преображења човека, или боље речено, спасења човека је синергијско дело које се одвија у освећеном времену, а које је, као што знамо, свеобухватна форма људскога живота.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET