Uloga panevropskih koridora u formiranju turističke ponude Srbije | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Uloga panevropskih koridora u formiranju turističke ponude Srbije". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Универзитет у Београду
Географски факултет
Улога паневропских коридора у формирању туристичке понуде Србије
- Семинарски рад -
Београд, 2011.
Увод
Паневропски коридори су дефинисани као руте у централној и источној Европи и од битног су значаја како за саобраћај у Европи, тако и у Србији. Најчешће се описују као шематске и логичне друмско-железничке и пловне везе између центара активности – главних градова и места, и имају велику улогу у креирању туристичке понуде.
Примарни циљ паневропских коридора је да се промовише одрживи, ефикасни транспортни систем, који би задовољио потребе становника у ширем друштвеном и географском простору, тежећи ка томе да се смање регионалне разлике и омогући боља доступност ради стварања адекватне туристичке понуде туристичких места и градова.
За туризам посебно су интересантна сазнања и предвиђања о значају Коридора X и VII као европски важних путних праваца који знатним делом пролазе кроз територију Србије. Коридор X представља најкраћу везу између истока и запада Европе и пролази кроз Србију централним делом, са крацима Београд – Суботица и Ниш – Димитровград, док је Дунав идентификован као паневропски транспортни Коридор VII који повезује Северно и Црно море.
Географски положај Србије у односу на ова два европска коридора је више него повољан. Луке у којима се ови коридори додирују омогућују повезаност друмског, железничког и речног саобраћаја и пружају могућност за успостављање комбинованог транспорта. Ова два коридора данас дају велики потенцијал туристичком развоју Србије јер омогућују повезаност са осталим земљама и самим тим делују на проширење могућности у формирању туристичке понуде.
Компатибилни лимит туристичке понуде и саобраћајне доступности
Саобраћајна доступност до туристички атрактивних места и локација одувек је представљала битан чинилац у туристичким кретањима. Висок степен доступности значајан је фактор код избора посете некој дестинацији, утиче на већу туристичку посећеност и има велику улогу у креирању туристичке понуде.
Данас саобраћај можемо дефинисати као просторну појаву чија је основна функција повезивање различитих удаљености и са својом инфраструктуром заузима знатан део геопростора. Саобраћајни систем директно утиче на развој туризма и један је од примарних фактора који је добио прекретничку улогу и значај у савременој историји човечанства. Изградњом адекватне саобраћајне мреже, туристичка кретања добијају већу дисперзију, а тиме расте и сама туристичка понуда.
Све већа туристичка посећеност и шира туристичка понуда, последица су проширивања саобраћајне доступности на коју је највише утицао развој следећих грана саобраћаја:
Водени саобраћај – допринео пловидби рекама, морима и океанима.
Железнички саобраћај – први омогућио масовност туристичких кретања.
Друмски саобраћај – омогућио флексибилност у кретању и учинио доступним бројна одредишта.
Ваздушни саобраћај – повећао брзину кретања и омогућио досезање удаљених дестинација (глобална доступност).
РАЗВОЈ САОБРАЋАЈА
ТУРИСТИЧКА ПОНУДА САОБРАЋАЈНА ДОСТУПНОСТ
ТУРИСТИЧКА ПОСЕЋЕНОСТ
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET