Informacioni sistem predstavlja skup ljudi i opreme koji po odredenoj organizaciji i tacno definisanim metodama obavljaju prikupljanje, prenos, obradu, memorisanje i dostavljanje podataka i informacija na korišcenje.
Elementi informacionog sistema su:
- hardver,
- softver,
- kadrovi,
- organizacija.
Hardver je materijalna osnova informacionog sistema, u koju ubrajamo: elektronski racunar, ulazno - izlazne uredaje, uredaje za prenos podataka na daljinu i ostalu opremu neophodnu za obradu podataka.
Softver obuhvata materijalne elemente informacionog sistema: programe, rutine, procedure, organizaciju, obradu podataka i obezbedenje informacija.
Kadrovi – to su timovi strucnjaka organizatora elektricne obrade podataka, sistem analiticara, programera, operatora i korisnika informacionog sistema.
Organizacija obuhvata razlicite organizacijske postupke, metode i nacine povezivanja ostalih podsistema u skladnu, funkcionalnu i ekonomicnu uslugu.

1.2 INFORMACIJA

Informacija je jedan od elemenata koji sacinjavaju ulazne velicine u bilo koji sistem, od kojih zavisi funkcionisanje sistema.
Mera za informaciju je Bit, koji predstavlja neko stanje (u digitalnom obliku stanje 01).
Karakteristike informacija:
- relevantnost pojave,
- reprezentativnost podataka,
- potpunost informacija,
- preciznost formulacije,
- razumljivost registrovanja,
- blagovremenost dostavljanja.

1.3 OPŠTA ŠEMA INFORMACIONOG SISTEMA

Opšta šema informacionog sistema definiše put kojim prolazi informacija od njenog nastanka do mesta prijema i njenog korišcenja. Informacija može biti preneta samo ako postoje izvor – predajnik i korisnik – prijemnik, koji:
- imaju prethodno utvrdeni zajednicki repertoar znakova, tacno odredene apstraktne azbuke;
- da dogovorenim jezikom govore o znacenju svakog znaka.
Izvor informacije je mesto na kome nastaje i on može biti covek, sistem ili pojava.
Koder (pretvarac) treba da prilagodi informaciju sa izvora informacionom kanalu, kako bi informacija mogla da se prenese.
Nosac informacija treba da obezbedi prenose informacija od izvora do prijemnika. Postoje materijalni nosaci (publikacija, izveštaji, bušene trake, diskete i dr.) i energetski nosaci u koje spadaju signali koji mogu biti elektricni talasi, struja, napon, svetlosni zraci itd.
Informacioni kanal ostvaruje vezu izmedu izvora i prijemnika povezivanjem elemenata informacionog sistema.
Dekoder je prenosni element koji se nalazi izmedu informacionog kanala i prijemnika i služi za pretvaranje azbuke informacionog sistema u azbuku prijemnika.
Prijemnik je mesto kome su informacije namenjene, a to je covek ili neki deo sistema.

1.4 KARAKTERISTIKE INFORMACIONOG SISTEMA

• Pravovremenost i relevantnost
• Modularnost i kompatibilnost
• Jednostavnost
• Pravovremenost i relevantnost su osnovni zadaci svakog informacionog sistema s obzirom da se na bazi takvih informacija mogu donositi pravovremene i odgovarajuce odluke.
• Modularnost predstavlja mogucnost izrade informacionog sistema u obliku veceg broja zasebnih zaokruženih celina izmedu kojih postoji takva mogucnost povezivanja da gledano u celini predstavlja jedinstven sistem.
• Kompatibilnost (hardverska) – u podrucju obrade podataka kompatibilnim se smatraju uredaji koji se mogu uzajamno prepricavati i funkcionisati.
• Kompatibilnost (softverska) odnosno mogucnost izvodenja odredenih aplikativnih rešenja na razlicitim tipovima racunara ili operativnih sistema.
• Jednostavnost odnosno mogucnost da korisnici brzo ovladaju njegovim mogucnostima i da ga kao takvog prihvate.

1.5 VRSTE INFORMACIONIH SISTEMA

Informacioni sistemi mogu biti:
1. prirodni i veštacki
2. jednostavni i kompleksni informacioni sistemi
3. na osnovu primene informacione tehnologije:
- centralizovani informacioni sistem
- autonomni
- distribuirani
4. na osnovu veze sistema sa okolinom:
- otvoreni
- zatvoreni
5. na osnovu ciljeva sistema:
- sistemi sa fiksnim ciljevima
- sistemi sa promenljivim ciljevima
6. na osnovu postojanja povratne sprege:
- sa jakom unutrašnjom kontrolom
- sa slabom unutrašnjom kontrolom
Na osnovu poslednja tri kriterijuma mogu se definisati sledece cetiri vrste sistema:
- staticki
- dinamicki
- homeostaticki
- kibernetski.
Staticki informacioni sistem ima fiksni cilj, slabu unutrašnju kontrolu i zatvoren je (primer je sat).
Dinamicki informacioni sistem ima fiksni cilj, slabu unutrašnju kontrolu i podložan je uticaju okruženja (primer je termometar).
Homeostaticki informacioni sistem ima fiksni cilj, ima unutrašnju kontrolu i podložan je uticaju okruženja (primer je bojler).
Kibernetski informacioni sistem ima promenjiv cilj, jaku unutrašnju kontrolu i podložan je okruženju.

1.6 STRUKTURA KOMUNIKACIONIH VEZA U INFORMACIONIM SISTEMIMA

Sve veze elemenata unutar informacionog sistema se mogu prikazati graficki tako što se organizacione jedinice ili elementi informacionog sistema obeleže tackama, a komunikacioni putevi izmedu njih linijama, pri cemu treba obratiti pažnju na smer kretanja informacija (u oba smera ili samo u jednom).
Struktura može biti:
- puna – u kojima sve organizacione jedinice imaju neposredna veze i mogu da neposredno izmenjuju informacije.
- zvezdasta - direktna razmena informacija se vrši izmedu jedne organizacione jedinice i svih ostalih, a ostale jedinice medusobno stupaju u vezu posredno preko jedne.
- lancana - sistem kompetencija je izražen u više nivoa. I ona može biti: hijerarhijska i kružna.

2. CILJEVI, ZADACI I OSNOVE METODOLOGIJE INFORMACIONIH SISTEMA I
PODSISTEMA U PROIZVODNIM SISTEMIMA

2.1 CILJEVI I ZADACI

Informacioni sistem zahvaljujuci organizaciji unutrašnje sredine obavlja funkcije prikupljanja, prenosa, memorisanja i obrade informacija, prema ciljevima, zadacima i iz njih izvedenim eksternim osobinama, koji se postavljaju u njegovoj spoljašnjoj sredini. Ciljevi razvoja informacionog sistema formulišu se kao doprinos ciljevima organizacije: povecanje produktivnosti rada, skracenje perioda isporuke robe od trenutka dobijanja narudzbine, povecanje iskorišcenja kapaciteta, poboljšanje operativnog plana, smanjenje obrtnih sredstava snižavanjem zaliha, ...
Zadaci koje informacioni sistem treba da obavi, u svojoj spoljašnjoj sredini su: u proizvodnoj funkciji da omoguci dobijanje informacija o potrebnom materijalu, radu i vremenu za realizaciju zadatog proizvodnog programa, u planskoj funkciji informacije o realizaciji planova i odstupanjima, u racunovodstvenoj funkciji, obracunu proizvodnje, informaciji o stanju zaliha, ...
Zadaci informacionog sistema su odredeni:
- organizacionom funkcijom (proizvodnja, finansijska, racunovodstvena, planska, ...)
- radnim procesom (planiranje proizvodnje, obracun proizvodnje, izdavanje periodicnog obracuna)
- aktivnošcu u radnom procesu.
Zadaci koje informacioni sistem treba da obavi, u unutrašnjoj sredini su: generisanje, izbor strukture sistema za obradu podataka, generisanje alternativa i izbora racunarskog sistema, generisanje i izbor fizicke organizacije podataka, programa i procedura funkcionisanja informacionog sistema.

2.2 METODOLOGIJA I MODEL METODOLOGIJE

Metodologija je nauka o celokupnosti svih oblika i nacina istraživanja pomocu kojih se dolazi do objektivnog i sistematskog naucnog znanja.

3. PRINCIPIJELNA ŠEMATSKA STRUKTURA INFORMACIONOG SISTEMA

Informacioni sistem predstavlja model realnog sistema. Realni sistem je dinamicki sistem koji postoji u objektivnoj realnosti, to je organizacijski sistem i poslovno – proizvodni sistem.
Struktura informacionog sistema:

izveštaj iz okoline prošlost i sadašnjost merenje na sistemu

Ulaz u sistem – skup elemenata iz okoline koji deluju na sistem.
Stanje sistema je skup informacija o prošlosti i sadašnjosti sistema potreban da se pod delovanjem ulaza mogu proceniti buduci izlazi sistema.
Izlazna transformacija – predstavlja proces merenja (posmatranja) stanja sistema, preko kojih se dolazi do informacija.
Programi za ažuriranje – služe za prihvatanje ulaznih podataka u informacijskom sistemu.
Baza podataka sadrži opis sistema.
Programi za izveštavanje – generišu izlaze iz baze podataka.

4. FORMIRANJE DIJAGRAMA TOKA INFORMACIJA ZA CEO SISTEM

4.1 ŠEMA DIJAGRAMA TOKA INFORMACIJA

Dijagram toka podataka je graficko sredstvo za prezentaciju procesa sistema.
Skup osnovnih elemenata za gradnju dijagrama toka podataka je:
1. tok podataka – predstavlja se vektorom.

NAZIV TOKA

2. proces – predstavlja se krugom, elipsom i sl.

2. skladište podataka – predstavlja se sa dve paralelne crte.

NAZIV SKLADIŠTA

4. izvor i odredište – predstavlja se pravougaonikom.

Pomocu ovih elemenata gradi se dijagram toka podataka:

A B

Sl.5. Dijagram toka podataka

A – tok podataka
I – izvorište podataka
B – tok podataka
S – skladište podataka

Tok podataka predstavlja agregaciju skupa podataka iz sistema, kao i kretanje datog skupa podataka kroz sistem.

4.2 TIPOVI TOKOVA PODATAKA

1. PLAN ANALIZE

Tok podataka ''plan analize'' je formalno oblikovan dokument u organizacijskom sistemu. Njega proizvodi zasebna služba ''tehnicka priprema'' i šalje ga u proces ''analiza rada'', koji analizira potrebne radove po pojedinimnacrtima. Nacrt je ulazni tok podataka koji povezuje interfejs i proces.

2. ANALITICKI LIST

Posle analize rada kreira se analiticki list. Analiticki list je popis aktivnosti koje treba izvršiti po jednom nacrtu. Cim je analiticki list upisan na ekran terminala zapocinje proces ''upis radnih listova''. Ovaj proces utice na tok podataka svojim dolaskom.

3. MATICNI BROJ

DOSIJE RADNIKA REŠENJE O GODIŠNJEM ODMORU

5. DEFINICIJA I VRSTE SASTAVNICA

Sastavnice proizvoda predstavljaju osnovnu informaciju o strukturi proizvoda u smislu utvrdivanja položaja delova, podsklopova i sklopova u strukturi i intenziteta (kolicine) drugih veza.
U zavisnosti od potreba procesa, struktura proizvoda može biti predstavljena:
1. strukturnom sastavnicom
2. kolicinskom sastavnicom
3. modularnom sastavnicom

5.1 STRUKTURNA SASTAVNICA

Ovom sastavnicom je skup sklopova, podsklopova, delova i materijala ureden u strukturu na osnovu koje se na jednoznacan nacin utvrduju veze podredenih i nadredenih elemenata strukture i intenziteta datih veza.
Strukturna sastavnica se oblikuje za jedinicu proizvoda i na dati nacin sa informacijom sa crteža i tehnoloških postupaka predstavlja podlogu za izradu normativa materijala.

STRUKTURNA SASTAVNICA
Oznaka Klasifikator Jedinica mere Veza sa prethodnim Veza sa narednim Kolicina
A prenosnik komada / B i C 1
B vreteno - // - A D i E 2
C kucište - // - A / 1
D ležaj - // - B / 4
E zupcanik - // - B F 10
F uskocnik - // - E / 3

5.2 KOLICINSKA SASTAVNICA

Njom se utvrduje bilans potreba u sklopovima, podsklopovima, delovima i materijalima za odredenu kolicinu proizvoda, vezanu za dati vremenski period (period operativnog plana, jednogodišnji period i sl.).

Oznaka Klasifikator Jedinica mere Kolicina
A prenosnik komada 1 1=1B vreteno - // - 2 1=2C kucište - // - 1 1=1D ležaj - // - 4 2 1=8E zupcanik - // - 10 2 1=20F uskocnik - // - 10 3 2 1=60

5.3 MODULARNA SASTAVNICA

Modularnom sastavnicom se utvrduje struktura podsklopova i sklopova. Ona je osnova za oblikovanje ostalih vrsta sastavnica, jer se oblikuje za deo strukture proizvoda koji predstavlja celinu u smislu ugradnje na više nivoa strukture ili u više razlicitih proizvoda.

4. Razrada informacionog sistema za tehnolocki sistem Alat za obradu rupe (AOR), koji se odnosi na proizvod zavojni upuctac iz proizvodnog programa proizvodnog sistema Fabrika reznog alata (FRA).

Proizvodni sistem FRA, sastoji se od vice tehnolockih sistema, od kojih je i Alat za obradu rupe (AOR). Svi delovi su povezani u jedinstveni informacioni sistem.

4.1. Cilj, zadatak i metodologija projektovanja informacionog sistema, odnosno
podsistema

Prema rezultatima dosadacnjih istrazivanja na podrucju razvoja informacionih sistema iz teorijskih i eksperimentalnih istrazivanja i prakticnih potvrda sve ukupna metodologija projektovanja i razvoja informacionih sistema obuhvata nekoliko koraka.
Da bi se neki sistem izgradio u informacioni sistem, neophodno je modelovati procese, podatke i resurse, cto metodologija ukljucuje.
Metodologija proizvodnih informacionih sistema obuhvata metode koje u sebi imaju ugra|enu organizaciju posmatranja, eksperimentisanja, tacnog merenja (cto osiguravaju optimalni uslovi, pod kojima se moze do}i do upotrebljivih podataka), naucne obrade podataka i izvo|enje zakljucaka i gra|enje teorije sistema.
Analiziraju}i cta je sve obuhva}eno metodologijom proizvodnog informacionog sistema sledi:
• Razvoj informacionog sistema naziva se stratecko planiranje. To je sveobuhvatno analiziranje i sintetizovanje elemenata sistema, do kojih se doclo empirijski i deduktivno u cilju gra|enja modela sistema i plana razvoja informacionog sistema.
• Modelovanje procesa vrci se metodom SSA, modelovanjem podataka metodom MOV, a za modelovanje resursa ne postoji standardizovana i stroga metoda.
• Model procesa budu}eg stanja i model podataka rade se nakon grubog sagledavanja korisnickih zahteva i analize sistema.
• Postoje dve odvojene grupe modelovanja i to sa aspekta procesa i podataka.
• Semanticki model podataka treba da sadrzi podatke i njihovu interpretaciju i da se cto je mogu}e vice znanja iz realnog sistema ugradi u model.
• U klasicnim informacionim sistemima podaci se prate nezavisno od njihove interpretacije, a pojedinacni programi interpretiraju znacenje podataka.

4.2 Principijelna cematska struktura informacionog sistema odnosno
podsistema datog proizvodnog sistema

Da bi se izgradio jedan informacioni sistem potrebno je napraviti dijagram toka podataka i opisati osnovne procese koji ucestvuju u izradi datog proizvoda.
Osnovni procesi su:
• Prodaja;
• Proizvodnja;
• Nabavka.

Mora postojati veza izme|u ovih procesa da bi sistem bio zatvoren i mogao da funkcionice. Ta veza predstavlja strukturnu sistem analizu.

Prodaja komunicira sa proizvodnjom preko zahteva za proizvodnju. Mora da postoji povratna informacija tj. veza izme|u njih, inace ovaj proces ne bi imao smisla. Kada se zavrci proces proizvodnje calje se obavectenje (predajnica) o zavrcetku proizvoda. Proizvodnja komunicira sa nabavkom kroz zahtev za nabavku i obavectenje o prispe}u. Po datoj sastavnici za potreban materijal na osnovu potrebnog stanja proizvodnja ispostavlja zahtev za nabavku, a kao odgovor (povratna veza) dobija obavectenje o prispe}u .

4.3. Dijagram toka informacija

Proces proizvodnje, slika 6., sastoji se iz:
• Konstrukciono-tehnolocke grupe;
• Planske sluzbe;
• Proizvodnje;
• Sluzbe odrzavanja.

Zahtev za proizvodnju ide planskoj sluzbi koja preko zahteva za izdavanje tehnicke dokumentacije komunicira sa konstrukciono-tehnolockom grupom. Konstrukciono-tehnolocka grupa pravi tehnicku dokumentaciju koju calje planskoj sluzbi. Na na osnovu lansiranja, trebovanja radnog naloga, radne liste, komunicira sa nabavkom i obavectenje o prispe}u. U proizvodnji se vrci finalna kontrola i alje obavectenje planskoj sluzbi da je zavrcen proizvod tj. calje se predajnica. Veza izme|u proizvodnje i skladictenja je kroz trebovanje i predajnicu (skladistenje materijala i skladictenje gotovih proizvoda). Kada dobije obavectenje o zavrcetku proizvodnje planska sluzba obavectava prodaju da je proizvod zavrcen

Sastavnica sadrzi:
• cifru proizvoda;
• redni broj;
• cifru materijala;
• kolicinu.

Radni nalog podrazumeva:
• cifru proizvoda;
• lansiranu kolicinu;
• ura|enu kolicinu;
• datum otvaranja radnog naloga.

Predajnica sadrzi:
• broj predajnice;
• cifru proizvoda;
• broj radnog naloga na koji se odnosi predajnica;
• predata kolicina i datum predajnice.

Trebovanje se sastoji iz:
• broja trebovanja;
• broja radnog naloga;
• cifre materijala koji se trebuje;
• kolicina i datum trebovanja.

Zahtev za nabavku podrazumeva:
• broj zahteva za nabavku;
• datum zahteva;
• datum roka;
• cifra materijala koji se trebuje;
• kolicina.

cifarnik materijala proizvoda sastoji se od:
• broja;
• naziva i
• jedinice mere.

Zahtev za proizvodnju sadrzi:
• cifru proizvoda;
• kolicinu koja se zahteva;
• rok izrade;
• datum zahteva.

Zahtev za izdavanje tehnicke dokumentacije je usko povezan sa zahtevom za proizvodnju i sastoji se iz:
• cifre proizvoda;
• opisa operacije;
• cifre macine na kojoj se radi;
• vreme trajanja operacija.

4.4. Sastavnice

Tehnolocka sastavnica definice racunaru materijal i sastoji se iz:
• cifre materijala;
• kolicine;
• jedinice mere;
• dimenzije;
• materijala.

Na prvom mestu za odre|ivanje pripadnosti materijala (K1) uvek se upisuje 1.
Oznaka za stepen prera|enosti materijala (K2) moze uzeti broj od 0-9 i to:
0- liveni;
1- kovani;
2- valjani;
3- ljucteni;
4- svetlovuceni;
5- vuceni;
6- bruceni;
7- sinterovani;
8-
9- ostalo.

Za oznacavanje vrste materijala (K3) koriste se brojevi od 0-9 koji oznacavaju:
0-konstruktivni;
1-alatni;
2-brzorezni;
3-liv;
4-obojeni metali;
5-legure;
6-nemetalni materijali;
7-tvrdi metali;
8-
9-ostalo.

Vrednosti za definisanje oznake materijala po JUS-u(K4,K5) date su tabelarno.
Za oznacavanje oblika preseka materijala (K6,K7) koriste se oznake 00-99, a za nas su najbitniji:
00-okrugli ;
01-kvadratni .
Poslednja oznaka (K8) definice brojnu oznaku dimenzije materijala.

4.5. Zakljucna razmatranja

Stratecko planiranje razvoja informacionog sistema preduze}a se mora zasnivati na inovativnom koric}enju informacionih tehnologija i njihovo prozimanje sa biznis strategijama. Savremeni pristup podrazumeva primenu CASE alata (transformacija iz specifikacije baze podataka u logicku strukturu.
Razvoj informacionog sistema u Fabrici reznog alata evoluirao je u skladu sa razvojem informacione tehnologije. Informacioni sistem je podrzan mrezom PC racunara.
Osnovni nedostatak koji sam uocio je i dalja izrada crteza van racunara.

LITERATURA

1. Skripta sa predavanja Proizvodni i informacioni sistemi , 2001/2002
2. " Informacioni sistemi " , Zora Arsovski , 2000 god.
3. Informacioni sistem firme '' Fabrika Reznog Alata " Cacak

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE | FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU | OPERATIVNI I STRATEGIJSKI MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA | SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD

Predmet: Proizvodni i informacioni sistemi

A) OPŠTI DEO

1. OSNOVNI POJMOVI VEZANI ZA INFORMACIONI SISTEM

1.1 DEFINICIJA I ELEMENTI INFORMACIONOG SISTEMA