Sve ima svoj pocetak I kraj. Revizija moze da se shvati kao neka vrsta putovanja. Koraci na tom putovanju mogu da se zamisle kao process revizije. U tom slucaju pocetak ili prvi korak bi bio prihvatanje klijenta, zavrsetak ili zadnji korak je izdavanje revizijskog misljenja. Revizor mora da otvori cetvoro oci kada razmatra varijantu da prihvati ili odbije novog klijenta. Pre donosenja odluke prihvatiti ili ne prihvatiti novog klijenta revizor vrlo predano prikuplja informacije o njemu, negovom poslovanju i svemu sto dolazi u kontakt sa njim. Pre donosenja odluke ni u jednom trenutku se ne moze sa sigurnoscu tvrditi da ima dovoljno informacija da bi se rizik smatrao zanemarljivim. Rizik je neizbezan, posebno u savremenim uslovima zakonske i profesionalne odgovornosti revizora i njihovih firmi.

1.1 Poznavanje klijentovog poslovanja

Neophodna pretpostavka za izradu opsteg plana revizije je poznavanje poslovanja kljenta, pre svega iz razloga sto moze bolje da sagleda moguce izazove, strucni tim, da planira na koje oblasti ili aktivnosti treba obratiti psebnu paznju I mozda od svega bitnije procena potrebnog obima angazovanja za pokrice planiranog rizika revizijskog angazmana.
Sakupljanjem informacija o novm klijentu revizor procenjuje inherentni rizik, kontrolni rizik I moguci detekcioni rizik.

Do informacija je moguce doci raznim kanalima kao sto su:

• Prethodno iskustvo s takvim I slicnim preduzecima I delatnostima
• Prethodni revizor
• Razgovor s rukovodecim osobljem u preduzecu novog klijenta
• Kontakti sa osobljem iz interne kontrole
• Pregled izvestaja interne revizije
• Razogovor s uglednim vljudima van preduzeca (kupcima, dobavljacima…)
• Publikacije vezane za datu delatnost (npr. Drzavne statistike, pregledi, tekstovi, trgovacki casopisi…)
• Zakonodavstvo I propisi koji tangiraju poslovanje preduzeca klijenta, itd.

Dobar izvor informacija su razgovori s upravom I sluzbenicima klijenta o temam kao sto su:

• Promene u upravi, organizacionoj strukturi I aktivnostima klijenta
• Uticaj pozitivne zakonske regulative na poslovanje klijenta
• Tekuce ili potencijalne finansijske poteskoce ili racunovodstveni problemi
• Povezana lica
• Novi kapaciteti I druge promene obima poslovne aktivnosti
• Proimene proizvodnog ili usluznog programa
• Promene informacionog sistema
• Promene racunovodstvenog sistema I sistema interne kontrole, itd.

Na osnovu svih raspolozivih informacija I na bazi procene svakog od pobrojanih rizika revizor pravi plan angazovanja I odredjuje cenu angazovanja.

1.2 Uslovi angazovanja revizora

ISA 210, nalaze da “revizor I klijent treba da se dogovore o uslovima angazovanja”. Pod uslovima se podrazumeva dogovor o sledecim elementima:
• Sta treba uraditi
• U kom roku
• Koji strucni tim treba to da uradi
• Koliko ce to kostati, i
• U kojim rokovima treba obaviti placanja

Oko predmeta rada treba obaviti precizan dogovor. Pitanje je da li se radi o statutarnoj reviziji ili nokon posebnom angazmanu koji je srodan reviziji,. Rok je bitna komponenta jer od toga zavisi pored ostalog I visina naknade. Ako klijent insistira da se posao zavrsi u kratkom roku nakon izdavanja finansijskih izvestaja cena moze biti bitno veca zato sto se radi o spicu sezone kada je velika potraznja za revizorskim uslugama.
U nekim slucajevima je strucni tim veoma vazan. Klijent nekada nece da prihvati neke revizore zbog ranijih nesuglasica. U takvim okkolnostima treba razmotriti opravdanost tog zahteva. Kada je u pitanju naknada za vrsenje revizije na Zapadu se uglavnom radi po tarifi na bazi planiranih ili ostavarenih casova rada. Ponekad klijent nece da prihvati rizik promene obima angazovanja pa trazi da se na bazi planiranih aktivnosti obavi I palti revizijski angazman. I dinamika placanja moze biti bitna komponenta dogovora. Nekada je odlaganje placanja vazna konkurentna poluga.
Kod nas se ovakve stvari definisu ugovorm o vrsenju revizije. Na Zapadu se to regulise pismom o angazovanju. Prema medjunarodnoj profesionalnoj etici, profesionalne naknade treba da budu objektivan I realan odraz vrednosti profesionalnih usluga izvrsenih za klijenta, uzimajuci u obzir:
• Strucnost I znanje potrebno za datu vrstu profesionalnih usluga
• Nivo obucenosti I iskustva osoba koje su neophodne za obavljanje porfesionalnih usluga
• Vreme koje je svakoj angazovanoj osobi neophodno za obavljanje preofesionalnih usluga, i
• Stepen odgovornosti koji obavljanje takvih usluga povlaci za sobom

Pismo o angazovanju

Posle inicijative od strane klijenta revizoru da se izjasni da li prihvata obavljanj revizije revizor treba ako odluci da li ce da prihvati revizijski angazman I da li da posalje pismo o angazovanju. Interes I jedne I druge strane je da se telefonski kontakti finisiraju slanjam pismene isprave koja definitivno otklanja sve dileme. Nije pozeljno da se revizor angazuje u vecoj meri na poslovima revizije dok ne posalje pismo o angazovanju. Ako bi poceo da radi u vecem obimu pre slanja pisma mogle bi nastupiti nesuglasice zbog nejasnoca oko toga sta je svaka strana podrazumevala da su elementi dogovora. To pismo dokumentuje I potvrdjeuje prihvatanje posla od strane revizora, cilja I obima revizije, stepena odgovornosti revizora prema klijentu I forme bilo kojih izvestaja. U postupcima pred sudovima revizor moze da koristi pismo o angazovanju kao vrstu ugovora navodeci sve bitne elemente dogovora izmedju dve strane u poslu.

2.Globalni proces revizije

Cilj svakog revizijskog angazmana je prevashodno izrazavanje misljenja cime se okoncava revizijski angazman. Cilj revizije finansijskih izvestaja je da omoguci revizoru da izrazi misljenje da li su finansijski izvestaji, u svim bitnim aspektima, sacinjeni u skladu sa utvrdjenim ili uobicajenim okvirom finansijskog izvestavanja. U postupku formiranja misljenja najcesce se koriste formulacije tipa: “daju istinit I fer objektivan prikaz” ili “po svim bitnim pitanjima prikazuju realno I objektivno”. Svaka revizija se bazira na odgovarajucim konceptima revizije. Postoje tri osnovna koncepta revizije:
• Koncept rizika – koji polazi od premise da svaki, pa I revizijski angazman podrazumeva rizik formiranja pogresnog misljenja I trpljenja negativnih posledica zbog toga,
• Koncept materijalnosti – koji pociva na premisi da sve stavkena bazi kojih se formira revizijsko misljenje nisu materijalne ili znacajne na isti nacin I u istom rangu, i
• Koncept dokaza – koje se zaniva na zahtevu da revizor obavlja pregled da bi prikupio dovoljno dokaza da moze da formira I izrazi revizijsko misljenje koje je u saglasnosti sa unutrasnjim sadrzajem I prirodom poslovanja I finansijskih izvestaja o kojima se izrazava revizijsko misljenje.

2.1 Definisanje ciljeva revizije na osnovu izjava uprave

Pre pocetka revizijskog angazmana neophodno je definisati ciljeve tog angazmana. Svaki angazman je prica za sebe. Svaki u sebi sadrzi predvidive I nepredvidive izazove za revizijski angazman. Osnova za definisanje ciljeva revizijskog angazmana je izjava koje je uprava dala o finansijskim izvestajima.Za iskaze u finansijskim izvestajima odgorvorno je rukovodstvo preduzeca koje I sacinilo date finansijske izvestaje.
Uprava uobicajno tvrdi “da su finansijski izvestaji kompanije pripremljeni u skladu sa Medjunarodnim racunovodstvenim standardima”. Zadatak revizora je da proveri da li je ta tvrdnja tacna. Da bi to uradio on mora da proveri svaku poziciju u finansijskim izvestajima da bi mogao da tvrdi da su racuni pravilno klasifikovani I da su izvrsena odgovarajuca objavljivanja u saglasnosti sa medjunarodnim standardima.
U postupku proveravanja ispravnosti izjava uprave revizor treba u svojim proverama da prodje kroz sledece kategorije:

• Postojanje
• Prava I obaveze
• Nastanak poslovne transakcije
• Kompletnost
• Procena
• Vrednovanje
• Prezentacija I objavljivanje

2.2 Rizik I znacajnost u postupku revizije

Revizijski rizik - Rizik u reviziji proistice iz cinjenice da revizor ili njegovo preduzece imaju odgovarajuci stepen neizvesnosti u revizijskom angazmanu. Ta neizvesnost moze da bude posledica:
• Mogucih nesporazuma sa personalom preduzeca klijenta I pore kvalitetnog rada,
• Mogucih nesporazuma koji su posledica propusta obe strane I revizora I personala klijenta,
• Nedostajucih informacija o preduzecu klijenta, njegovoj delatnosti I stanju u preduzecu,
• Nesigurnosti u pogledu kompetentnosti dokaza koje revizor pribavi u toku svog rada,
• Neefikasnosti interne kontrole klijenta,
• Nesigurnost u pogledu tacnosti I korektnosti finansijskih izvestaja itd.

Ako se pravilno proceni rizik revizijskog angazmana moguce je izbeci neprijatnosti, smanjiti troskove I podici efikasnost cime potencijalno moze da se dobije na ugledu u pofesiji.
Matrijalnost (Znacajnost) – Prilikom planiranja revizije revizor razmatra sta je to sto bi u finansijskim izvestajima finansijske izvestaje moglo uciniti znacajno pogresno iskaznim. Drugim recima, sta je to sto bi moglo promaci revizoru kao nepravilnost, nedostatak ili greska koje on nece percipirati a to moze da ugrozi odrzivost formiranog misljenja.Procena materijalnosti (znacajnosti) treba da omoguci odgovor na pitanja:
• Koji obim revizijskog obuhvata je pozeljan,
• Koje su to stavke koje treba ispitati,
• Da li je potrebno vrsiti testiranje na temelju statistickog uzorka,
• Da li primeniti slucajni ili stratifikovani uzorak, itd…

2.3 Uobicajni postupak revizije

Revizija finansiskih izvestaja je sistemski proces koji pocinje zahtevom klijenta reviziskom preduzecu za davanje ponude za obavljanje revizije finansiskih izvestaja, a zavrsava se izrazavanjem misljenja revizora u formi izvestaja. Ako revizor reaguje na poziv za slanje ponude on skuplja podatke od preduzeca i drugim kanalima da formira ponudu. Ponuda sadrzi sve elemente neophodne za zakljucenje ugovora o vrsenju revizije kao sto su:
• Strucni tim,
• Pocetak vrsenja revizije,
• Okoncanje revizije,
• Boravak na terenu i prisustvo propisima,
• Cena,
• Rokovi placanja, i
• Ostali elementi.

Ako prduzece klijent prihvati reviziju onda se pristupa potpisu ugovora i obaljanju posla revizije. Sama revizija uobicajno prolazi kroz sledece faze:
• Faza 1 – Prihvatanje klijenta
• Faza 2 – Planiranje revizije
• Faza 3 – Testiranje i provodjenje dokaznih postupaka
• Faza 4 – Procena i izvestavanje

3. Izvestaj revizije

Cilj svake revizije je formiranje reviziskog misljenja o finansiskim izvestajima. Misljenje revizora cesto je jedini deo revizije koji korisnici vide. Prema tome, posmatrano iz ugla korisnika, izvestaj predstavlja proizvod revizora. Izvestaj revizora predstavlja poslednji korak u celom procesu revizije. U teoriji i praksi revizije postoje sledeci tipovi reviziskih izvestaja ili misljenja:
• Standardni nekvalifikovani izvestaji revizije ( pozitivno ili potvrdno misljenje ),
• Nekvalifikovani izvestaji revizije sa objasnjenjem ili izmenjenim tekstom ( misljenje sa rezervom ),
• Kvalifikovan izvestaj sa negativnim misljenjem, I
• Kvalifikovan izvestaj sa uzdrzavanjem od misljenja

3.1 Delovi izvestaja revizije

Bez obzira na revizore, sledecih sedam delova izvestaja revizije uvek ostaju isti. To su sledeci delovi:
1. Naslov izvestaja – standardi revizije zahtevaju da izvestaj ima naslov I da u njemu stoji rec nezavisan. Zahtev da naslov zadrzi rec nezavisan ima za cilj da korisnicima prenese da je revizija bila nepristrasna u svim aspektima angazovanja.
2. Adresa u izvestaju revizije – izvestaj se obicno adresira na preduzece, njegove akcionare, ili upravni odbor. Proteklih godina ustalio se obicaj da se izvestaj upucuje akcionarima, da bi se pokazalo da je revizor nezavisan u odnosu na preduzece I upravni odbor.
3. Uvodni paragraf – prvi paragraf izvestaja ima tri zadatka. Prvo, u njemu se jednostavno navodi da je racunovodstveno preduzece sprovelo reviziju. Drugo, navode se finansiski izvestaji nad kojima je izvrsena revizija, ukljucujuci datume bilansa stanja I racunovodstvene periode za bilans uspeha I bilans novcanih tokova. Trece, navodi se da je za finansiske izvestaje odgovorno rukovodstvo a da je odgovornost revizora da izrazi misljenje o finansiskim izvestaja na bazi revizije.
4. Paragraf o delokrugu rada – on predstavlja cinjenicni iskaz o tome sta je revizor uradio u reviziji. U ovom paragrafu prvo se navodi da je revizor sledio opste prihvacene standarde revizije. U ostalom delu daje se kratak opis aspekata revizije.
5. Misljenje – u poslednjem paragrafu u standardnom izvestaju navode se zakljucci dobijeni na osnovu rezultata testiranja u toku revizije. Ovaj deo izvestaja je toliko vazan da se cesto ceo izvestaj revizije jednostavno naziva misljenje revizora. U ovom paragrafu navodi se misljenje a ne apsolutni cinjenicni iskaz ili garancija. To ima za cilj da ukaze da se zakljucci baziraju na strucnom misljenju.
6. Naziv racunovodstvenog preduzeca – u nazivu se navodi racunovodstveno preduzece ili ime strucnjaka koji je sproveo reviziju. Obicno se koristi naziv preduzeca, posto celo racunovodstveno preduzece ima zakonsku I profesionalnu odgovornost da obezbedi kvalitet revizije u skladu sa profesionalnim standardima.
7. Datum u izvestaju revizije – odgovarajuci datum za izvestaj jeste datum kada je revizor zavrsio najvaznije procedure revizije na terenu. Ovaj datum je vazan za korisnike zbog toga sto ukazuje na poslednji dan odgovornosti revizora za pregled znacajnih dogadjaja koji su se odigrali posle datuma finansiskih izvestaja.

3.2 Nekvalifikovani izvestaj revizije sa objasnjenjem ili izmenjenim tekstom

U odredjenim situacijama izdje se nekvalifikovani izvestaj revizije, ali tekst se razlikuje od standardnog nekvalifikovanog izvestaja. Vazno je razlikovati ove izvestaje od kvalifikovanih izvestaj.
Nekvalifikovani izvestaj sa objasnjenjem ili izmenjenim tekstom zadovoljava kriterijume potpune revizije sa zadovoljavajucim rezultatima I finansijskim izvestajima koji su tacno prikazani, ali revizor oseca da je vazno, ili potrebno, da obezbedi dodatne informacije. U kvalifikovanom izvestaju, revizor ili nije sproveo zadovoljavajucu reviziju ili smatra da su finansijski izvestaji netacno prikazani. Sledece stavke predstavljaju najvaznije razloge za dodatno objasnjenje ili izmenu teksta nekvalifikovanog kratkog izvestaja:
• Materijalne neizvesnosti;
• Nedoslednosti;
• Revizor se slaze sa odstupanjem od objavljenih racunovodstvenih principa;
• Naglasak na predmetu;
• Izvestaji koji obuhvataju druge revizore.

3.3 Izvestaji revizije koji se razlikuju od nekvalifikovanog misljenja

Kad god postoji neki od uslova koji zahtevaju odstupanje od nekvalifikovanog misljenja ( a to su: nepozivanje na drugog revizora u izvestaju revizije, pozivanje na drugog revizora u izvestaju, I kvalifikovanje misljenja) I kada je on materijalan:
• Delokrug rada u reviziji je ogranicen
• Finansijski izvestaji nisu pripremljeni u skladu sa opste prihvacenim racunovodstvenim principima
• Revizor nije nezavisan potrebno je izdati drugaciji izvestaj od nekvalifikovanog.

Pod ovim uslovima izdaju se tri osnovne vrste izvestaja:
• Negativno misljenje,
• Uzdrzavanje od misljenja I
• Kvalifikovano misljenje.

Pored ovih cesto se izdaju I izvestaji o finansijskim izvestajima nad kojima nije izvrsena revizija, koji, kao sto j\samo ime nagovestava, zapravo I nisu izvestaji revizije. Ovlascene javne racunovodje izdju I posebne izvestaje revizije za iskaze pripremljene na osnovu gotovine, revizije odredjenih aspkata poslovanja preduzeca koje na predstavljaju finansijski izvestaji, preglede interne kontrole, I druge situacije.
Negativno misljenje – se izdaje samo daka revizor veruje da svi finansijski izvestaji sadrze toliko materijalnih gresaka ili su toliko netacni u celini da ne pokazuju tacno finansijski polozaj ili rezultate operacija I novcane tokove u skladu s opsteprihvacenim racunovodstvenim principima.
Uzdrzavanje od misljenja – se izdaje u slucaju kada revizor ne moze sebe da ubedi da su celokupni finansijski izvestaji tacno prikazani. Potreba za uzdrzavanjem od misljenja moze proisteci iz ozbiljnog ogranicenja delokruga rada revizora, ili iz zavisnog odnosa prema Kodeksu profesionalne etike izmedju revizora I klijenta.
Kvalifikovano misljenje – Kvalifikovani izvestaj moze biti posledica ogranicenja obima revizije, ili nesuglasenost sa opste prihvacenim racunovodstvenim principima. Kvalifikovani izvestaj se moze koristiti samo kada revizor veruje da su celokupni finansijski izvestaji tacno prikazani.

4. Prevara i drugi nezakoniti poslovi

Revizijska smernica “Odgovornost revizora kod otkrivanja prevare I izvestavanja o prevari I drugim nezakonitim postupcima” pravi razliku izmedju sledecih kategorija:
• Omaska: nenamerni netacno prikazani izvestaji u racunovodstvenim evidencijama ili racuovodstvenim izvestajima
• Nepravilnost: nemarno prikazivanje netacnih izvestaja I pronevera / utaja sredstava odredjenog tela
• Prevara: nepravilnost gde ima I krivicnih prevara da bi se nepravedno ili nezakonski stekla neka korist
• Nezakonski postupci: pocinjena dela, ili transakcije poduzete, od strane ili u ime revizorskog klijenta ili u korist preduzeca od strane zaposlenih, koji su u suprotnosti sa zakonom. Nezakoniti postupci mogu biti namerni ili nenamerni / iz nesmotrenosti pocinjeni, I neki nezakoniti postupci mogu biti nepravilnost.

Revizijski rad bi trebalo da bude takav da revizor moze da razumski ocekuje otkrivanje netacno prikazanog materijalnog izvestaja nastalog zbog prevare ili otkrivanja drugih nezakonitih postupaka gde ovi postupci imaju direktan materijalni uticaj na oblik I sadrzaj racunovodstvenog izvestaja.
Revizori bi trebalo da znju dovoljno o prevari kako bi uocili njene znake I signale I da znaju kad treba d zovu iskusnije istrazitelje. Revizori finansijskih izvestaja treba da razumeju prevaru I moguce situacije prevare I treba da znaju da postavljaju odgovarajucu vrstu pitanja tokom revizije.

4.1 Definicije koje se odnose na prevaru

Nekoliko vrsta “prevare” je definisano zakonom, dok su ostale stvar opsteg razumevanja. U semi: “Izvori I osnovi prevara” prikazani su neki ualovi, organi I vidovi aktivnosti koji mogu da rezultiraju finansijskim prevarama. Zbirno oni su poznati kao “zlocin belog okovratnika” – nedela pocinjena od strane ljudi koji nose kravate na poslu I krasu olovkom ili kompjuterskim terminalom. “Zlocin belog okovratnika” ostavlja mrlje od mastila umesto od krvi.
Prevara se sastoji u osmisljenom I namernom pripremanju dokumenata, cinjenica, informacija I situacija da bi se stvorili preduslovi da se neko na bazi pogresnog predstavljanja cinjenica u osmisljenim situacijama I okolnostima, podstakne da poveruje u neistinu I u skladu sa njom da se ponasa I prema tome, trpi gubitak ili stetu. Definicija obuhvata sve nacine na koje ljudi mogu da lazu, varaju, kradu I nasamare druge ljude.
Pronevera – je vrsta prevare kja podrazumeva neosnovanouzimanje noca ili imovine zaposlenih ili nezaposlenih poverenih na brigu, staranje I kontrolu, cesto pracena laznim racunovodstvenim unosima I drugim oblicima laganja I zataskavanja.
Potkradanje – je jednostavna kradja – na primer, zaposleni uzima novac svog poslodavca ili imovinu koji mu nisu bili poverini na staranje.
Pronevera – je drugo ime za prevaru, proneveru, kao I kradju zaposlenih.
Prevara menadzmenta – je namerna prevara pocinjena od strane menadzmenta koja pogadja investitore I poverioce kroz materijalno obmanjujuce finansijske izvestaje.
Obmanjujuce finansijsko izvestavanja – se moze definisati kao namerno ili nesmotreno ponasanje, bilo kao cin ili propust, sto rezultira u materijalnom obmanjivanju finansijskim izvastajima.
Greske – su nenamerne netacne tvrdnje ili propusti iznosa ili obelodanjivanje u finansijskim izvestajima.

4.2 Karakteristike prevaranata

“Kriminalci belog okovratnika nisu kao tipicni pljackasi banaka, koji su cesto opisani kao “mladi I glupi”. Pljackasi banaka I drugi siledzijski umetnici cesto prave smesne greske u svom radu I prosecno uzimaju do jedne prosecne mesecne zarade za svaku pljacku. Prevare zaposlenih prosecno od jedne do vise godisnjih zarada. Ipak, prevare zaposlenih obicno nisu komplikovane, nisu dobro ugovorene smicalice koje se citaju u romanima o spijunazi. Ko su ti lopovi koji nose kravate? Kako izgledaju? Na zalost, izgledaju kao vecina ljudi, najcesce neupadljivo. Prema kriminalistickoj evidenciji u USA imaju sledece karakteristike:
• Verovatno su ozenjeni.
• Najverovatnije nisu tetovirani.
• Imaju vise od srednje skole.
• Pogodinama su u radnom dobu.
• Stalno mesto zaposlenja od 1 do 20 ili vise godina.
• Mala je verovatnoca da su razvedeni.
• Cesto su clanovi crkve.
• Nema ih u evidencijama o hapsenju.
• Drustveno prilagodljivi.
• Najcesce rade sami (70% slucajeva).

Kriminalci bele kragne nisu ocigledni, iako mogu da postoje znaci koji ih odaju. Na zalost, najvece prevare su ucinjene od strane ljudi koji imaju visoke izvrsne pozicije, dugo vremena rade u organizaciji, I radnici su od poverenja.
Na kraju krajeva, ovo su ljudi koji imaju pristup najvecim sumama novca I imaju moc d izdju naredjenja I nadjacaju kontrolu.

4.3 Uslovi koji dovode do toga da prevara bude moguca

Kada se moze dogoditi prevara? Zamislite mogucnosti da je prevara funkcija tri faktora – motiva, mogucnosti I nedostatka integriteta. Kada jedan ili dva od ova tri faktora otezavaju otkrivanje prevare, verovatnoca raste. Kada se sva tri oslanjaju na otkrivanje prevare, ona ce se najverovatnije I dogoditi. Neki ljudi su posteni sve vreme, neki ljudi su neposteni sve vreme, vecina ljudi je postena sve vreme a neki ljudi su posteni u vecini vremena.
Motiv – Motiv je neka vrsta pritiska koju osoba iskusi I ne deli sa prisnim prijateljima. Psihoticna motivacija je relativno retka; ali je karakterise “kriminal iz navike”, neko ko krade cisto radi same kradje. Egocentricna motivacija nagoni ljude da kradu kako bi dostigli veci licni prestiz. Ideoloska motivacija postoji kod ljudi koji misle da je njihov cilj moralno superiorniji I da ih to opravdava ukoliko nekog drugog naprave zrtvom. Ipak ekonomski motivi su daleko vise uobicajeni u poslovnim prevarama nego ostala tri.
Prilike – Mogucnost su otvorena vrata za resvanje nedeljivih problema u tajnosti na osnovu narusavanja poverenja. Narusvanje moze biti obmana interne kontrole ili jednostavna sansa da se iskoristi pad kontrole. Svako ima neki stepen nadzora za odredjen posao. Sto je visa pozicija u organizaciji, veci je stepen poverenja I prema tome, veca mogucnost za velike prevare.
Nedostatak integriteta – Neoptuziv integritet je sposobnost postupanja u skladu sa najvisim moralnim I etickim vrednostima sve vreme. Prema tome, greske I povremen nedostatk integiteta dozvoljavaju motiv I priliku da preuzmu oblik prevare. Ljudi obicno ne donose namerne odluke da “nedostaje mi integritet danas dok kradem nesto novca”. Oni nalaze d opisu cin recima koje su prihvatljive za njihovu sopstvenu sliku.

4.4 Zastita od prevare

Racunovodje I revizori su cesto bili podstaknuti d budu vodje u zastiti od prevare tako sto su upslili svoje vestine u stvaranju “cvrstih” sistema kontrole. Ova strategija je, u najboljem slucaju, kratkotrajno resenje za velike probleme. Poslovna aktivnost je sagradjena na poverenju da ce ljudi na svim nivoima obavljati svoj posao na odgovarajuci nacin. Sistemi kontrole ogranicavaju poverenje I, u ekstremnim slucajevima, mogu da uguse posao u birokratiji.menadzeri I zaposleni imaju slobodu da obavljaju posao, sto takodje znaci da im se daje sloboda da izvrse prevaru. Efikasne dugotrajne mere zastite su slozene I teske, a ukljucuju eliminaciju uzroka prevare na osnovu ublazavanja uticaja motiva, mogucnosti I nedostatka integriteta.

4.5 Otkrivanje prevare

Obzirom da organizacija ne moze da spreci sve prevare, njeni revizori, racunovodje I obezbedjenje moraju d budu upoznati sa nekim tehnikama otkrivanja. Prevare se sastoje od samog cina prevare, preusmeravanju sredstava kako bi ih prevarant koristio I zataskavanje. Hvatanje ljudi u prevari je tesko I neobicno. Cin konverzacije je podjenako tezak za posmatranje, obicno da se tipicno desava tajnim putem iz kancelarija organizacije. Revizori I istrazivaci prevare istrazuju prevare tako sto opazaju znake I signale prevare, zatim prate trag nestalih, osakacenih ili laznih dokumenata koji su deo zataskavanja racunovodstvenih podataka.

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD