OSTALI SEMINARSKI RADOVI - POSLOVNA EKONOMIJA - |
POSLOVNA SREDSTVA
( osnovna i obrtna )
SREDSTVA U PREDUZECU
Pri poslovanju,preduzece mora raspolagati odredjenim sredstvima,tj.imovinom,jer
je to uslov u procesu rada da bi se dobio odredjeni proizvod u procesu
reprodukcije.Sredstva moraju i kvantitativno i kvalitativno da odgovaraju
zadatku preduzeca.To znaci da ce jedno proizvodno preduzece,na primer,za
proizvodnju konfekcije imati drugacija sredstva od trgovinskog preduzeca
koje prodaje konfekciju.Svako preduzece da bi moglo da posluje mora da
raspolaze takvim konkretnim oblicima poslovnih sredstava koji su prilagodjeni
njegovom poslovnom zadatku. Prema ekonomskom definisanju imovine preduzeca,s’jedne
strane,je skup razlicitih sredstava koja se koriste i koja su u funkciji
obavljanja poslovnih zadataka preduzeca,a s’druge strane,to je imovina
prema svom poreklu,tj.cije je vlasnistvo ta imovina,kome pripada i kome
ce pripadati u slucaju prestanka rada preduzeca.
Celokupna imovina,tj.sva sredstva preduzeca imaju svoje izvore kojima
se odredjuje poreklo ili nacin njihovog pribavljanja vlasnistva.Sredstva
ulozena pri osnivanju preduzeca,ili koja su rezultat poslovanja preduzeca,predstavljaju
sopstvana sredstva,tzv.sopstveni ili trajni kapital.Sredstva pribavljena
putem kredita imaju izvor u obavezama (dugovanjima) preduzeca.Obaveze
mogu biti dugorocne i kratkorocne,bilo da se radi o obavezi prema kreditorima
ili ostalim poveriocima (dobavljacima).Sva sredstva preduzeca predstavljaju
njegovu bruto imovinu i knjigovodstvenim imenom se nazivaju-aktiva.Izvori
sredstava nazivaju se zajednickim imenom-pasiva.
Ta sredstva mogu biti u obliku stvari,prava i novca.Sredstva se prvobitno
nalaze u novcanom obliku,kao slobodna sredstva,a menjaju svoj oblik kada
prelaze u robnu i tehnolosku fazu poslovanja,odnosno kada se novcana sredstva
upotrebe za nabavku i kupovinu zgrada,masina,uredjaja,opreme,zemljista,sirovina…,cime
menjaju oblik i postaju sredstva u procesu proizvodnje.Ona time menjaju
svoj upotrebni kvalitet;od univerzalnog u namenski.
Prema svojoj ulozi i funkciji sredstva se javljaju u obliku sredstava
za rad i predmeta rada;dok pomocu radne snage menjaju oblik tokom reprodukcije.Menjanje
oblika sredstava predstavlja kruzenje sredstava.
Na ovom kruzenju prolaze kroz nekoliko metamorfoza, tacnije kroz tri:
1)pretvaranje novcanog oblika sredstava u pocetni robni oblik na pocetku
njihovog kruzenja (koji je uslov za proces reprodukcije)
2)pretvaranje pocetnog robnog oblika u zavrsni robni oblik,tj. gotov proizvod
3)pretvaranje zavrsenog robnog oblika u zavrsni novcani oblik (pretvarajuci
se u vrednost,odnosno finansijski rezultat poslovanja preduzeca u vidu
gubitka ili dobitka),da bi se ovaj poslednji ponovo vratio u reprodukciju
pretvaranjem u pocetni robni oblik
Prva i treca metamorfoza imaju prometni karakter i obezbedjuju osnovicu
za izvrsenje drustvene razmene proizvoda u robno-novcanoj privredi,odnosno
na trzistu.Druga metamorfoza je tehnoloske prirode,proizvodne,i ona omogucuje
da se od robnih oblika,ciji upotrebni kvaliteti ne odgovaraju potrebama
zainteresovanih kupaca,dobiju novi robni oblici koji odgovaraju potrebama
tih kupaca.
Proces poslovanja preduzeca se izrazava kao proces trosenja energije i
rada zaposlenih radnika pomocu sredstava za rad i osnovnog i pomocnog
(proizvodni i rezijski) materijala.
Osnovni materijal menja svoja fizicka ili hemijska svojstva da bi proizvod
dobio nove upotrebne kvalitete,pri cemu on svojom supstancom ulazi u sastav
novog proizvoda.To mogu biti predmeti koji se uzimaju direktno iz prirode,kao
i oni koji su bili u procesu proizvodnje.On je u stvari novi proizvod,samo
je pretrpeo dvostruku metamorfozu:
1)tehnolosku-izmenivsi izvesna fizicka i hemijska svojstva
2)ekonomsku-zbog izmene upotrebnog kvaliteta, koja je nastala kao rezultat
tehnoloskog procesa
Ova vrsta materijala se naziva materijalom za izradu.Na primer:za proizvodnju
hleba osnovni materijal je brasno.
Pomocni materijal se cesto trosi u tehnoloskoj fazi procesa rada pored
materijala za izradu.Karakteristike ovog materijala u odnosu na nov proizvod
je u tome da on ili uopste supstancom ne ulazi u nov proizvod ili ulazi
sa hemijski izmenjenim svojstvima (proizvodni-kvasac i so u hlebu).Uloga
ovog materijala u tehnoloskom procesu je da omoguciili da potpomogne tok
toga procesa (voda pri proizvodnji hartije i proizvodnji secera omogucuje
razlaganje materijala za izradu;razlaganje celuloznih vlakana u industriji
hartije,odnosno razlaganje supstance secera iz repe u tanki sok).Sav ostali
pomocni materijal koji s u preduzecu trosi da bi se normalno obavljalo
poslovanje,bez obzira da li se radi o proizvodnoj,trgovinskoj ili usluznoj
organizaciji,naziva se pomocni neproizvodni ili rezijski materijal (npr.materijal
za odrzavanje cistoce).
Podela materijala na osnovni i pomocni ne proizilazi iz nekih prirodnih
osobina materijala,vec iz nacela njegove upotrebe.Na primer,zica je osnovni
materijal ako se upotrebljava za proizvodnju eksera,a pomocni ako se koristi
za pakovanje.
Sredstva za rad su instrumenti ili orudja kojima proizvodjac obavlja procese
rada.
Postoje razliciti kriterijumi za njihovu klasifikaciju.Ako je to inventarsko
knjigovodstvo,klasifikuju se po odeljenjima;ako je nabavna sluzba,mozda
ce kategorije musterija biti jedan od kriterijuma za klasifikaciju sredstava
za rad;ako se ona posmatraju sa stanovista rukovodilaca proizvodnje,tada
ce njihove funkcionalne karakteristike izbiti kao kriterijum u prvi plan.Najcesce
se klasifikuju na funkcionalni nacin na:
1)opremu (masine,postrojenja,uredjaji),
2)alate(sredstva za rucno ili masinsko manipulisanje pri obavljanju radnih
i kontrolnih operacija)
3)gradjevinske objekte i instalacije
Sredstva za rad se fizicki trose kako kad se upotrebljavaju i koriste
u procesima rada tako i kada se ne koriste.Pojavni oblici tih trosenja
su:habanja,lom i kvar,kao i fizicko starenje sredstava.
S’obzirom na koeficjent reprodukovanja sredstava u tehnoloskoj fazi
ciklusa reprodukcije,sva sredstva angazovana u reprodukciji mogu se podeliti
u dve osnovne kategorije:
1)osnovna sredstva ciji je koeficjent reprodukovanja manji od 1
2)obrtna sredstva ciji je koeficjent reprodukovanja veci od 1,ili je u
najnepovoljnijem slucaju jednak 1
OSNOVNA SREDSTVA
Osnovna ili stalna sredstva su trajni,materijalni oblik sredstava preduzeca
koja u jednom ciklusu reprodukcije proizvoda delimicno prenose svoju vrednost,zadrzavajuc
upotrebne karakteristike do kraja svog radnog vremena.Upotrebom i koriscenjem
u procesu rada osnovna sredstva ne menjaju svoj materijalni oblik.
Najveci deo osnovnih sredstava preduzeca cine sredstva za rad,odnosno
oprema.Ali nisu sva sredstva za rad i osnovna sredstva,a to su sredstva
male vrednosti i sa rokom upotrebe manjim od godinu dana (sitan inventar,deo
ambalaze…).
Osnovna sredstva prema stanju (funkciji) javljaju se u obliku:
1)osnovnih sredstava u pripremi
2)osnovnih sredstava u upotrebi
3)osnovnih sredstava izvan upotrebe
Osnovna sredstva u pripremi cine uglavnom investicije u toku namenjene
za pripremu delatnosti preduzeca,a to su zapoceti radovi na izgradnji
pojedinih vrsta osnovnih sredstava.
Osnovna sredstva u upotrebi cine:zemljista,gradjevinski objekti i sredstva
za rad.
U zemljiste (koje sluzi za privredne potrebe) ubrajaju se poljoprivredne
povrsine,na kojima se proizvode odredjeni proizvodi i na kojima preduzece
obavlja svoju delatnost.
U gradjevinske objekte privrednog karakera spadaju zgrade u koje su smestena
sredstva za proizvodnju,bilo u radnom ili u skladisnom prostoru i u kojima
se obavlja proces rada.
Sredstva za rad su orudja kojima se deluje na predmete rad,radi dobijanja
odredjenih proizvoda.Ona mogu biti direktna i indirektna u zavisnosti
od toga da li ucestvuju neposredno u obradi na predmete rada ili ne.
Osnovan sredstva izvan upotrebe su ona koja nisu u funkciji poslovanja
preduzeca i sluze kao rezerva u obavljanju delatnosti.Ona se mogu iznajmiti
drugim preduzecima,
prodavati ili ustupati.U ova sredstva spadaju i ona koja su neupotrebljiva
i koja su namenjena za rashodovanje i ona se klasifikuju kao neupotrebljiva
osnovna sredstva.
Osnovna sredstva prema pojavnim oblicima dele se na:
a)nematerijalna ulaganja (prava)
b)materijalna sredstva
c)novcana sredstva u obliku dugorocnih finansijskih plasmana
Prvu grupu nematerijalnih ulaganja cine raznovrsna dugorocna ulaganja
i plasmani preduzeca:osnivacka ulaganja,ulaganja u istrazivanje i razvoj,ulaganja
u probnu proizvodnju,nematerijalna ulaganja u pripremi,avansi za nematerijalna
ulaganja…).
Drugu grupu cine koncesije,patenti i licence.
Koncesije predstavljaju davanje na koriscenje prirodnih bogatstava i javnih
dobara na odredjeni rok uz naknadu.Najcesci rok je 30 godina.Patent je
autorsko pravo na sopstveno otkrice kod zvanicne institucije,a licenca
je kupovina patenta.
U materijalna sredstva spadaju:zemljiste,sume,gradjevinski objekti visegodisnji
zasadi,osnovno stado,osnovna sredstva u pripremi,i oprema (uredjaji,postrojenja,
transportna sredstva,alat i inventar).
Dugorocni finansijski plasmani predstavljaju osnovna sredstva preduzeca
u novcanom obliku i u ovu kategoriju spadaju:
-ulaganja kapitala preduzeca u tzv.vezana preduzeca,sa kojima se ostvaruju
odredjene poslovne funkcije
-ucesce u kapitalu drugih pravnih lica ,kada preduzece otkupljuje akcije
ili druge hartije od vrednosti,radi ostvarivanja dividende
-dugorocni krediti u zemlji i inostranstvu koje je preduzece plasiralo
-dugorocne hartije od vrednosti;kupovina akcija na trzistu
Izvori finansiranja osnovnih sredstava dele se na:
1)sopstvena sredstva-ostvarena dobit iz amortizacije kao i sredstva
primljena od drugih lica bez obaveze vracanja
2)pozajmljena sredstva-krediti,izdvajanje obveznica,udruzivanjem i ulaganjem
sredstava drugih lica
Kapacitet osnovnih sredstava predstavlja proizvodnu moc sredstava za
rad i moze biti:
a)ugradjeni-instalirani kapacitet,utvrdjuje se na osnovu tehnickih
mogucnosti sredstava (u praksi se vrlo retko ostvaruje)
b)radni (moguci) kapacitet predstavlja u stvarnosti preduzeca moguce koriscenje
ugradjenog kapaciteta
Vrednosti osnovnih sredstava ekonomski gledano su:
a)nabavna vrednost
b)amortizovana vrednost
c)sadasnja vrednost
d)revalorizovana vrednost
Nabavnu vrednost osnovnih sredstava sacinjava fakturna cena uvecana za
troskove transporta,montaze i ugradnje,carine,poreze…Ona se menja
tokom trajanja osnovnog sredstva,osim u povremenim revalorizacijama.Sluzi
za obracun amortizacije.
Amortizovana vrednost osnovnih sredstava je knjigovodstveno-tehnicka kategorija.
Ona u toku godine predstavlja trosak,a na kraju godine prelazi u ispravku
vrednosti osnovnih sredstava (otpis).Za iznos amortizovane vrednosti je
umanjena nabavna vrednost,a pomocu nje se knjigovodstveno stanje prilagodjava
stvarnom stanju.Amortizovana vrednost pokazuje koliko je osnovno sredstvo
umanjilo svoju vrednost u dotadasnjem veku trajanja.
Sadasnja vrednost osnovnih sredstava se dobija po odbitku amortizovanih
i revalorizacionih vrednosti. Ona predstavlja neotpisani deo vrednosti
koja se dobija kada se od nabavne cene odbiju izvrseni otpisi amortizacije.Sadasnja,knjigovodstvena
vrednost osnovnih sredstava se razlikuje od vrednosti po kojoj se ona
mogu nabaviti.
Revalorizacija osnovnih sredstava predstavlja svodjenje knjigovodstvene
vrednosti na trzisnu vrednost.Za to svodjenje se koristi koeficjent revalorizacije
po mesecima u toku godine i zbirni koeficjent na kraju poslovne godine.Koeficjent
predstavlja stopu rasta cena na malo koju zvanicno objavljuje zavod za
statistiku.Vrsi se radi obracunavanja realne amortizacije i radi utvrdjivanja
dobiti.
Trosenje osnovnih sredstava
-amortizacija-
Shodno opstoj definiciji troskova,troskovi sredstava za rad su cenovni
izraz utrosaka sredstava za rad u procesu proizvodnje.Oni se mogu podeliti
na;
1)troskove koji su razultat fizickog trosenja sredstava za rad
Habanje je proces fizickog trosenja koji tece u toku procesa rada tim
sredstvima.Lom je tehnicki udes kojim se onesposobljava jedan deo ili
vise delova tog sredstva,cime ono postaje trajno ili privremeno neupotrebljivo.Kvar
je izvesno,mahom blaze,ostecenje sredstava,usled koga dolazi do funkcionalnih
poremecaja u radu sredstava.Pored loma i kvara tece lagani proces fizickog
starenja sredstava (“zub vremena”).Vecina sredstava za rad
imaju svoj vek trajanja bez obzira na to da li su sredstva u upotrebi
ili ne (korozija nagriza sredstva za rad u vecoj meri kad ne rade nego
kada rade).
2)troskovi koji se javljaju kao posledica zastarevanja (ekonomsko trosnje)sredstava
za rad
Iako neka sredstva imaju tehnicki vek neiskoriscen,ona su ogranicena ekonomskim
vekom trajanja i postaju neupotrebljiva kada se pojavi masina,ceo novi
tehnoloski proces za isti proizvod,koji je mnogo efikasniji od ranijeg.U
ovakvom slucaju za proizvodjaca je celishodnije da izbaci staru masinu,iako
fizicki jos ne istrosenu,i da je zameni novom.Masina postaje ekonomski
neupotrebljiva i onda kad roba koja je pomocu nje izradjivana izgubi svog
potrosaca:kad,na primer,potrosaci livenih peci predju na radijatore sa
parnim grejanjem,na elektricne grejalice i sl.
Da je proizvodjac mogao da prdvidi da ce njegove masine da zastare,recimo,3godine
pre njihove fizicke dotrajalosti,on bi nabavne troskove tih masina raspodelio
na njihov ekonomski,a ne na fizicki vek trajanja,cime bi se masine reprodukovale
3god.ranije.
3)troskovi sredstava koji nastaju u vezi sa produzenjem veka trajanja
sredstava za rad
Izvesni delovi masina,recimo postolja,moglo bi se reci da su veciti;kod
drugih je vek trajanja veoma kratak-mozda samo jedan ili dva ciklusa reprodukcije;kod
trecih,on obuhvata niz ciklusa reprodukcije, i sl.Prilagodjavanjem ritma
reprodukovanja sredstava ritmu trosenja njegovih delova obezbedjuju se
iznosi za zamenu istrosenih delova.Sam proces rada kojim se sprovodi zamena
izaziva izvesne troskove koje nazivamo troskovima generalnog remonta.U
te troskove spadaju demontiranje i montiranje,i funkcionalno uskladjivanje.
4)operativni (rezijski) troskovi sredstava za rad
Ovo su troskovi koji se kalkulativno ne mesaju sa predhodnim troskovima
sredstava za rad.Oni se delom unose u troskove matreijala,delom u troskove
rada.Rezijski troskovi,posmatrani celini,nose pecat organizacionih troskova.Ako
je reprodukcija dobro organizovana,oni ne bi trebalo da se pojave uopste.
Reprodukciono trosenje sredstava za proizvodnju je,u stvari,simbioza dveju
procesa:procesa trosenja sredstava i proces reprodukovanja tih sredstava
u novom proizvodu.Uslov za reprodukovanje je prenosenje vrednosti utrosenog
sredstva na novi proizvod.Trosenje sredstava za rad je postepeno,a to
znaci da se jedno sredstvo za rad utrosi tek posle veceg ili manjeg broja
istih ciklusa reprodukcije.Prenosenje nabavnih troskova sredstava na nov
proizvod treba da bude postepeno,u zavisnosti od veka trajanja sredstva.Ovaj
proces prenosa troskova nazivamo amortizovanje sredstava za rad.Vrednost
sredstava za rad,koje u narednim ciklusima ostaje aktivno,smanjuje se
u visini otpisane sume.
Obracun amortizacije se vrsi prema uredbi o nomenklatri osnovnih sredstava
i propisanim godisnjim stopama amortizacije.Osnovica za obracun amortizacije
je nabavna vrednost osnovnog sredstva.
Kod ekonomskog veka trajanja za amortizovanje nije bitno da li masina
radi ili ne;nije bitno da li ona proizvodi.Bitno je samo vreme.Shodno
predpostavci o ravnomernom vremenskom trosenju,na taj period ekonomskog
veka trajanja treba ravnomerno raspodeliti nabavne troskove sredstava
za proizvodnju koji se amortizuje.Ovako sproveden postupak amortizovanja
naziva se vremenskim amortizovanjem,a on moze biti:
1)proporcionalni-jednake stope amortizacije tokom veka upotrebe
2)progresivni-u prvim godinama nize stope amortizacije koje kasnije rastu
3)degresivni-u pocetnim godinama vise stope amortizacije,koje kasnije
opadaju
Izracunava se kada se nabavna vrednost osnovnog sredstva (Nv) podeli planiranim
vekom njegove upotrebe(h). Ag=Nv/h (godisnja amortizacija)
Kod funkcionalnog amortizovanja bitna je fizicka iskoriscenost sredstava.Ako,recimo
u 24h,masina duze radi a manje miruje,ona ce se pre utrositi nego u slucaju
ako manje radi a vise miruje.A s’obzirom na to da je i ostvarena
proizvodnja u izvesnoj proporciji sa vremnom funkcionisanja,ta proizvodnja
koja je fizicki merljiva,moze da posluzi kao merilo funkcionisanja masine
odnosno njene opterecenosti u proizvodnji.Ovaj metod se najcesce koristi
u transportnim organizacijama u skladu sa predjenim kilometrima.Obracun
amortizacije po funkcionalnoj metodi vrsi se po jedinici proizvoda ili
amortizovanoj kvoti.Amortizovana kvota (Aq) se odredjuje kao odnos nabavne
vrednosti (Nv) osnovnog sredstva i fizickog obima proizvodnje (sigmaQ).
Aq=Nv/sigmaQ
Godisnji iznos amortizacije dobija se kada se amortizovana kvota (Aq)
pomnozi
ostvarenom kolicinom proizvoda (Q): Ag=Aq x Q
Evidencija osnovnih sredstava
Da bi se moglo govoriti o evidenciji osnovnih sredstava i obracunavanju
njihove amortizacije,treba napomenuti koj se vrednosti razlikuju kod osnovnih
sredstava.
Vrednost osnovnih sredstava po kojoj su kupljena od dobavljaca predstavlja
njihovu fakturnu vrednost.Fakturna vrednost dobavljaca,uvecana za zavisne
troskove ovih sredstava (dopreme,carine,montaze,poreza i sl.) i dovodjenje
u stanje njihove funkcionalne pripremljenosti,tj.ukljucivanje u upotrebu,predstavlja
nabavnu vrednost.
Nabavna vrednost sluzi za evidenciju osnovnih sredstava u knjigovodstvu,kao
osnovica za obracunavanje amortizacije,tj.otpisivanje.Kada se nabavna
vrednost umanji za izvrsene obaveze (amortizovanu vrednost),dobija se
sadasnja vrednost osnovnih sredstava.Trzisna vrednost osnovnih sredstava
predstavlja vrednost koja moze da se postigne njihovom prodajom i koja
moze biti veca ili manja od sadasnje vrednosti.
Za evidenciju osnovnih sredstava koriste se sledeca dokumenta:
-za evidenciju nabavke:
1)faktura dobavljaca (o kupovini)osnovnih sredstava,prevozu,montazi,carinama…
2)obracun (situacije)
3)resenje o besplatnom prijemu,izvestaj,zapisnici
Bez obzira na nacin nabavke,fizicki prijem osnovnih sredstava vrsi se
komisijskim zapisnikom o prijem – preuzimanju osnovnih sredstava.Po
zavrsenoj nabavci strucna sluzba zaduzena za njenu realizaciju treba da
sastavi izvestaj o stavljanju osnovnih sredstava u upotrebu.
-za evidenciju otudjivanja koriste se sledeca dokumenta
1)odluka i zapisnik o rashodovanju osnovnog sredstva (izvestaj o aktiviranju)
koji predstavlja nalog za knjigovodstveni obracun
2)odluka i zapisnik o primopredaji i faktura o prodaji osnovnog sredstva
3)odluka i zapisnik o besplatnom ustupanju osnovnog sredstva
Zadatak knjigovodstva osnovnih sredstava jeste,izmedju ostalog,da utvrdi
poslovne knjige u koje ce se evidentirati svi podaci i sve promene na
ovim sredstvima.Knjiga osnovnih sredstava je hronoloska evidencija o osnovnim
sredstvima.Ona pruza veoma veliki broj razlicitih podataka,od opstih,tehnickih
do ekonomskih,sto po pravilu nije slucaj sa ostalim hronoloskim evidencijama.Ova
se hronoloska evidencija ne zakljucuje krajem godine vec prestankom rada
preduzeca i ona prati sve promene na osnovnom sredstvu tokom njegovog
veka trajanja.
POREZ NA DODATU VREDNOST
NAD OSNOVNIM SREDSTVIMA
-pitanja i odgovori-
Da li su osnovna sredstva i oprema oslobodeni poreza?
Samo za sredstva preko 500.000 dinara vrednosti po jedinici ciji je period
eksploatacije preko 12 meseci.
Objasnite nacin odbijanja prethodnog poreza u slucaju nabavke opreme
za obavljanje delatnosti. Oprema se nabavlja u januaru 2005. godine?
U pitanju nije precizirano da li se oprema nabavlja iz zemlje ili iz inostranstva.
Ako je oprema iz uvoza, carinski organ obracunava i naplacuje PDV (za
prethodni porez, da bi se umanjio, bitno je da je i placen prilikom uvoza).
U poreskoj prijavi za januar, kao prethodni porez iskazuje se PDV placen
prilikom uvoza. Ako je nabavka od dobavljaca iz zemlje, PDV se uzima,
iz fakture dobavljaca, koja treba da je u istom mesecu kada je primljena
oprema, tj. u januaru 2005. godine, da bi se za prethodni porez moglo
izvršiti umanjenje dugovnog PDV.
Znaci, za taj preneti PDV iz fakture dobavljaca iz zemlje (bez obzira
na to da li je izvršeno placanje fakture dobavljacu i bez obzira
da li je dobavljac uplatio državi PDV ili je placeno carini) umanjuje
se obracunata obaveza, odnosno dugovni porez u tom mesecu.
Ako opremu proda ili na drugi nacin otudi pre isteka 5 godina (objekat
pre isteka 10 godina) i ako je oprema vredna najmanje 500.000 dinara,
vrši se ispravka prethodnog poreza. To je utvrdeno u clanu 32. Zakona
i u Pravilniku o utvrdivanju opreme i objekata za vršenje delatnosti
i o nacinu utvrdivanja srazmernog poreskog odbitka i sprovodenja ispravke
odbitka prethodnog poreza za opremu i objekte za vršenje delatnosti.
(''Sl.glasnik RS'' br. 94/2004).
Kakav tretman ce imati osnovna sredstva prilikom primene PDV od 1.01.2005.
godine kod preduzeca koja ih kupuju za obavljanje delatnosti, a kakav
kod preduzeca koja ih uvoze za dalju prodaju?
Kod preduzeca koja nabavljaju opremu za obavljanje delatnosti PDV iskazan
na fakturi dobavljaca može se odbiti od obaveze po osnovu PDV ukoliko
su ispunjeni uslovi iz clana 28. Zakona. Kod preduzeca koje uvozi opremu
radi dalje prodaje obaveza PDV izmiruje se pri uvozu i carinjenju dobara.
OBRTNA SREDSTVA
Obrtna sredstva predstavljaju deo imovine preduzeca i deo poslovnih sredstava
koja se u celosti utrose u procesu reprodukcije.Ona se razlikuju od osnovnih
sredstava po svom veku upotrebe koji je kod njih manji od godinu dana.Pretezni
deo obrtnih sredstava cine predmeti rada i nocana sredstva,tj.zalihe (materijala,proizvoda
i robe),potrazivanja i gotovina;kao i deo osnovnih sredstava sa rokom
trajanja do godinu dana. Jedan deo predmeta rada ulazi u nov proizvod
i cini njegovu supstancu,
dok drugi deo sluzi stvaranju tog proizvoda (pomocni materijali).
Obrtna sredstva stalno kruze u procesu poslovanja preduzeca.Ciklus kruzenja
sredstava zapocinje novcem,koji sluzi za kupovinu sirovina,repromateijala
i dr. materijala potrebnih za poslovanje preduzeca .Uz pomoc radne snage
i sredstava za rad stvara se gotov proizvod ili usluga.Potom se na trzistu
vrsi njihova realizacija,dobijaju se novcana sredstva,koja se,ponovo,upotrebljavaju
za nabavku predmeta rada i drugih faktora proizvodnje.Na taj nacin se
zatvara krug kretanja obrtnih sredstava.Transformisanje obrtnih sredstava
od velikog je znacaja za ekonomiju svakog preduzeca.
Obrtnih sredstava se mogu razlicito klasifikovati:prema ulozi u ciklusu
poslovanja preduzeca,prema izvorima,vremenskom angazovanju i dr.Prema
ulozi koju vrse dele se na:
1)sredstva u materijalnom obliku (stvar)
2)sredstva u novcanom obliku
3)sredstva u obliku prava
Obrtna sredstva u materijalnom obliku cine: sirovine i ostali materijali
za proizvodnju,
nedovrsena proizvodnja i poluproizvodi,zalihe gotovih proizvoda,inventara
i ambalaze.
Obrtna sredstva u novcanom obliku javljaju se kao gotov novac u blagajni
i ziro-racunima,koji je namenjen za kupovinu sredstava u preduzecu.Ova
sredstva cine i devizna sredstva preduzeca u bankama,kao i razna potrazivanja
po osnovu prodaje i finansijskih aranzmana preduzeca.
Obrtna sredstva u obliku prava pojavljuju se u vidu potrazivanja od kupaca
za isporucenu,a ne naplacenu robu i licenci koje se isplacuju na teret
troskova poslovanja
Prema nacinu pribavljanja i njihovom koriscenju obrtna sredstva mogu biti:
1)kreditno trajna-sredstva za obavljanje redovnog poslovanja (iz dobiti,kredita,iz
sredstava dotacije osnivaca)
2)obrtna sredstva za investiciona ulaganja
Koeficjent obrta kao pokazatelj cirkulacije obrtnih sredstava
Sa stanovista ekonomije i finansiranja preduzeca,veoma je vazno da se
proces poslovanja obavlja sto brze,pa se zbog toga prati brzina obrtanja
obrtnih sredstava,pa se u tu svrhu izracunava koeficjent obrta.Odnos izmedju
utrosenih i koriscenih faktora
proizvodnje predstavlja brzinu obrtanja koriscenih faktora u odredjenom
periodu.
Prosecno koriscena obrtna sredstva se mogu utvrditi na sledeci nacin:
Pocetno stanje + 12 mesecnih rata / 13
Koeficjent obrta ukupnih obrtnih sredstava predstavlja meru za ocenu
uspesnosti upravljanja ukupnim obrtnim sredstvima.Utvrdjuje s iz odnosa
sledecih velicina:
Ukupan prihod po ceni kostanja / Prosecno koriscena obrtna sredstva
Koeficjent obrta pokazuje koliko se puta obrtna sredstva obrnu u toku nekog vremenskog perioda.Obicno se smatra da je preduzece uspesnije ukoliko je koeficjent obrta veci,jer je neophodno manje angazovati sredstva za izvrsenja poslovnog cilja, i obratno.Ali,visok koeficjent obrta moze biti i posledica malih zaliha i nadovoljnih narudzbina za njihovo obnavljanje.Dok mali koeficjent obrta moze ukazivati na sporu cirkulaciju obrtnih sredstava i pojavu nekuretnih zaliha.
Trosenje sredstava
Trosenje sredstava predstavlja proces u kom sredstva preduzeca trose
ili gube svoju upotrebnu vrednost prenoseci je u nov proizvod.Postoji
razlika izmedju troskova sredstava i prenete vrednosti (njihova neuskladjenost)
u nov proizvod.Te razlike dolaze do izrazaja kada se proces trosenja sredstava
posmatra:
(1)sa stanovista obavljanja procesa rada
(2)prema vremenu trosenja
(3)prema uticaju trzista
Sa stanovista obavljanja procesa rada trosenje sredstava se vrsi u procesu
reprodukcije koji je rezultat trosenja radne snage.Utrosak radne snage
u procesu proizvodnje uslovljen je duzinom trajanja procesa rada.Kako
je obim proizvodnje funkcija upravo ova dva faktora-trajanja procesa rada
i inteziteta trosenja radne snage,utrosci radne snage izrade su u stvari
proporcionalni ostvarenom obimu proizvodnje.Pored proizvodnih trosenja
radne snage postoje i neproizvodni utrosci radne snage,utrosci angazovane
radne snage i sl.U proizvodnim utroscima,radna snaga se trosi kao faktor
trosenja sredstava,a kod neproizvodnih utrosaka,radna snaga se trosi nezavisno
od procesa rada.Dok sredstva za proizvodnju ako se ne podvrgnu tehnologiji
proizvodnje ostaju ocuvana,ali i ona mogu ekonomski da zastarevaju i van
upotrebe.
Vreme trosenja u proizvodnji se trojako ispoljava na kvalitet poslovanja.U
ciklusu reprodukcije trosenje sredstava se vrsi reprodukovanjem tih sredstava
u nov proizvod,
pa se prodajom proizvoda ponovo vracaju u proizvodnju.Ukoliko su ovi ciklusu
reprodukcije i dimenzija procesa trosenja i reprodukovanja sredstava vremenski
duzi,utoliko je dejstvo trosenja izrazenije na kvalitet poslovanja preduzeca.Pomenuta
tri oblika trosenja ispoljavaju se kaofaktori kvaliteta ekonomije u sledecem:
1)starenje sredstava pod “dejstvom vremena”bez obzira
da li se koriste ili ne
2)fizicko trosenje sredstava,ono je prisutno kod funkcionisanja sredstva,rada
3)ekonomsko trosenje
Trziste se definise kao:”sveukupnost odnosa ponude i traznje koji
na odredjenom mestu i odredjenom vremenu uticu na prodaju pojedinih roba
i skup svih ustanova i uredjaja koji omogucuju organizovani i stalni kontakt
izmedju kupaca i prodavaca”. Pod dejstvom ponude i traznje na trzistu
formira se cena kostanja konkretnog proizvoda i ona predstavlja korektivne
vrednosti ,tj.razliku izmedju planirane i ostvarene cene kostanja,koja
moze odstupati navise ili nanize.Trziste na taj nacin utice na formiranje
primarne raspodele drustvenog proizvoda,na osnovu koje vlasnici-
sticu dohodak i ucestvuju u raspodeli novoostvarene vrednosti.Trziste
svojim mehanizmima unosi korektiv u dejstvo procesa trosenja sredstava
na kvalitet ekonomije preduzeca.
Angazovanje sredstava
Pod angazovanjem sredstava u reprodukciji podrazumeva se ulaganje sredstava
u proces proizvodnje,s’ciljem da se taj proces omoguci time sto
ce se deo angazovanih sredstava trositi u procesu proizvodnje,ostajuci
u proizvodnji do njene realizacije.Ako se angazovanje sredstava posmatra
u jednom ciklusu reprodukcije,u raznim momentima tog ciklusa angazovana
sredstva mogu biti veca ili manja,zbog vremenske neuskladjenosti nabavke,proizvodnje
i prodaje.Elementi angazovanja su:
1)velicina (suma) angazovanih sredstava
2)vreme angazovanja
Ukoliko se prosecna angazovana suma sredstava za odredjeni obim i vrednost
proizvodnje smanjuje,utoliko je veci pozitivan uticaj angazovanih sredstava
na kvalitet poslovanja preduzca i obrnuto.
Metamorfoza pocetnog novcanog u pocetni robni oblik sredstava prdstavlja
momenat angazovanja sredstava u procesu proizvodnje.U tom trenutku ona
gube svoju univerzalnu funkcionalnu raspolozivost (blokirana),ali samo
dotle dok se ponovo ne vrate u svoj pocetni novcani oblik.Vreme koje prodje
od momenta blokiranja do momenta deblokiranja predstavlja period angazovanja,odnosno
period blokiranja sredstava.Ako se vreme angazovanja skrati na jednu polovinu
ranijeg vremena angazovanja,angazovana sredstva vec na polovini ranijeg
vremena sticu ponovo svoju pocetnu univerzalnu funkcionalnu raspolozivost.Umesto
svega jednog,pomocu njih je sada moguce ostvariti dva ciklusa reprodukcije
u istom vremenu.Umesto jednog proizvoda,sada ce se u istom vremenu ostvariti
dva proizvoda sa istim angazovanim sredstvima.
Odnos izmedju sume konkretno angazovanih sredstava i ostvarenog rezultata
proizvodnje predstavlja koeficjent angazovanja sredstava.
Odnos angazovanja i trosenja sredstava
Angazovanje sredstava u preduzecu predhodi njegovom trosenju.Ne mogu se
trositi sredstva koja nisu obezbedjena,odnosno angazovana.
Novcana sredstva su univerzalno raspoloziva i mogu se koristiti za razne
svrhe i namene – u svim fazama procesa rada i delovima preduzeca.
Osnovna sredstva se odjednom unose i angazuju u jednom ciklusu,a trose
u nizu ciklusa i u duzem vremenskom perodu.
Obrtna sredstva se angazuju i trose u jednom ciklusu poslovanja.Ona se
tranformisu u obliku proizvoda i zarada.
Cilj trosenja je proizvodnja odredjenih upotrebnih vrednosti – proizvoda
ili usluga.
Cilj angazovanja je stvaranje i omogucavanje uslova za trosenje,odnosno
obavljanja delatnosti perduzeca.Obim angazovanih sredstava u jednom ciklusu
uvek je veci od obima utrosenih sredstava,jer se osnovna sredstva ne utrose
odjednom i u jednom ciklusu,vec postupno u odredjenom vremenskom periodu.Za
kvalitet angazovanja je zato bitna i vrednost angazovanih sredstava i
vreme njihovog angazovanja,dok je za trosenje znacajnasuma utrosenih sredstava
u odredjenom vremenskom periodu.
LITERATURA
1) Dr.Rajko Uncanin, „Poslovna ekonomija“
2 )Dr.Stevan Kukoleca, „Ekonomika preduzeca“
3) Mr.Mladjen Vicentic, „Markenting“
4) Dr.Vera Poznanic-Leko, „Racunovodstvo“
5) Internet
preuzmi
seminarski rad u wordu » » » 
Besplatni Seminarski Radovi