POCETNA STRANA

Seminarski i Diplomski Rad
 
SEMINARSKI RAD IZ PRIVREDNIH SISTEMA
 

Liberalizacija i neophodnost promena poslovanja u globalnom okruženju u cilju korporiranja domaćih preduzeća

Pojam liberalizacije znači da ne postoje prepreke u pogledu trgovine robom i uslugama između zemalja.Prepreke u trgovini postavlja država u vidu: kvota, kontigenata, visokih carina i sl., i vođenje takve politike se naziva protekcionizam.
Veliki protivnik teorije o liberalizaciji trgovine bio je Karl Marx, koji je rekao:''Buržoazija je uspostavila tu jedinstvenu, bezočnu slobodu - slobodnu trgovinu. Jednom rečju, radi političke iluzije, prihvatili su čistu, besramnu, neposrednu, brutalnu eksploataciju.''
Slobodnoj trgovini se protive i određene antiglobalističke grupe, koje su ubeđene da ta tzv. slobodna trgovina još više pogađa siromašne.

Liberalizacija

Liberalizacija spoljne trgovine podrazumeva veliki broj mera, među kojima su snižavanje carinskih stopa, ukidanje izvoznih subvencija i kvota, transparentnost i predvidivost trgovinske politike, ujednačavanje uslova poslovanja između zemalja, sankcionisanje damping izvoza i sl.
Pristalice procesa liberalizacije smatraju da slobodna trgovina u dugom roku donosi korist svima, a protivnici smatraju da prave slobodne trgovine ne može biti i da, stoga, u parcijalnoj liberalizaciji koristi, pre svega, dobijaju veliki i bogati (kako zemlje, tako i preduzeća i pojedinci), dok siromašni i mali uvek ostaju oštećeni.

U ovu kategoriju, u ekonomskom smislu, spada sledeće:
• trgovina proizvodima i uslugama bez carina i ostalih ograničenja
• slobodan pristup tržištu
• slobodan pristup tržišnim informacijama
• slobodno kretanje radne snage između zemalja
• slobodan protok kapitala između zemalja


Lideri grupe osam industrijski najrazvijenijih država sveta i velikih zemalja u razvoju, okupljeni na trodnevnom samitu , saglasili su se da sledeće godine okončaju pregovore o liberalizaciji globalne trgovine, koji se "vuku" već osam godina i da pojačaju napore za sprečavanje rastućeg protekcionizma. Predstavnici najrazvijenijih zemalja i država u razvoju nisu uspeli da postignu dogovor o smanjivanju emisije štetnih gasova na polovinu do 2050. godine, kako je predložila grupa G8. Oni su se obavezali su se da će u naredne tri godine izdvojiti 20 milijardi dolara za povećanje investicija u poljoprivredu siromašnih zemalja i borbu protiv gladi - čak pet milijardi više nego što je očekivano.

Pozitivni i negativni efekti liberalizacije na domaća preduzeća
■ Proces liberalizacije pomaže integraciju siromašnih zemalja i predstavlja mogući ekonomski napredak.
■ Trgovina podiže njen dohodak, dok joj transfer tehnologije i kapitala donose dodatne prednosti.
■ Tako siromašna zemlja, koja se putem procesa liberalizacije integriše u globalni svet, dobija i veći dohodak i manju nejednakost u odnosu na ekonomski razvijene zemlje, koje su se već uključile u globalne procese.
■ Liberalizacija spoljne trgovine podrazumeva veliki broj mera, među kojima su snižavanje carinskih stopa, ukidanje izvoznih subvencija i kvota, transparentnost i predvidivost trgovinske politike, ujednačavanje uslova poslovanja između zemalja, sankcionisanje damping izvoza i sl.
■ Pristalice procesa liberalizacije smatraju da slobodna trgovina u dugom roku donosi korist svima, a protivnici smatraju da prave slobodne trgovine ne može biti i da, stoga, u parcijalnoj liberalizaciji koristi, pre svega, dobijaju veliki i bogati (kako zemlje, tako i preduzeća i pojedinci), dok siromašni i mali uvek ostaju oštećeni.
■ Ipak, novija praksa nije pokazala da su integracija i povećanje trgovine doveli do smanjenja nejednakosti u siromašnim zemljama, već obrnuto, nejednakost je u većini
slučajeva porasla. Isto tako i transfer kapitala nije išao od bogatih ka siromašnim zemljama, već se mnogo veći procenat kapitala kreće između samih bogatih zemalja - iz Japana u Ameriku, ili iz Amerike u Veliku Britaniju

Efekti liberalizacije na makro nivou:
• Tokovi razmene su olakšani time što se procedure za izvoz i uvoz pojednostavljuju i ujednačavaju. Procenjuje se da je Urugvajska runda pregovora na svetskom nivou dala direktne uštede od oko 200 milijardi dolara godišnje.
• Uvoz postaje jeftiniji, a time posredno i izvoz konkurentniji. Ukidanje subvencija i kažnjavanje damping prakse utiče na smanjenje izvoza takvih proizvoda.
• Smanjuje se siromaštvo - prema istraživanjima Svetske banke proizilazi da se za svaki procenat povećanja učešća spoljne trgovine u BDP-u, dohodak zaposlenih poraste za 0,5 -2%, a taj rast u istom procentu vodi rastu prihoda siromašnih. D
• Podstiče razvoj malih i srednjih preduzeća, jer je opstanak i razvoj malih i srednjih preduzeća, vezan za izvoz.
• Liberalizacija trgovine u značajnoj meri stimuliše rast dohotka i obima privredne aktivnosti, stvaranjem novih preduzeća i sektora, a time i otvaranje novih radnih mesta, koja će velikim delom kompenzovati izgubljena radna mesta u neefikasnim granama. Ulazak i primena novih tehnologija zahtevaju angažovanje visokoobrazovane radne snage.
• U sadašnje vreme globalizacije položaj malih zemalja, kao što je Srbija, značajno se promenio u odnosu na njihov položaj od kraja Drugog svetskog rata do raspada SSSR-a. Pametnom strategijom integracije moguće je, kako nas uči iskustvo najuspešnijih zemalja, iskoristiti prednosti globalizacije i pored činjenice da je uloga malih zemalja, kao što je naša, mnogo manja danas nego pre dvadesetak godina.
• Globalizacija će biti večito aktuelna tematika u ovom veku. U proučavanju globalizacije naglasak treba staviti na njenu istorijsku, političku, ekonomsku i socijalnu dimenziju. Veoma je bitno sagledati sinergetski efekat ovih dimenzija globalizacije, a u cilju efektivnijeg i efikasnijeg poslovanja.
• Globalno društvo ili razni vidovi udruživanja u nevladine organizacije često ostvaraju
komunikaciju između građana ili tržšnih aktera ili državne institucije. Ovo je naročito važno, ako se želi da građani imaju informacije kako o pozitivnim, tako i o negativnim aspektima globalizacije i globalnog društva. Jednakost i demokratija nisu mogući ako postoje grupe kojima je onemogućena komunikacija ili pristup svim relevantnim informacijama.
• Bez obzira na to kakve pozitivne i negativne efekte izaziva, ekonomska globalizacija je postala dominantan proces, koji se ne može zaustaviti. Ne postavlja se pitanje da li je globalizacija poželjna, već kojom brzinom i na koje načine je najbolje za državu i preduzeća da postanu deo tog procesa. Cilj je iznalaženje institucionalnih rešenja, koja će omogućiti postizanje što veće koristi za sve, uz eliminisanje neželjenih negativnih propratnih efekata

Globalizacija

Globalizacija je postala pojam koji se gotovo stalno i svakodnevno upotrebljava, ali problem nastaje onog trenutka kada neko postavi pitanje, šta je u stvari GLOBALIZACIJA?. Mnogo različitith naučnih disciplina, pre svega ekonomija, istorija, političke nauke i socoiologija imaju poteškoća u pronalaženju jedinstvene i opštevažeće definicije pojma globalizacije. Takođe postavlja se pitanje da li je reč o novom procesu ili je globalizacija postojala već i mnogo ranije, ali je taj proces napretkom tehnologije i jačanjem međunarodnih odnosa samo ubrzan krajem osamdesetih godina prošlog veka.
Sledeće pitanje koje se nameće je da li u procesu integracije i globalizacije svi imaju ravnopravnu ulogu, odnosno da li ekonomska dimenzija ima veliko značenje u ovom procesu i da li predstavlja jedan od vodećih uzroka i pokretača.
Takođe bilo bi zanimljivo razmotriti istorijske aspekte i početke procesa globalizacije, kao i gde se nalaze njeni centri moći, ko u tom procesu najviše dobija a ko ostaje po strani bez većih izgleda u bilo kojoj sferi ekonomske ili političke moći.
Položaj domaćih preduzeća na savremenom međunarodnom tržištu
Srpska privreda, strukturno posmatrano učestvuje u medjunarodnoj razmeni sa veoma sirokim asortimanom proizvoda, sto ima za posledicu nepostojanje relativne specijalizacije u izvozu. U strukturi izvoza naših preduzeća gotovo da i nema značajnih vodećih proizvoda, koji bi predstavljali lidere u medjunarodnoj ponudi.
Republika Srbija, kao relativno mala zemlja, može ostvariti ekonomsku stabilnost sa učešćem izvoza u DBP sa najmanje 45-55%, što do sada nikada nije dostignuto. Položaj naših preduzeća na savremenom medjunarodnom tržistu odredjen je i opštim prilikama koje vladaju u nacionalnoj ekonomiji, za koju se moze reći da je u ovom momentu u medjunarodnim ekonomskim tokovima bez većeg pondera. Makrekonomski posmatrano, izlaz iz ovakve situacije treba tražiti u otvaranju srpske privrede, ali i u podsticanju preduzeća da aktivno preuzima ulogu nosioca medjunarodnih poslovnih aktivnosti. Odredjivanje rizika koji prati ulaganje u neku zemlju, sa aspekta uslova poslovanja, pravne zaštite i bezbednosti privrednika, a prema analizi Svetskog ekonomskog foruma utemeljeno je na sledeća
- da li državni organi zahtevaju mito,
- da li postoji utaja poreza
- da li postoji organizovani kriminal i
- da li je loš rad policije i sudova


U procesu restruktuiranja domaćih preduzeca naglasak treba staviti na menadzerski know-how, marketing orijentaciju u poslovanju, primenu savremenijih proizvodnih tehnologija. Cetiri grupe faktora postoje, cija konstelacija i interakcija uticu na formiranje konkurentskih prednosti drzava, a ove grupe faktora se odnose na:
- proizvodne uslove
- uslove traznje
- povezane grane i grane za podrsku
- strategiju, strukturu i konkurenciju oreduzeca unutar domace grane poslovanja


Globalna orijentacija međunarodnog poslovanja

Predstavlja višu fazu u medjunarodnoj orijentaciji preduzeća, koja se moze posmatrati na sledeći način:
- Faza spoljnotrgovinske orijentacije je početni korak u razvoju medjunarodne poslovne orijentacije preduzeća, a koncepcijski se oslanja na komercijalni, a ne na marketing pristup
- Izvozna marketing orijentacija predstavlja suštinski nov pristup, jer dolazi do direktnog kontakta proizvodjača sa nabavnim i prodajnim tržištem u inostranstvu i povećava se stepen trzisnog komuniciranja a razvija se i marketing informacioni sistem
- U fazi multinacionalne orijentacije dolazi do direktnog angažovanja sopstvenih proizvodnih resursa u višenacionalno okruzenje, uz česte transfere proizvodnih tehnologija van nacionalnih privreda.
- Faza globalne orijentacije, koju jos uvek primenjuje mali broj kompanija,a radi se o najvišoj fazi u evoluciji medjunarodnog poslovanja.
Globalna orijentacija u medjunarodnom poslovanju dovodi do stvaranja multidimenzionalne mreže ekonomskih, socijalnih i političkih veza velikog broja zemalja.
Globalizacija medjunarodnog poslovanja veoma cesto povlaci za sobom rastuci znacaj tzv.off-shore finansijskih trzista, povecanje kupovine i spajanja kompanija, homogenizaciju potreba potrosaca, priblizavanje proizvodnih standarda i mnogo toga drugog.
Pristup ostvarivanja konkurentskih prednosti u uslovima globalizacije medjunarodnog poslovanja doziveo je odredjene izmene. Kreiranjem poslovnih strategija na bazi globalnog pristupa medjunarodnom poslovanju, u cilju ostvarenja konkurentskih prednosti obuhvata:
- novi način posmatranja proširenja prodaje na svetskom tržištu
- preduzimanje aktivnosti za osvajanje lokalnih prednosti na odabranim tržišnim segmentima
- medjunarodnu koordinaciju i integraciju poslovnih aktivnosti ka ostvarenju ekonomije cilja ekonomije znanja.

Razvoj procesa globalizacije medjunarodnog poslovanja zavisi od uticaja sledećih faktora:
- veliki potencijal svetskih tržišta
- geografska diverzifikacija poslovanja
- oposljavanje viška proizvodnih kapaciteta i ostvarivanje nizih troskova proizvodnje
- produženje životnog ciklusa proizvoda
- novo okruženje omogućuje upoznavanje novih nacina poslovanja
- razvoj proizvoda univerzalne namene i sl.


Preduzeća treba da teže ostvarenju globalne tržišne ekspanzije i to kroz direktna strana ulaganja ili kroz ugovorno upravljanje. Poslovanje na globalnom trzistu podrazumeva promenu tržisnog ambijenta, pri cemu se bitno povećava dinamičnost, složenost i konkurentnost globalnog okruženja. Takodje prati i porast kvalitativnih zahteva potrošača, skraćivanje životnog ciklusa proizvoda, ali i skraćivanje raspolozivog vremena za razvoj novih proizvoda-što otvara nova područja za sveobuhvatna marketing istraživanja.
Umesto klasičnog piramidalnog oblika organizacije preduzeće za poslovanje na globalnom tržištu više odgovara organizacija u obliku točka, u kojoj veze izmedju preduzeća(kao osovina) i poslovnih partnera (kao rubova točka)omogućuju zajednička znanja afirmisana u relevantnim poslovnim funkcijama, sa ciljem uspostavljanja takve saradnje koja ce obezbediti poslovni prosperitet preduzeća, ali istovremeno i svakog pojedinog partnera.

Razlikujemo dva osnovna organizaciona oblika razmene izmedju poslovnih partnera:
- Nealijansnu razmena kupaca i prodavaca obavlja se posredstvom tradicionalnih sporazuma o isporuči i "just-in-time" razmenom
- Strategijske alijanse koriste se za koordinaciju mnogobrojnih aktivnosti preduzeća na globalnom tržištu.


Nezavisno od veličine, svako preduzeće moze da ostvari uspeh u poslovanju na globalnom tržištu.A bitne pretpostavke za uspeh u poslovanju na globalnom tržištu jesu:mogućnosti, motivacija, perspektive i znanje.
Veoma bitna je umesnost u takmicenju sa globalnom konkurencijom, koja se oslanja na dva mehanizma:na medjunarodnu trgovinu i na direktne strane investicije.
Za odredjivanje stepena globalizacije nekog preduzeća mogu se koristiti različiti kriterijumi:
- intenzitet poslovnih aktivnosti na medjunarodnom tržištu
- obim direktnih investicija i proizvodnja u inostranstvu
- pristupanje strategijskim alijansama na globalnom tržištu i dr.


Jedan od bitnih zadataka marketing istraživanja u globalnoj orijentaciji medjunarodnog poslovanja je pronalaženje sličnosti različito lociranih medjunarodnih tržišta.
Globalnu orijentaciju medjunarodnog poslovanja često prate fenomeni savremene medjunarodne poslovne prakse. Fenomen poznat pod nazivom "clustering", kojim se objašnjava nacin sticanja liderske pozicije u privredi, od strane grupe preduzeća odredjenih grana. Globalna orijentacija u medjunarodnom poslovanju uticala je i na pojavu tzv.globalnog marketinga, koji predstavlja jednu od poluga globalne strategije preduzeća,odnosno, na ovaj nacin vrši se standardizacija marketing procesa. Dometi procesa globalizacije medjunarodnog poslovanja veoma su impresivni.
Finansijski pokazatelji ovakvog načina poslovanja govore da ce poslovna praksa u narednom periodu biti obogaćena, ali i proširena različitim varijacijama i kombinacijama u realizaciji globalnih poslovnih planova i strategija.

Pravila za mere koje utiču na pristup tržištu


Pravila STO koja se odnose na mere kao što su subvencije, preferencijalna trgovina i zavisna zaštita, u značajnoj su vezi sa pristupom tržištu (Finger, 1994).Sva tri se nalaze u Doha pregovaračkoj agendi Dohe.

Subvencije:


Doha poziva na ukidanje subvencija za izvoz poljoprivrednih proizvoda, što ima veliki direktan i indirektan značaj za ZUR koje imaju komparativnu prednost u ovim proizvodima. Mada je ovaj cilj veoma teško postići, on je dobro postavljen. Pre svega, trebalo bi utvrditi krajnji rok za njegovo ostvarenje. Stvar je komplikovanija ako se posmatraju i ostale subvencije. U principu, odvajanje subvencija od proizvodnje ima smisla, ali je to u praksi teško postići, imajući u vidu višak potencijalnih instrumenata koji stoje vladi na raspolaganju.
Čak se i EU, koja je na ovom području otišla dalje od STO, suočavala sa teškoćama prilikom pokušaja da uvede ograničenja na državnu pomoć unutar Zajednice. Severnoamerička zona slobodne trgovine (North American Free Trade Agreement -NAFTA) nije ni pokušala da rešava ovo pitanje. Zalažući se za princip slobode domaćeg subvencioniranja, Snape (1987, 1991) je, ustvari, predložio pragmatičan pristup.
Pod pretpostavkom da u mnogim slučajevima postoje racionalni razlozi za subvencije, i da su mnoge vlade utvrdile koristi od njihove primene, izgleda da bi bilo efikasnije skoncentrisati se na smanjivanje carinskih barijera i ukidanje očiglednih izvoznih subvencija. To bi automatski nametnulo ozbiljna ograničenja na subvencioniranje proizvodnje zbog rastućih troškova.


Antidamping:


Postojanje antidampinga podstiče rentijersko ponašanje kod dela uvozno konkurentnih preduzeća, i stvara ozbiljnu neizvesnost u pogledu uslova za pristup tržištu sa kojima se suočavaju izvoznici. Istrage imaju hladan efekat na uvoz (one su signal uvoznicima da se udalje od određenog isporučioca), i često služe kao osnova za zaključak o tržišnom udelu, odnosno kao alat za sporazume o fiksiranju cena, koji utiču na izvoznike (za dokaze videti Bloningen i Prusa, 2001). Finger je među prvima analizirao podsticajne efekte antidampinga kao i suprotstavljanje ovoj praksi. Zaštita tržišta je moćda pogodan instrument da istakne problem antidampinga, obezbeđujući vreme uvozno orijentisanim industrijskim granama da se prilagode rastućoj inostranoj konkurenciji (Finger, 1996).
Veća disciplina u primeni ovog instrumenta mogla bi doprineti odlučujućem uticaju privrede na uvođenje dažbina preko tzv. klauzule javnog interesa.
Sadašnja legislativa i pravila STO nameću slabu proceduralnu disciplinu za uvozno konkurentne industrijske grane, tako da se, na antidampingkom području, ostvaruju interesi samo ovih grana (Finger, 2002). Problem je u ravni političke ekonomije: neophodan uslov za reformu je veća mobilizacija domaćih snaga protiv kontramera za strane izvoznike.

Zaključak

Pristup tržitu - tradicionalno područje GATT/STO - je kritična oblast za stvaranje podsticaja
da se trgovina koristi kao sredstvo za usporavanje rasta siromaštva. To je područje na kome je ostalo još dosta toga da se uradi. Međutim, čak je i značajnije da se unapredi domaća politika, ojačaju institucije i poveća ponuda trgovinskih kapaciteta ZUR. Poslednje spomenuto ima brojne dimenzije, pri čemu mnoge od njih imaju važnu ulogu u definisanju investicione klime. Većina programa koji su povezani sa povećanjem trgovinskih kapaciteta ima domaći karakter - pomoć civilnom društvu i vladi da utvrde promene u politici koje će pozitivno delovati na blagostanje i da postave set prioriteta u okviru opšte razvojne strategije, i da, saglasno tome, alociraju retke resurse. Bez obzira na to koji program se sprovodi u STO u pogledu negraničenih, regulatornih politika, da bi se dobila prava razvojna dimenzija potrebno je eksperimentisanje. Prilikom uvođenja pravila u oblastima na koje se odnose domaći regulatorni režimi i institucije, i gde su potrebne dodatne investicije i reforme, neophodna je fleksibilnost pristupa. ZUR moraju da pristupe pregovorima u STO sa čvrstim viđenjem sopstvenih nacionalnih prioriteta, uz insistiranje da multilateralne obaveze pomognu realizaciji razvojnih ciljeva. Dakle, prioritet mora biti jačanje kapaciteta za utvrđivanje nacionalnih prioriteta i analizu troškova i koristi predloženih sporazuma u svetlu ovih prioriteta.


Literatura

http://sr.wikipedia.org
Ben D.D. (1993), „Equalizing exchange. Trade liberalization and income convergence", Quarterly Journal of Economics, 108 (3).
(1993a), Antidumping: How It Works and Who Gets Hurt (Ann Arbor: University of Michigan Press).
W.Martin (2000), „Liberalizing Agriculture and Manufactures in a Millennium Round: Implications for Developing Countries", The World Economy 23: 455-70.

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 

preuzmi seminarski rad u wordu » » »  


Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD