|
Nastanak i razvoj Evropske unije
ISTORIJA I RAZVOJ EVROPSKE UNIJE
Ideja
evropskog ujedinjenja je stara,svoje korene vuce jos iz vremena daleko
pre II Svetskog rata.Ozbiljne,realne ideje o tesnjoj saradnji evropskih
zemalja,oslobodjene hegemonistickih zelja, nastale su nakon bolnih i stravicnih
Francusko-Pruskih ratova 1870 god. i I Svetskog rata(1914-1918).Vekovima
razjedinjen “stari kontinent”, popriste velikih svetskih sukoba
i ratova,bio je pogodno tle za istinske akcije i napore za Evropsko ujedinjenje.
Nakon zavrsenog II Svetskog rata,na zgaristima i rusevinama Evrope javila
se ideja politickog i ekonomskog povezivanja “evropskih demokratija”.
U okviru brojnih zalaganja za stvaranje ujedinjene Evrope, znacajan je
govor tadasnjeg britanskog premijera Vinstona Cercila odrzanog 19. Septembra
1946. U Cirihu gde poziva drzave kontinetalne Evrope na stvaranje ujedinjenih
evropskih drzava. Po Cercilovom misljenju osnovna predpostavka ujedinjene
Evrope je bila Francusko-Nemacka saradnja.
Stvaranje i postepeni razvoj Evropske unije
mogu biti prikazani isticanjem najvaznijih datuma:
• 18.april 1951 god.
Sest evropskih drzava( Zap. Nemacka, Frncuska, Italija, Belgija, Holandija
i Luksemburg) potpisuju Pariski sporazum kojim je osnovana evropska
zajednica za ugalj i celik(CECA). Naime, francuski ministar spoljnih
poslova Robert Suman i poznati francuski ekonomist Zan Mone, jos 1950
godine donose tzv. Sumanov plan o osnivanju evropske zajednice za ugalj
i celik tj stavljanje celokupne francuske i nemacke proizvodnje uglja
i celika pod zajednicku upravu, sa tim sto je organizacija bila otvorena
i za druge evropske drzave. Sumanov plan je kodifikovan u Parizu, a
stupa na snagu 10 avgusta 1952.
• 25.mart 1957 god.
Sest zemalja u Rimu potpisuju tzv. Rimske ugovore o osnivanju Evropske
ekonomske zajednice (EEZ). Istovremeno je zakljucen ugovor o osnivanju
zajednice za atomsku energiju(EVROATOM). Rimski ugovori su predvidjali
ukidanje carinskih i drugih barijera i stvaranje zajednickog trzista,
slobodno kretanje ljudi roba i usluga i pridruzivanje zajednici kolonija
i zavisnih podrucja kojima upravljaju drzave clanice.
• 30 jul 1961 god
Primena zajednicke agrarne politike.
• 1967 god.
EEZ,CECA i EVROATOM su integrisani, te je stvorena organizaciona i administrativna
celina, sto je omogucilo stvaranje zajednickih institucija.
• 1 jul 1968 god.
Sest zemalja clanica ukidaju medjusobno trgovinske barijere i usvajaju
zajednicku carinsku tarifu prema trecim zemljama.
• 1 januar 1973 god.
Britanija, Danska i Irska postaju punopravni clanovi EZ. Norveska je
ostala van unije, jer je na referendumu 53.5 % glasaca glasalo protiv
• 13 mart 1979.
Na snagu stupa evropski monetarni sistem (EMS). ECU, sastavljen od korpe
nacionalnih valuta, postao je evropska obracunska jedinica
• 1 januar 1981 god.
Grcka postaje 10-ti clan EZ
• 1 januar 1986 god.
Spanija i Portugalija postaju clanovi EZ.
• 1 januar 1987 god.
Na snagu stupa jedinstveni evropski akt, potpisan u Luksemburgu 1986
godine.koji promovise projekat Evropa 1992.
• 7 februar 1992 god.
Na samitu u Mastrihtu potpisan ugovor o EU sa zadatkom da olaksa razvitak
ekonomske, monetarne kao i politicke unije
• januar 1993 god.
Sporazum iz Mastrihta stupa na snagu.
• januar 1994 god.
Osnivanje evropskog monetarnog instituta (EI) kao prethodnika evropske
centralne bankeali sa daleko manje kompetencija nego sto ce imati Centralna
banka
• 1 januar 1995 god.
Cetvrto prosirenje EU kada su joj se prikljucile jos 3 zemlje: Austrija,
Svedska i Finska
• 25 mart 1995 god.
Na snagu stupa sengenski sporazum o otvorenim graniocama, ukidaju se
granicne kontrole izmedju zemalja koje su potpisale sporazum i povecava
se saradnja izmedju policije i sudova
• 13 decembar 1997 god.
EU pocinje proces za prosirenje clanstva u koje treba da bude ukljuceno
10 zemalja istocne evrope i Kipar.
• 25 mart 1998 god.
Evropska komisija formalno preporucuje 11 zemalja za ulazak u EMU i
ucestvovanje u stavranju EURA. To su Nemacka, Francuska, Austrija, Belgija,
Finska, Irska, Italija, Luksemburg, Holandiaj, Portugalija i Spanija.
• 1 januar 1999 god.
Centralnu monetarnu vlast preuzima evropska centralna banka (ECB) sa
sedistem u Frankfurtu.
• 4 januar 1999 god.
EURO vazi kao obracuska jedinica u 11 zemalja clanica EMU. Iz upotrebe
nestaje ECU
• 1 januar 2002 god.
EURO postaje zakonsko sredstvo placanja
Evropska Unija je rezultat procesa saradnje i integracije koja je pocela
1951 izmedju sest drzava. Posle skoro 50 godina sa cetiri talasa pripajanja
EU danas ima 15 zemalja clanica i pretenduje svome petom pripajanju, ovog
puta prema Istocnoj i Juznoj Evropi. Misija evropske unije je da organizuje
odnose izmedju zemalja clanica i njihovih naroda na osnovama solidarnosti.
Glavni ciljevi su:
- promocija ekonomskog i socijalnog progresa (jedinstveno trziste
je osnovano 1993 god., jedinstvena moneta 1999 god.)
- predstavljanje identiteta EU na medjunarodnoj sceni( kroz EU pomoc ne-EU
zemljama, zajednicke medjunarodne i sigurnosne rezolucije, akcije u medjunarodnim
krizama, zajednicka pozicija medju medjunarodnim organizacijama)
- prtedstavljanje evropskog gardjanstva (koji ne menja nacionalno gradjanstvo)
- razvijanje polja sloboda,bezbednosti i pravde
- odrzavanje i gradjenje zakona EU
Primarne brige EU su postavljanje pojedinaca i njihovih interesa postavljanje
u srce evropskih integracija. Evropske institucije smatraju postovanje
fundamentalnih prava kao osnovnog principa evropskog zakona i razvile
su zakonodavstvo o slobodi kratanja u okviru EU. Sa rezolucijom Mastrihta
veza izmedju gradjana u zemljama clanica i EU je postala direktnija, krairanjem
koncepta evropskog drzavljanstva koje je predstavljalo serije gardjanskih
i politickih prava. Ova su prava dalje razvijana kroz Amsterdamsku rezoluciju
koja takodje precizira vezu medju nacionalnih drzavljanstava i Evropskog
drzavljanstva.
Zemlje clanice EU: Austrija, Belgija, Danska, Finska, Francuska, Grcka,
Holandija, Irska, Italija, Luksemburg, Nemacka, Portugalija, Spanija,
Svedska i Britanija.
Nove clanice: Ceska, Estonija, Kipar, Letonija, Madjarska, Malta, Poljska,
Slovacka i Slovenija.Kandidati su: Bugarska, Rumunija, Turska.
PROŠIRENJE Evropske unije
Za razliku od pojma produbljivanje integracije( deepening), koji postaje
osnovno obelezje 3 EZ od usvajanja jedinstvenog evropskog akta i projekta
jedinstvenog trzista, stvaranja EU, jacanja uloge evropskog parlamenta
i uvecanja znacaja kvalifikovanog vecinskog odlucivanja, drugi kljucni
pojam integracija je uvecavanje clanstva ( enlargement ). Rec je zapravo
o sirenju unije na istok Evrope i ukljucivanje u clanstvo velikog broja
razlicitih drzava, cime ovaj proces dobija prevagu na pocetku 21. Veka.
Istovrameno, medjutim, nije moguce govoriti o uvecanju clanstva, a nemati
na umu pitanje zadrzavanja uspesnosti postignutog nivoa integracije, kao
i zanemariti buduci broj calnica unije kada se govori o projektima dalje
integrisanosti. Nova prosirenja clanstva- sa zvanicno proglasenim zemljama-
kandidatima za clanstva: 10 iz jugoistocne Evrope, kaoi i sa Turskom,
Maltom i Kiprom je bez presedana obzirom na njihovu brojnost i raznorodnost,
siroko geografsku oblast (uvecanje teritorije za 30%) i povecanje broja
stanovnika ( za 100 miliona) kao i na razlicita istorijska iskustva i
kulture. Pregovori sa prvih 6 kandidata (Poljska, Madjarska, Cecka, Slovenija,
Estonija i Kipar) zapoceni su marta 1998, afebruara 2000 je zapoceo i
drugi talas pregovora sa Bugarskom, Rumunijom, Letonijom, Litvanijom,
Maltom i Turskom. Ovo medjutim ne znaci da ce ovim redom drzave postati
clanice EU vec se prihvata “ regata pristup” koji znaci da
drzave koje uspesno zadovolje kriterijume postaju clanice bez obzira kada
su sa njima zapoceti pregovori.
UGOVORI O PRIDRUIVANJU
Zajednicka odlika svih sadasnjih zemalja kandidata jeste da je rec o drzavama
sa kojima je EU zakljucila sporazume o pridruzivanju koji ce utvrditi
medjusobna prava i obaveze, zajednicke akcije i posebne procedure. Osnovni
cilj sporazuma je stvaranje zone slobodne trgovine izmedju unije i ovih
zemalja na bazi reciprociteta ali asimetricno i postupno. Rac je naime
o ekonomskom, socijalnom, politickom i kuturnom priblizavanju koji obuhvata
oblasti kao sto su politicka saradnja,pogodne trgovinske odnose, ekonomske
aktivnosti i kulturnu saradnju, uz neophodnu harmonizaciju nacionalnih
prava pridruzenih drzava sa komunitarnim pravom (posebno oblasti vezane
za unutrasnje trziste). Evropskim sporazumima se pridruzenim zemljama
omogucavaju trgovinski ustupci i beneficije koje inace imaju samo clanice
EU, predvidja se slobodna trgovina industrujskim proizvodima(osim za poljoprivradne
proizvode, celik i tekstil), slobodno kretanje usluga kapitala i ljudi,
ukidanje carina i svih kvantitativnih ogranicenja.
Unija je kreirala i novu generaciju sporazuma o pridruzivanju koji su
dobili naziv Sporazumi o stabilizaciji i pridruzivanju.Ova forma sporazuma
je otvorena za Hrvatsku,BiH, SCG, Makdoniju i Albaniju, dakle za drzave
koje pripadaju regionu “zapadni balkan”. Sporazumi su do sada
zakljuceni sa Makedonijom, i Hrvatskom. Njihova osnova i ciljevi su isti
kao i kod evropskih sporazuma ali se razlikuju u osnovnom cilju- stabilizovanje
regiona kroz ekonomske i politicke reforme. Stabilizacija se ostvaruje
preko bezbedonosnog stabilizovanja(ukljucivanje u program NATO-a partnerstvo
za mir) i subregionalne saradnje cije uspesno ostvarivanje predstavlja
test za clanstvo u EU.
USLOVI ZA CLANSTVO
Osnivacki akti unije su izriciti da je osnovni uslov da bi drzava postala
clanica je da se nalazi na evropskom kontinentu. Nove uslove utvrdice
sefovi drzava ili vlada drzava EU na samitu koji je odrzan u Kopenhagenu
1993 odredjujuci da ce pridruzene drzave postati clanice EU cim budu u
stanju da prihvate obaveze iz clanstva u odnosu na ekonomske, pravne i
politicke uslove. Ovi uslovi su: stabilnost institucija koje garantuju
demokratiju, vladavina prava, ljudska i manjinska prava, uspostavljanje
trzisne ekonomije, prihvatanjekomunitarnog privrednog prava- Bela knjiga.
EVROPSKE INSTITUCIJE
EU je napravljena na institucionalnom sistemu koji je jedinstven u svetu.
Zemlje clanice imaju nezavisnost za odredjena pitanja u nezavisnim institucijama
koje predstavljaju interese unije kao celine, same zemlje clanice i njihove
gradjane. Komisija tradicionalno podupire interese unije kao celine, dok
je svaka nacionalna vlada predstavljena u savetu, a Evropski Parlament
direktno biraju gradjani. Demoktratija i vladavina zakona su zbog toga
temelj te strukture. Ovaj institucionalni “trougao” je ogradjen
dvema institucijama: Sud Pravde i Sud Slusalaca. Ostalih pet tela cine
sistem potpun.
Evropski Parlament
Biran svakih 5 godina direktnim glasanjem, evropski parlament je odraz
demokratske volje unijinih 374 mil gradjana. Zajedno sa pan-evropskim
politickim grupacijama, predstavljene su najvaznije politicke partije
zemalja clanica. On ima 3 osnovne funkcije:
1. deli sa savetom moc ozakonjenja tj usvaja evropske zakone
2. zajedno sa savetom rukovodi budzetom-utice na troskove EU
3. ima demokratski nadzor nad komisijom,
Sediste- Strasbur
Evropski Savet
je glavno telo za donosenje odluka u EU. Savet se sastaje u razlicitom
sastavu: inostrani poslovi, finansije, obarzovanje, telekomunikacije...
on ima ivestan broj obaveza:
1. on je zakonodavno telo unije i praktikuje zakonodavnu moc zajedno
sa evropskim parlamentom
2. koordinira ekonomskim smerovima zemalja clanica
3. zakljucuje medjunar. Dogovore u ime EU
4. rukovodi budzetom sa parlamentom
5. donosi odluke za zajednicku medjunarodnuu i bezbednosnu politiku
6. koordinira aktivnostima clanica
Evropska komisija
drzi i podupire opsti interes unije. Upravitelj i clanovi komisije se
biraju od strane zemalja clanica posto su prethodno odobreni od strane
evropskog parlamenta. Komisija je upraviteljska snaga unijinog institucionalnog
sistema:
1. ima pravo da daje nacrte zakona, a potom ih predstavi parlamentu
i savetu
2. kao izvrsno telo, odgovorno je za implementiranje veropskog zakonodavstva,
budzet i programe usvojene od strane parlamenta i saveta
3. ponasa se kao cuvar postupaka i zajedno sa sudom pravde uverava se
da se zakon zajednice pravilno primenjuje
4. predstavlja uniju na medjunarodnoj sceni i pregovara uglavnom na polju
medjunarodne razmene i saradnje
Sud Slusalaca
proverava da li su porezi unije prikupljeni i svi njeni troskovi utroseni
po zakonu i da li je finansijski menadzment EU u redu.
Evropska Centralna Banka
uokviruje i implementira evropsku monetarnu politiku, upravlja operacijama
medjunarodne razmene i omogucuje gladak rad platnih sistema.
Ekonomski i socijalni komitet
zastupa stavove i interese civilnog drustva u Komisiji, Savetu
i evropskom parlamentu. Komitet mora biti konsultovan po pitanjima ekonomske
i socijalne politike i moze davati misljenja na samostalnu inicijativu
o drugim pitanjima.
Komitet Regiona
vodi racuna da se postuje regionalni i lokalni identiteti, mora se konsultovati
po pitanjima regionalne politike i obrazovanja. Sastavljen je od predstavnika
regionalnih i loklanih vlasti.
Evropska investiciona banka
je finansijska institucija EU. Finansira investicione projekte koji doprinose
balansiranom razvoju unije
Evropski Ombudsman
svi pojedinci ili entiteti koji zive u uniji mu se mogu zaliti ukoliko
smatraju da su podredjeni aktom “maladministracije” od strane
institucije EU ili nekog njenog tela
BUDUCNOST EVROPSKE UNIJE
Dve super sile
Samit u Kopenhagenu je bio poslednja stepenica pred povecanje
EU. Sve je manje-vise jasno sa stanovista promena koje ce clanstvo u EU
doneti kandidatima, sadasnjim clanicama i susedima na novim granicama
EU. Kako se datum i formalnog prikljucenja priblizava, to je sve vise
analiza u odnosu izmedju SAD i nove Evrope. U Americi se oseca sve veca
nelagodnost pri pomisli da raste jedna snazna evropa koja ce uskoro postaviti
svoja nova politicka pravila donosenjem ustava.
EU posle prosirenja postaje politicki entitet koji ce moci da ugrozi sadasnju
politicku dominaciju SAD u svetu. Sve ukazuje na taj smer-evropska istorija,
njena geografska velicina, ekonomska snaga i ljudski potencijali. Americka
privreda, iako je usporila svoj rast uspesnija je od evropske. Na troskove
odbrane trosi vise nego sve ostale velike privrede sveta zajedno. Teroristicki
napadi u 2001 godini doneli su potrebu pojacanja bezbednosti.
Godisnji bruto drustveni proizvod EU dostigao je oko 8 000 milijardi dolara,
dok je americki na nivou oko 10000 milijardi dolara. EURO, po misljenju
mnogih amerikanaca, lako moze ugroziti globalnu dominaciju dolara. Evropa
jaca svoju kolektivnu svest i samosvojnost, istice jasne interese i vrednosti
koje su potpuno razliciti od americkih. EU korak po korak stvara zajednicki
odbrambeni sistem iako su sve njene clanice u NATO paktu. Amerikanci smatraju
da ce evropske odbrambene snage delovati nezavisno od njih tako da su
prinudjeni da se na diplomatskom planu ogorceno bore za ocuvanje jedinstva.
Jacanje upravnih institucija EU i prihvatanje novih clanica takodje postaje
ozbiljna protivteza Americi na svetskoj sceni.
Misljenje mnogih je da je sukob SAD i EU neizbezan ali se za sada, u ovim
mracnim vizijama, ne spominje mogucnost vojnih pretnji mada ce borba prevazilaziti
okvire trgovinskih sporova i sukoba. Vasington i Brisel su vec ukrstili
maceve nad blisko istocnom krizom i Irakom. Evropa ce radije pruziti otpor
nego americko liderstvo, pa mozda i paralisati svetsku banku i UN, i druge
institucije na kojima je pocivala tranatlantska saradnja posle II Svetskog
rata. Evropa u usponu ce sigurno odmeriti snagu sa Amerikom, narocito
ako SAD nastave sa unilateralistickom spoljnom politikom, ali da se EU
i SAD mogu razici i na granici neverovatnog.
Buducnost same Evropske unije
Opste je misljenje da se Evropa nalazi pred mnostvom teskih reformi.
Opterecena agenda nema nikakve sanse da se realizuje u klimi razocarenja,
zatvaranju u sebe, uskih preokupacija kratkorocnog karaktera. Da bi se
izvrsila neophodna mobilizacija javnosti i omogucila rukovodiocima da
donesu teske odluke, potrebno je odrediti minimum perspektiva i dugorocne
vizije. Trebalo bi omoguciti usaglasenje jednog internog cilja - stvaranje
evropskog ekonomskog i drustvenog modela, kao i jedan spoljnji cilj- ucesce
Evrope u svetskoj debati. Ovaj zadatak se pre svega odnosi na evropske
politicare. Ali s takodje radi i o problemu drustva, koji ce odredjivati
buducnost. On je isto tako vazan za privredne subjekte, za intelektualce
svih vrsta i, posebno, za mlade generacije. Sve u svemu evropa ce biti
ono sto evropljani zele da ona postane. Ako oni ne zele nista ona nece
nista ni biti! Ako oni nesto zele, onda ne mogu ostaviti drugima zadatak
da se to uradi !
LITERATURA:
1. Kovac O. i Popovic T. (1995) “Prilagodjavanje privrede uslovima
poslovanja na trzistu EU”, Institut Ekonomskih nauka, Beograd
2. Lopandic D. i Janjevic M. (1995),(1994) “ Ugovor o EU”,
Medjunarodna politika, Beograd
3. www.eu.com
4. i ostatla literatura kao sto su : publikacije, nedeljne novine. Clanci,
internet adrese....
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski
Radovi
SEMINARSKI RAD
|
|