EFTA - Ekonomsko udruženje slobodne trgovine

Ekonomsko udruženje slobodne trgovine (EFTA) je

2. USLOVI ZA STVARANJE EFTA

EFTA se zasniva na premisi slobodne trgovine kao načina postizanja ekonomskog rasta i prosperiteta njenih zemalja članica kao i promovisanja bliže ekonomske saradnje među zemljama Zapadne Evrope.
Ovo udruženje je stvoreno od onih zapadnoevropskih zemalja čije ambicije u integraciji krajem 50-ih nisu išle dalje od zone slobodne trgovine za industrijske proizvode.
One tada nisu bile spremne da prihvate dalekosežne političke i ekonomske obaveze, koje podrazumeva članstvo u EEZ (Evropska Ekonomska Zajednica) kao zajedničkom tržištu za sve proizvode.
Posebno Velikoj Britaniji nije odgovaralo čvršće ekonomsko povezivanje sa drugim zapadnoevropskim zemljama, posebno zbog dominacije tradicionalnih sektora i grana njene privrede koji u tom periodu nisu bili konkurentni proizvodjačima u drugim zapadnoevropskim zemljama.

3. ISTORIJAT

Zemlje osnivači EFTA su počele razmatranja o međusobnom dogovoru o slobodnoj trgovini još 1959. god., kao odgovor na osnivanje Evropske Ekonomske Zajednice u januaru 1958. god. EFTA je osnovana u potpisivanjem sporazuma 4. januara 1960. godine u Stokholmu, stupila je na snagu 3. maja iste godine nakon ratifikacije u parlamentima zemalja članica i referenduma u Švajcarskoj.
Sedište sekretarijata EFTA je u Ženevi u Švajcarskoj. EFTA nadzorni autoritet ima svoje sedište u Briselu u Belgiji, koje je na istoj lokaciji kao i sedište Evropske komisije. Sud EFTA ima sedište u Luksemburgu, na istoj lokaciji kao i Evropski sud pravde.
Zemlje osnivači su: Velika Britanija, Danska, Norveška, Švedska, Švajcarska, Austrija i Portugalija. Finska je postala pridruženi član 1961. god., a punopravni tek 1986. god. Island se priključuje kao punopravni član 1970. god. kada dobija slobodan pristup za industrijsku robu na tržištima zermalja EFTA uz obavezu da u desetogodišnjem prelaznom periodu ukloni sopstvene carine na uvoz robe iz zemalja članica EFTA.
1999. god., EFTA ministri su odlučili da je vreme za reviziju Štokholmske konvencije da bi povećali koheziju među zemljama članicama i stvorile zajedničku platformu za odnose sa trgovinskim partnerima širom sveta. Tako je konvencija u Vaducu potpisana 21. juna 2001. god. i stupila je na snagu 1. juna 2002. god.

4. PROMENE U ČLANSTVU

EFTA je od svog osnivanja 1960. god, imala nekoliko promena u svom članstvu. Velika Britanija i Danska napustaju EFTA krajem 1972. god. Da bi postale članice Evropske zajednice, potom EFTA napušta Portugal krajem 1985. god. a Švedska, Finska i Austrija napustaju EFTA krajem 1994. god. Posle smanjenja broja zemalja članica EFTA, ovu organizaciju su činile samo: Norveška, Švajcarska i Island.

Tabela 1: Promene u članstvu EFTA

4.1 GENERALNI SEKRETARI EFTA

5. ODNOS EFTA I EVROPSKOG EKONOMSKOG PROSTORA

EFTA članice Norveška, Island i Lihenštajn, osim Švajcarske, takodje su članovi Evropske ekonomske oblasti EEO, dok su Švajcarska, Island i Norveška (osim Lihenštajna) članice Šengenskog sporazuma.

Grafik 1: Odnosi EFTA sa drugim evropskim državama i organizacijama

6. CILJEVI EFTA-E

Prilikom osnivanja postavljen je cilj da se ostvari zona slobodne trgovine za industrijske proizvode do 1970. godine, što je ostvareno znatno ranije decembra 1966. godine. Plan je bio smanjenje carina izmedju zemalja članica EEZ. Javila se potreba šireg tržista obe grupacije, kao uslov dalje integracije u zapadnoj Evropi.
Nakon više od tri decenije EFTA je ostvarila kratkoročne ciljeve, nastavljajući da funkcioniše u skladu sa svojim dugoročnim ciljevima, koji su bili vezani za EEZ i ekonomsko stapanje sa EEZ u smislu jedinstvene zapadnoevropske integracione grupacije.

Osnovni ciljevi bili su:

- Stalna ekspanzija ekonomske aktivnosti u udruženju kao celini i svakoj zemlji članici posebno

- Puna zaposlenost

- Povećanje proizvodnje i racionalna upotreba resursa

- Finansijska stabilnost i poboljšanje životnog standarda

- Robna razmena među zemljama članicama u uslovima slobodne konkurencije

- Harmonični razvoj svetske trgovine

- Progresivno otklanjanje trgovinskih ograničenja

7. KARAKTERISTIKE

„EFTA kao zona slobodne trgovine nema zajedničku carinsku tarifu prema trećim zemljama. Svaka zemlja članica ima slobodu da određuje sopstvene carine i da vodi samostalnu spoljnotrgovinsku politiku prema zemljama nečlanicama” . Potrebno je naglasiti da EFTA podrazumeva slobodnu trgovinu samo za industrijske proizvode ali ne za poljoprivredne proizvode. U načelu poljoprivredni proizvodi su isključeni iz odredaba o slobodnoj trgovini unutar zone, ali poljoprivredni proizvodi zato mogu biti predmet posebnih sporazuma izmedju dve ili više zemalja članica u cilju postepenog povećanja trgovine ovim proizvodima.

8. SARADNJA SA EEZ

Saradnja izmedju EFTE i EEZ počinje da se ostvaruje početkom 1970. godine, kada su zemlje koje su ostale u sastavu EFTA sklopile pojedinačne trgovinske sporazume o slobodnoj trgovini industrijskim proizvodima sa EEZ. Potpuno su ukinute sve uvozne carine na gotovo sve industrijske proizvode u robnoj razmeni izmedju EFTA i EEZ 1977. godine. Sve zemlje koje su nakon toga usle u EEZ su prihvatile sporazum ranije zaključen sa EFTA.
Novi podsticaj saradnji dat je na sastanku ministara zemalja članica dve grupacije održanom 9.4.1984. godine u Luksemburgu, gde je usvojena Luksemburgška deklaracija kao osnova za intenziviranje i proširivanje saradnje izmedju dve grupacije sa ciljem da se ostvari dinamičan ekonomski prostor.
Značaj ovog dokumenta je pored predhodno već navedenog i u tome što je nastao kao rezultat uspostavljenog po prvi put direktnog formalnog kontakta dve integracione grupacije na ministarskom nivou.

8.1 LUKSEMBURŠKA DEKLARACIJA

Luksemburška deklaracija označila je obostrano izraženu želju za jačanjem medjunarodne ekonomske saradnje u vreme izraženog ispoljavanja svetske ekonomske krize, zaostravanja medjunarodnih trgovinskih problema i jačanja protekcionizma, povećane nestabilnosti finansijskih i monetarnih tokova i akutnih dugovnih problema.
„Usvajanje i stupanje na snagu ove deklaracije označilo je konačno uklanjanje carina i kvota u trgovini industrijskim proizvodima izmedju EFTA i EEZ.” Uspostavljena je najveća zona slobodne trgovine u svetu, unutar koje se obavlja ¼ od ukupne svetske trgovine i koja obuhvata 18 zapadnoevropskih zemalja.
Pored slobodne trgovine omogućuje razvoj saradnje i u drugim oblastima kao sto su: ukidanje tehničkih ograničenja u trgovini, uprošćavanje graničnih formalnosti i propisa o poreklu robe, istraživanje i razvoj, energija, radni uslovi, nezaposlenost, monetarna politika,turizam, zaštita potrošača itd. Ovim sporazumom je uostvarena saradnja i u slobodnoj trgovini poljoprivrednih proizvoda.
Ribarstvo je takodje postalo predmet saradnje, koje je u EFTA dugo držano u okvirima nacionalnog suvereniteta.
Usvajanje projekta o stvaranju jedinstvenog unutrašmjeg tržišta zemalja članica EEZ do 1992. godine za zemlje EFTA je postao najznačajniji izazov u medjunarodnim odnosima.

8.2 SPAJANJE EEZ I EFTA

Neočekivano brze promene u medjunarodnim političkim odnosima, posebno u Evropi, koje su tekle do kraja 80-tih, dovele su do potpune integracije EFTA i EEZ. Dolazi do smanjenja broja članica zemalja EFTA, polako se sve okreću ka EEZ. Kroz stapanje EEZ i EFTA zapadnoevropske zemlje vrlo brzo stvaraju jedinstveni evropsko ekonomski prostor tj. Evropsku uniju.

9. SRBIJA I EFTA

„Potpisivanje ugovora o slobodnoj trgovini sa zemljama EFTA jeste još jedan korak ka boljem pozicioniranju Srbije u režimu slobodne trgovine“, izjavio je ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, koji je u petak 18. 12. 2009. u Ženevi u ime Vlade Srbije potpisao ovaj sporazum.
Sporazum o slobodnoj trgovini sa državama Evropskog udruženja slobodne trgovine (EFTA) koje broji 13 miliona stanovnika, stupiće na snagu aprila naredne godine (2010.), nakon ratifikacije u Skupštini Srbije, i omogućiće izvoz srpskih proizvoda na to tržište bez carine, saopštilo je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić je rekao da je Srbija ove godine potpisala ugovore o slobodnoj trgovini sa Turskom i Belorusijom i da prethodno ima sporazume sa Evropskom unijom, Rusijom i zemljama CEFTA regiona, što znači mogućnost bescarinskog izvoza srpskih proizvoda na tržište veličine od preko 800 miliona stanovnika.
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja je istakao da je to velika šansa, ne samo za srpske proizvođače i izvoznike već i šansa za privlačenje novih stranih investicija.
Srbija je u zemlje EFTA do sada godišnje izvozila 70 miliona evra, a uvozila je oko 180 miliona evra, što je jedan odsto ukupnog robnog prometa Srbije. Sklapanje sporazuma o slobodnoj trgovini dobro je i za privlačenje stranih investicija, jer ulagači mogu robu proizvedenu u Srbiji pod povoljnim uslovima prodavati na stranim tržištima.

ZAKLJUČAK

Istrija EFTA, od njenog osnivanja 1960. godine, deo je političke i ekonomske istorije Evrope nakon Drugog Svetskog Rata. Sadašnja struktura i članstvo EFTA je rezultat napora u pravcu širenja evropskih ekonomskih integracija i razvoja svetskih multilateralnih trgovinskih sistema.
Pored promovisanja slobodne trgovine unutar EFTA-e organizacija radi uporedo na još dva zadatka. Prvi je pomoć u administraciji Evropske ekonomske oblasti a drugi je pregovaranje i održavanje postojećih ugovora o slobodnoj trgovini sa trećim zemljama.
Iako je mala po članstvu EFTA svojim delovanjem stvorila je jednu od najvećih mreža partnera slobodne trgovine i ima izuzetan značaj u promovisanju slobodne trgovine radi dobra stanovništva sopstvenih zemalja članica kao i preko milijardu ljudi u Evropi i u drugim partnerskim zemljama.
Zaključno sa Srbijom EFTA je napravila 20 ugovora o slobodnoj trgovini sa 29 parnerskih zemalja izvan EU. Za našu zemlju ugovor sa EFTA-om je od velikog značaja jer će osnažiti međusobne ekonomske veze i omogućiti Srbiji nesmetan izvoz i jače privlačenje direktnih stranih investicija.

LITERATURA

1. Kovačevic Stevo „Medjunarodni ekonomski odnosi”, Ekonomski fakultet, Kragujevac, 2000.

2. EFTA, zvanični sajt: www.efta.int

3. http://en.wikipedia.org/wiki/EFTA

4. http://www.srbija.gov.rs/?change_lang=en

5. http://www.foxtv.co.rs/sr/vesti/ekonomija/story/1609/Srbija+potpisala+sporazum+o+slobodnoj+trgovini+sa+EFTA.html

6. http://vesti.krstarica.com/?rubrika=ekonomija&naslov

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 

preuzmi seminarski rad u wordu » » »  

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD