POCETNA STRANA

Seminarski i Diplomski Rad
 
SEMINARSKI RAD IZ FINANSIJSKOG TRŽIŠTA I BERZANSKOG MENADŽMENTA
 

Kamata kao cena novca

KamataKamata kao termin,vezuje se za strukturiranje kredita,pa samim tim podrazumeva se sporazumno utvrdjivanje uslova pod kojim se zakljucuje kreditni ugovor izmedju banke kao kreditora I kompanije/gradjanina kao duznika.Konkretni uslovi pod kojima je kredit zakljucen treba da zadovoljavaju I odrzavaju potrebe I interese obe ugovorena strane.U elemente strukturiranja kredita ulaze pre svega rocnost kredita,visina kamatne stope,pokrice,zastitne klauzule.
Kod kredita ,u vezi sa problemom rocnosti treba napomenuti da je vracanje kredita zajedno sa kamatama razlicito kod kratkorocnih I dugorocnih kredita.Kod kratkorocnih kredita se vracanje sredstava po pravilu vrsi odjednom zajedno sa odgovarajucom kamatom.Kod dugorocnih kredita se vracanje sredstava vrsi u ratama prema planu koji ukljucuje odgovarajucu I unapred dogovorenu kamatu.
Kamata,tj.kamatna stopa koje banke primenjuju na kredite odnosno na depozite u osnovi se formiraju na finansijskom trzistu.Nominalna kamatna stopa sadrzi dve osnovne komponente:

-realnu kamatnu stopu i

-stopu inflacije

Banke prilikom formiranja kamatnih stopa na zajmove uracunavaju I dodatnu marzu koja predstavlja individualizaciju stepena rizika za konkretne duznike.Ova poslednja komponenta kreditne kamatne stope sluzi I za formiranje rezervi iz kojih se pokrivaju gubici po zajmovima.Ukoliko je kod konkretnog kreditni rizik veci,mora se zaracunati povecani dohodak u okviru kamatne stope za pokrivanje povecanog rizika. Na prvoklasne duznike primenjuje se najniza kamatna stopa koja se obicno naziva primarnom kamatnom stopom.Ona sadrzi ponderisanu cenu izvora sredstava,troskove administracije kredita I prihvatljivu stopu profita banke.na ovu primarnu kamatnu stopu zaracunava se dodatak koji pokriva stepen kreditnog rizika za razne konkretne trazioce kredita.
Glavna opcija u politici kamatnih stopa banaka sastoji se u izboru izmedju fiksnih I fleksibilnih (varijabilnih) kamatnih stopa.Fiksne kamatne stope predstavljaju tradicionalnu politiku kamatnih stopa banaka koja je bila siroko primenjivana u uslovima stabilnosti nacionalnih valuta.Sada se fiksne kamatne stope uglavnom koriste kod kratkorocnih kredita,dok se kod dugorocnih kredita pretezno koriste fleksibilne kamatne stope.
Postoji povecana osetljivost kako banaka tako I duznika na kamatni rizik koji je povezan sa promenama kamatnih stopa.Svi ti razlozi deluju u pravcu sve veceg prihvatanja fleksibilnih (plivajucih) kamatnih stopa.

Za banke se ovde postavlja pitanje :

-prvo pitanje se odnosi na izbor referentne kamatne stope

-drugo pitanje u vezi sa kamatnom politikom banaka jeste frekvencija odredjivanja kamatnih stopa


Referentna kamatna stopa sluzi zkao osnova za formiranje individualiziranih kreditnih kamatnih stopa na razne zajmove,imajuci u vidu individualizaciju kreditnog rizika.U tom smislu kreira se bazicna kamatna stopa kao generalna cena finansijskih resura banaka.Najpoznatija takva stopa je LIBOR (London Interbank Offerend rate) koja se najvise koristi kao cena sredstava za banke u zemljama koje imaju otvorena finansijska trzista.Postoji mogucnost koriscenja I drugih referentnih odnosno bazicnih kamatnih stopa,npr.visina kamatne stope na drzavne blagajnicke zapise ili visina kamatne stope na medjubankarskom trzistu primarnog novca.
U vezi sa kamatnom politikom banaka vezuje se pitanje frekvencije ponovnog odredjivanja kamatnih stopa polazeci od referentne kamatne stope.promena refwerentne kamatne stope ima razlicite efekte na formiranje nivoa fleksibilnih kamatnih stopa.stabilnost finansijskih odnosa po kreditnim aranzmanima izmedju duznika I banke vodila bi u pravcyu duzih rokovarekalkulacije kamatnih stopa.

Postoji potencijalna opasnost za duznike da prihvatanje koncepta fleksibilne kamatne stope moze da znaci suvise veliki porast kamatnih stopa u vezi sa kretanjem stope inflacije.Preterano visoka kamatna stopa deluje u pravcu ugrozavanja profitabilnosti poslovanja preduzeca duznika.

Postoji mogucnost da se u kreditnim aranzmanima odrede okviri u kojima jew dozvoljeno formiranje fleksibilnih kamatnih stopa.Na primer,ukoliko inicijalna kamatna stopa iznosi 10% godisnje,ona moze da bude ogranicena na maksimum od 13% I na minimum od 7%.
Ukoliko banke primenjuju fiksne kamatne stope na dugorocne kredite,kao I fiksne kamatne stope na depozite kao izvore svog potencijala,postoji opasnost da banke izgube profitabilnost,ukoliko dodje do veceg porasta kamatnih stopa na finansijskom trzistu.Ta potencijalna opasnost ukoliko se ne primenjuje system fleksibilnih kamatnih stopa moze da bude pokrivena putem hedzinga(na depozite) operacija na trzistu fjucersa (na zajmove-kredite).
Kada bi vazio mehanizam fleksibilnih kamatnih stopa,prinos na stare obveznice bio bi automatski povecan sa 10% na 115,tj.sa 100 na 110$ godisnje.ali posto je kuponska ugovorna kamatna stopa fiksirana na 10% trzisno uskladjivanje moze se izvrsiti samo putem promene trzisne cene obveznice.

Trzisna kamatna stopa tezi da raste u periodu rastuce inflacije I da pada kada se ocekuje smanje stope inflacije.To je poznati Fiserov efekat koji kaze da se ocekivana stopa inflacije ugradjuje u nominalnu kamatnu stopu.


Fiserova formula glasi:

nominalna kamatna stopa = ocekivana realna kamatna stopa

                                            + ocekivana stopa inflacije

                                            + ocekivana realna kamatna stopa

                                            x ocekivana stopa inflacije


Formiranje nominalne kamatne stope izrazava kao zbir prihvatljive realne kamatne stope I ocekivane stope inflacije.Ako se prihvati ocean da ocekivana realna kamatna stopa tezi da bude stabilna u toku vremena,onda je glavni dinamicki factor,koji utice na promenu nominalne kamatne stope,vezan za inflaciona ocekivanja.Na primer,ukoliko prihvatljiva realna kamatna stopa iznosi 3% godisnje,a ocekivana stopa inflacije 4% godisnje,nominalna kamatna stopa formira se na nivou od oko 7% godisnje.Promena inflacionih ocekivanja bitno utice na formiranje nominalnih kamatnih stopa na finansijskom trzistu.
Kamatna stopa kod investicionih kredita zavisi od opsteg nivoa kamatnih stopa na finansijskom trzistu,od iznosa I rocnosti zajma kao I od stepena kreditne sposobnosti duznika.Visina finansijskog leveridza-odnosa izmedju zaduzenja I active kompanije-takodje utice na visinu kamatne stope.Kod vecih investicionih zajmova primenjuju se po pravilu varijabilne kamatne stope koje su vezane za neku izabranu bazicnu kamatnu stopu uz odgovarajuci dodatak koji zavisi od individualiziranog rizika koji nosi doticni investicioni kredit.

Za potrebe kratkorocne analize finansijskog trzista kao I pokretanja procesa portfolio prilagodjavanja,u razvijenim zemljama se veoma mnogo koristi analiza krive prinosa(vield curve).Ova kriva pokazuje odnose izmedju visine kamatne stope I rocnosti obveznica na finansijskom trzistu u odredjenom momentu.

Postoje tri osnovne konfiguracije krive prinosa:


-kriva prinosa sa ulaznim nagibom(upward-sloping yield curve) koja indicira da je kamatna stopa na dugorocne obveznice visa nego na kratkorocne papire


-kriva prinosa sa silaznim nagibom (downward-sloping yield curve),koja indicira da je kamatna stopa na dugorocne obveznice niza nego na kratkorocne papire

-horizontalna kriva prinosa(horizontal or flat yield curve)koja indicira da su kamatne stope na dugorocne I kratkorocne obveznice izjednacene.


Finansijski eksperti nastoje da iz tekuce konfiguracije krive prinosa sagledaju kretanja trzisnih kamatnih stopa u naposredno predstojecem periodu kao I divergencije u kretanju kratkorocnih I dugorocnih kamatnih stopa.Kriva prinosa ima po pravilu ulazan nagib kada se ocekuje porast trzisnih kamatnih stopa,sto znaci da se ocekuje da ce dugorocna kamatna stopa biti visa od kratkorocnih kamatnih stopa.

Postoje tri osnovne teorije koje objasnjavaju promene u rocnoj strukturi kamatnih stopa:

-teorija ocekivanja

-teorija segmentiranih trzista

-kompozitna teorija


Teorija ocekivanja


Teorija ocekivanja(expectations theory) polazi od predpostavke da su svi segmenti finansijskog trzista medjusobno cvrsto povezani putem cenovnog mehanizma.Investitori nastoje da izvrse plasmane iskljucivo na bazi najvise kamatne stope na finansijskom trzistu polazeci od kriterijuma maksimizacije svoga profita.

Oblik krive prinosa je funkcija predvidjanja(ocekivanja)buducih prinosa od strane investitora.rastuca kriva prinosa je indikacija dase ocekuje porast kratkorocnih kamatnih stopa iznad tekuceg nivoa u narednom periodu.Opadajuca kriva prinosa ukazuje da investitori ocekuju da ce u narednom periodu doci do snizenja kratkorocnih kamatnih stopa.
Teorija ocekivanja naglasava da se kratkorocne I dugorocne kamatne stope krecu uvek zajedno,pri cemu su kratkorocne kamatne stope osnovica I za formiranje odredjene konfiguracije u rocnoj strukturi.

Svaki porast kratkorocnih kamatnih stopa deluje na povecanje dugorocnih kamatnih stopa,bez obzira u kom vremenskom periodu dolazi do ocekivanog povecanja kratkorocnih kamatnih stopa.

Teorija segmentiranih trzista

Teorija segmentiranih trzista(segmented-market theory) bitno se razlikuje od teorije ocekivanja time sto predpostavlja da finansijsko trziste nije cvrsto integrisano na bazi kamatnih stop avec da je segmentirano.To znaci da se finansijsko trziste sastoji od nekoliko subtrzista na kojima dominiraju obveznice odredjenih rocnosti.

Nedostatak teorije fragmentiranih trzista sastoji se u tome sto ova teorija nije u stanju da objasni empirijsku cinjenicu zasto kamatne stope teze da se krecu zajedno.

Kompozitorna teorija ili teorija preferencijalnih plasmana


Kompoziciona teorija ili teorija preferencijalnih plasmana(preferred habitat theory)povezuje u jedinstvenu celinu koncepte ocekivanja,premije likvidnosti I trzisne segmentacije.Teorija preferencijalnih plasmana ukazuje da je kamatna stopa na dugorocne obveznice jednaka prosecnim kamatnim stopama na kratkorocne obvezniceu vremenskom roku trajanja dugorocne obveznice plus rocna premija koja se formira na bazi odnosa ponude I traznje I traznje za tom obveznicom.time je kompozitna teorija uspostavila ravnotezu izmedju prethodne dve teorije.Sa jedne strane naglasena je veza izmedju kratkorocnih I dugorocnih kamatnih stopa I time veza izmedju svih segmenata finansijskog trzista.Sa druge stranae,putem rocne premije ugradjen je korektivni mehanizam koji pokazuje uticaj neravnoteze na pojedinim segmentima finansijskog trzista na formiranje strukture kamatnih stopa.

U celini se moze oceniti da teorija ocekivanja ukazuje na fundamentalne veze izmedju raznih segmenata finansijskog trzista koje se ostvaruju preko slozenog trzisnog mehanizma kamatnih stopa.

Ova teorija naglasava bitne veze koje se formiraju kroz slozenu strukturu kamatnih stopa koje drze u ravnotezi ukupnu finansijsku strukturu.

Literatura:


-“Finansijska trzista I berzanski menadzment”
Prof.dr Velimir Pavlovic VPS 2006.

-”Bankarstvo”
Prof. dr Milutin Cirovic,Beograd 2001.

-“Formiranje cena u trzisnoj ekonomiji”
Prof.dr Radosav Marinkovic,Kragujevac 1998.

-www.carnet.hr(www.google.com)

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 

 preuzmi seminarski rad u wordu » » »

"Besplatni Seminarski Radovi"

SEMINARSKI RAD