POCETNA STRANA

Seminarski i Diplomski Rad
 
SEMINARSKI RAD IZ FINANSIJSKOG TRŽIŠTA I BERZANSKOG MENADŽMENTA
 

Politika investiranja

 

InvestranjeCilj svakog preduzeca je da održi likvidnost i da napreduje, tj. da se razvija. To razvijanje je moguce putem investiranja. Investranje može biti u proizvodnji, u vidu nove tehnologije, novog proizvoda itd. A pored takvog vida investiranja postoji i investiranje preduzeca u vrednosne papire finansijskog tržišta cime ostvaruje zaradu. Investicije imaju svoj mikro i makro aspekt.
Za potrebe investicione analize i investicionog menadžmenta, odnosno ocene i rangiranja projekta od posebne je važnosti klasifikacija na nezavisne i medjusobno iskljucive investicione projekte. U teoriji i praksi su prisutna dva osnovna pristupa procenjivanju i merenju finansijskih koristi ili efekta investicionih projekata : tradicionalni ili racunovodstveni pristup i savremeni ili finansijski pristup.
Investiciona odluka ce biti ili prihvatanje ili odbacivanje predloga na osnovu 4. metode odredjivanja potrebnog kapitala: metode procene stope povracaja ; metode perioda povracaja ; metoda interne stope povracaja i metoda neto sadašnje vrednosti.
Metoda procene stope povracaja predstavlja odnos prosecnog godišnjeg profita posle oporezivanja i investicije u projekat.
Metode perioda povracaja uzimaju u obzir velicinu i razgranicenja vremenskih tokova novca u svakom periodu veka projekta. Metoda diskontovanih tokova su interna stopa povracaja i metoda sadašnje vrednosti.
Metodom sadašnje vrednosti svi povracaji novca se diskontuju na sadašnju vrednost, koristeci traženu stopu povracaja.
Indeks profitabilnosti projekta ili odnos korisnosti i troškovi, odnos je sadašnje vrednosti i buducih priliva novca i pocetnih troškova.
U periodima inflacije preduzeca manje investiraju jer je smanjena stopa povracaja a samim tim i smanjena motivisanost preduzeca.
Pri donošenju investicionih odluka svakako je prisutan rizik jer se može reci da je skoro nemoguce postojanje jedne precizne tabele, kalkulacija koja bi okupila i obuhvatila sve nepreracunljive i nedokucive uticaje i velicine koje mogu da uticu na ishod nekog projekta. Z
Zbog toga razrada unapredjivanja i predvidjanja treba da budu prevashodan prioritet u procesu dolaženja do optimalne odluke.


1. Investiranje i investicija


Osnovni cilj svakog preduzeca sastoji se u ocuvanju egzistencije i obezbedjenju permanentnog željenog razvoja.
Preduzece nastoji da obezbedi sebi sadašnji i buduci opstanak, da obezbedi kontinuitet sadašnjeg i buduceg efikasnog funkcionisanja. Obicno se ovaj sintetizovan osnovni cilj preduzeca dalje precizira kroz dva dopunska cilja:
- obezbedjenje kontinuiteta funkcionisanja, tj. obezbedjenje egzistencije poslovnog sistema;
- obezbedjenje kontinuelnog nastavka efikasnog funkcionisanja, tj. obezbedjenje kontinuelnog željenog razvoja poslovnog sistema.

Svoj cilj preduzece pokušava da realizuje u sadašnjim uslovima i sadašnjem vremenu, a imajuci u vidu bližu i dalju buducnost. Pored obezbedjenja uslova za svoj trenutni opstanak , preduzece se nalazi u situaciji da se razvija i taj razvoj je orijentisan dugorocno, definisan kvalitativno. Preduzece definiše svoju dugorocnu razvojnu politiku koja sadrži njegove osnovne ciljeve i nacine realizacije istih. Ciljevi investiranja i investiciona politika, kao direktna posledica ciljeva preduzeca, zadržani su u dugorocnoj razvojnoj politici preduzeca. Sa druge strane, samo konkretnim investicionim akcijama u okviru definisane investicione politike, može se zasnivati ostvarenje i razvoj politike preduzeca.
Kriterijum izbora investicija predstavlja meru valjanosti pojedinih investicionih akcija, meru dostizanja postavljenih ciljeva investiranja i na osnovu njega se odredjuje koju od raspoloživih investicionih akcija treba realizovati.
Poput drugih ekonomskih fenomena investicije imaju svoj mikro i makro aspekt. Na makro nivou to su razlicite varijante kapitalnog koeficijenta kao odnosa izmedju investicija i proizvodnje, u finansijskoj literaturi i praksi to su najcešce prosecni i marginalni kapitalni koeficijent. Prosecni kapitalni koeficijent pokazuje koliko jedinica kapitala ( osnovnih i obrtnih sredstava ), odnosno ukupnih investicija je angažovano u stvaranju jedinica proizvodnje, dok marginalni kapitalni koeficijent predstavlja odnos izmedju prirasta investicija i prirasta proizvodnje. Investicioni menadžment na mikro nivou, odnosno na nivou preduzeca ima za cilj da ograniceni kapital za investiranje alocira na optimalne svrhe, programe kako bi se maksimiziralo ostvarenje njegovih ekonomskih ciljeva.
U uslovima razvijenog finansijskog tržišta i pristupa preduzeca tom tržištu investiranje se mora shvatiti u širem smislu. Pored investiranja u projekte, poslovne poduhvate u preduzecu, bilo u modernizaciji postojece, bilo u novu proizvodnju, pogone, fabrike ili delatnosti, i preduzece može neangažovani slobodni kapital plasirati i u vrednosne papire finansijskog tržišta i tako ostvariti zaradu.
Investicije, kao sastavni deo ukupnosti procesa alokacije ekonomskih resursa u vremenu, jedno su od najznacajnijih podrucja ekonomske teorije uopšte, iz dve osnovne ekonomske karakteristike:

• ogranicenost i mogucnost alternativne upotrebe ekonomskih resursa;
• buduci razvoj, kao pretpostavka poptunijeg zadovoljenja potreba u buducnosti.


2. Investicioni projekti i investicioni kriterijumi


Investicioni predlozi ili projekti, kao alternativne mogucnosti internog ulaganja unutar preduzeca, mogu se klasifikovati na:
- nove proizvodne ili proširenje postojecih;
- izmeštanje opreme ili objekata ;
- istraživanja i razvoj ;
- istražni radovi ;
- drugi projekti .

Za potrebe investicione analize i investicionog menadžmenta, odnosno ocene i rangiranja projekta od posebne je važnosti klasifikacija na nezavisne i medjusobno iskljucive investicione projekte. Nezavisnim projektima se smatraju oni koji ne konkurisu jedan drugome, odnosno ukoliko izbor jednog projekta ne podrazumeva istovremeno odbacivanje drugog. Nasuprot tome, medjusobno iskljucivi projekti se medjusobno iskljucuju, tako da izbor jednog projekta znaci automatsko odbacivanje drugog.

Kapitalna ulaganja involviraju :
- generisanje investicionih predloga ;
- procenu novcanih ili tokova gotovine za te predloge ;
- vrednovanje novcanih tokova ;
- selekciju projekta baziranu na prihvacenim kriterijumima ;
- kontinuirano ponovno vrednovanje investicionih projekata nakon njihovog prihvatanja.

Svaka od navedenih aktivnosti odnosno korektnost njenog sprovodjenja poboljšava objektivnost i kvalitet investicionog upravljanja i šansu za izbor optimalnog plasmana kapitala.
U teoriji i praksi su prisutna dva osnovna pristupa procenjivanju i merenju finansijskih koristi ili efekta investicionih projekata :
- tradicionalni ili racunovodstveni pristup ;
- savremeni ili finansijski pristup.

Prvi podrazumeva projekciju godišnjeg finansijskog rezultata ekonomskom veku projekta i njihovo kompariranje sa uvoženim sredstvima – kapitala. Iskaživanje rentabilnosti ulaganja na ovaj nacin zavisi od korišcenih izvora i njihove kombinacije, i od toga da li se ona iskazuje na osnovu bruto ili neto dobitka.
Savremena finansijska teorija je stoga promovisala, praksa prihvatila pristup iskazivanja efekata investicionih projekata preko njihovog dejstva na novcane tokove.
Prednost neto novcanog toka, odnosno finansijskog pristupa neto novcanim tokovima, u odnosu na racunovodstveni, bazirana na njegovom diferencijalnom dobitku su:
- razumljivost donosioca odluka, cak i onima koji nisu dovoljno finansijski obrazovani ;
- determinisanost buduce investicione aktivnosti preduzeca upravljaju neto novcanim tokovima.

Ovde ce se ukazati samo na osnovne elemente projekcije novcanih tokova u funkciji proracuna i vrednovanja efekata investicionih programa koja cine:
- inicijalno, kao i svako kasnije kapitalno ulaganje u realizaciju datog projekta kao novcani odliv ;
- neto povecanje buduceg toka gotovine koje se ocekuje od projekta , odnosno tok godišnjih finansijskih koristi u ekonomskom veku projekta ;
- iznos gotovine koji ce biti oslobodjen kada se projekat likvidira po sistemu svog veka trajanja kao novcani priliv .

Kao osnovni investicioni kriterijumi u finansijskoj literaturi se navode cena kapitala i standardna stopa prinosa .
Cena kapitala kao investicioni kriterijum bazira na nespornoj cinjenici da kapital bez obzira na njegove izvore ima svoju cenu na zdravo – razumskoj logici da vredi ulagati ako ce ocekivana zarada po osnovu drugih realno raspoloživih alternativnih investicionih mogucnosti. Pri tome, utvrdjivanje cene kapitala preduzeca je od suštinskog znacaja za svako preduzece samo u funkciji investicionog kriterijuma, nego optimalnog komponovanja njegove finansijske strukture .
Za razliku od cene kapitala, standardne stope prenosa na uložena sredstva su više empirijski zasnovan kriterijum, koji uprkos tome ima dosta raširenu prakticnu primenu. Kao standardne stope prinosa susrecu se ili koriste :
- željena stopa prinosa na nova ulaganja ;
- stvarna stopa prinosa na postojeca ulaganja ;
- prosecna stopa prinosa za datu privrednu granu ;
- ciljna stopa prinosa na postojeca ulaganja


3. Metode procene


Investiciona odluka ce biti ili prihvatanje ili odbacivanje predloga na osnovu 4. metode odredjivanja potrebnog kapitala:
1. metode procene stope povracaja ;
2. metode perioda povracaja ;
3. metoda interne stope povracaja ;
4. metoda neto sadašnje vrednosti .

3.1. Procena stope povracaja

Ova obracunska mera predstavlja odnos prosecnog godišnjeg profita posle oporezivanja i investicije u projekat. U prethodnom primeru nove mašine, prosecna godišnja knjigovodstvena zarada za petogodišnji period je 2100$, a pocetno ulaganje u projekat je 18000$ . Zbog toga: Prosecna stopa povracaja = 2100/18000=11,76% .
Kada bi prihod bio varijabilan za posmatranih 5 godina , prosek bi bio obracunat i ukljucen u brojilac. Jednom , kada je prosecna stopa povracaja za investicioni predlog izracunata , može se uporediti sa traženom stopom povražaja da bi se odredjeni investicioni predlog prihvatio ili odbacio .
Ako se pretpostavi da se ima 3 investiciona predloga , od kojih svaki košta 9000$ , i od kojih svaki ima ekonomski i amortizacioni vek 3 godine i tako ce se ocekivati da ce svaki od 3 investiciona predloga osigurati knjigovodstveni profit i tokove novca kroz naredne 3 godine , sledi :

Svaki predlog ce imati istu prosecnu stopu povracaja 2999$/9000$ ili 22,22% , a ipak, retko ce koje preduzece posmatrati projekte kao jednako povoljne . Najveci broj preduzeca dalo bi prednost projektu A koji osigurava vece ukupne novcane koristi u prvoj godini. Zbog toga , prosecna stopa povracaja ne udovoljava svim željama kao metoda izbora projekta .
Razdoblje povracaja investicionog projekta govori o broju godina koje su potrebne da se nadoknadi pocetno novcano ulaganje. To je odnos pocetnog ulaganja i godišnjih novcanih prihoda u periodu povracaja. U primeru to iznosi: Period povracaja = 18000/5700=3,16 godina.
Ako godišnji novcani prihodi nisu jednaki , posao oko izracunavanja je nešto teži. Ako se pretpostavi da su godišnji novcani prihodi u prvoj godini 4000$ , u drugoj i trecoj godini 6000$, a u cetvrtoj i petoj godini 4000$, u prve tri godine 16000$ pocetnog uloga ce biti vraceno a u cetvrtoj godini sledece 4000$. U odnosu na pocetno ulaganje od 18000$, period povracaja je 3 godine + 2000$/4000$ ili 3,5 godina.


3.2. Interna stopa povracaja

Opšte je mišljenje da zbog razlicitih nedostataka stope internog povracaja i metode perioda povracaja , metode diskontovanih tokova novca osiguravaju objektivniju osnovu za ocenjivanje i izbor investicionih projekata. Ove metode uzimaju u obzir velicinu i razgranicenja vremenskih tokova novca u svakom periodu veka projekta. Metoda diskontovanih tokova su interna stopa povracaja i metoda sadašnje vrednosti.
Treba podsetiti da je interna stopa povracaja investicionog predloga diskontna stopa koja izjednacava sadašnju vrednost ocekivanih izdataka sa sadašnjom vrednošcu ocekivanih primanja .
Oznacava se sa r, tako da :

gde je : Ai – povracaj novca u periodu t , bilo da se radi o troškovima ili prihodima ,
n – period u kojem se ocekuje priliv novca .
Ako se prosecan novcani trošak dogadja u vremenu 0 , prethodni izraz se može prikazati kao :

Ao = A1/(1+r) +A2/(1+r)² + … + An /(1+r)n

Prema tome , r je stopa koja diskontuje buduce prilive novca – A1-An da bi ih svela u pocetni trošak u periodu 0 . U primeru problem se rešava na sledeci nacin :

1800 NJ = 5700/(1+r) + 5700/(1+r)² + 5700/(1+r)³ + 5700/(1+r)4 + 5700/(1+r)5 .
Rešavajuci ovaj zadatak dolazi se do rešenja da je interna stopa povracaja 17,57 % .
Kriterijum na osnovu kog se prihvata ili odbacuje projekat , jeste poredjenje interne stope povracaja sa traženom stopom povracaja . Ako je interna stopa veca od tražene stope , projekat se prihvata , ako je manja projekat se odbacuje . Ako je tražena stopa 12% , primeni li se ovaj kriterijum investicioni predlog koji je razmatran bice prihvacen . Prihvatanje projekta cija je interna stopa povracaja veca od tražene stope povracaja , trebalo bi da rezultira povecanjem tržišnih cena deonica , zbog toga što preduzece prihvata projekat sa povracajem vecim nego što je zahtevano.


3.3. Neto sadašnja vrednost

Metoda interne stope povracaja i metoda sadašnje vrednosti kod koje se diskontuju povracaji novca, imaju slican pristup u planiranju potrebnog kapitala. Metodom sadašnje vrednosti svi povracaji novca se diskontuju na sadašnju vrednost, koristeci traženu stopu povracaja. Neto sadašnja vrednost za predloženu investiciju dobija se po obrascu :

gde je : k- tražena stopa povracaja .
Ako je zbir ovih diskontovanih tokova novca 0 ili više, predlog se prihvata, ako je zbir manji od 0, predlog se odbacuje. Drugi nacin na koji se može izraziti kriterijum prihvatanja je sledeci: Projekat ce biti prihvacen ako sadašnja vrednost novcanih prihoda bude veca od sadašnje vrednosti novcanih rashoda. Pristup kriterijumima prihvatanja u ovom slucaju je isti kao i princip kod interne stope povracaja. Ako je tražena stopa povracaja takva da osigurava povracaj koji investitori ocekuju da ce preduzece zaraditi na investicionom projektu, a preduzece prihvati predlog sa neto sadašnjom vrednošcu vecom od 0, tržišna cena deonica bi trebala da poraste. Preduzece ce prihvatiti projekat ciji je povracaj sredstava veci od povracaja koji bi bio potreban da bi tržisne cene deonica ostale nepromenjene.
Ako se pretpostavi da je tražena stopa povracaja posle oporezivanja 12% lako je utvrditi neto sadašnju vrednost u datom primeru pomocu sledecih izraza :
NSV = -18000 + 5700/(1+0,12) + 5700/(1+0,12)² + 5700/(1+0,12)³ + 5700/(1+0,12)4 + 5700/(1+0,12)5 = -18000 + 20547 = 2547$

3.4. Indeks profitabilnosti

Indeks profitabilnosti projekta ili odnos korisnosti i troškovi, odnos je sadašnje vrednosti i buducih priliva novca i pocetnih troškova. Izracunava se sa sledecim obrascem:

a za dati primer indeks profitabilnosti iznosi :

Pi = 20547 NJ / 18000 NJ = 1,14

Uvek dok je indeks profitabilnosti 1 ili veci, investicioni predlog je prihvatljiv. Pri izracunavanju indeksa profitabilnosti izracunava se neto indeks, a ne agregatni indeks. Agregatni indeks je odnos sadašnje vrednosti novcanih prihoda i sadašnje vrednosti novcanih rashoda. Neto indeks se koristi da bi se napravila razlika izmedju pocetnog troška i kasnijih novcanih troškova .

4. Inflacija i odluke o investiranju

Dakle, postojanje inflacije rezultira manjom realnom stopom povracaja i smanjenom motivacijom preduzece da investira kapital. Stanje priliva novca poboljšao bi se uvodjenjem progresivne metode amortizacije. Medjutim, prethodna tvrdnja bi dalje vredela. Preduzeca jednostavno u vreme inflacije nisu motivisana. Tako investiraju manje, traže investicije sa kracim periodom povracaja.
U proceni priliva novca važno je da preduzece uzme u obzir anticipiranu inflaciju . Cesta je pretpostavka da ce u veku trajanja projekta nivo cena ostati isti. Pristrasnost se javlja u procesu selekcije, jer je tražena stopa povracaja projekta obicno zasnovana na tekucim troškovima kapitala , koji u sebi sadrže premiju za anticipiranu inflaciju.
Izracunavanjem neto tokova novca na ovaj nacin dobija se isti rezultat kao i ranije kada je nakon oduzimanja amortizacije utvrdjen neto prihod, obracunati porezi na takav prihod i onda oduzet porez od godišnjih ušteda da bi se dobio neto tok novca.

Matematicki izraz :



gde je : It – priliv novca u posmatranoj godini , Ot – trošak novca u posmatranoj godini , t – posmatrana godina .

Rezultati su pristrasni iako u odredjenom smislu diskontna stopa obuhvata elemente anticipirane buduce inflacije, dok procena tokova novca ne sadrži te elemente. Pretpostavka da postojeca stopa inflacije 10% i da se ocekuje takvo kretanje u sledecih pet godina , znaci da ukoliko novcana primanja i novcani izdaci rasli po toj stopi, neto sadašnja vrednost projekta bi bila prema prethodnom izrazu 11056$.


5. Rizik pri investiranju


5.1. Rizik i neizvesnost kod investiranja

Odluke u vezi sa kapitalnim investicijama su prikazivane sve do ovog koraka kao da su bez izuzetaka zasnovane na tacnom predvidjanju buducih troškova i prihoda. Projektovana stopa prinosa u slucaju konkretno datog predloga u tom slucaju proistice iz takvih cifara. U izloženim primerima vek trajanja investicija je tacno preciziran. Malo je investicionih projekata koji su ograniceni na precizno naveden životni vek izložen u prvobitno datim u svrhu predvidjanja, pošto je bilo koja, odnosno svaka odluka u vezi sa utroškom kapitala uvek podložna nepoznatom razvoju dogadjaja u buducnosti. Razvoj buducih dogadjaja može da utice na trošak investicije, na tekuce troškove, na velicinu tržišta, pa prema tome i na konacan obim prodaje, kao i na cene po kojima je moguce prodavati proizvode. Stoga se može reci da je skoro nemoguce postojanje jedne precizne tabele, kalkulacija koja bi okupila i obuhvatila sve nepreracunljive i nedokucive uticaje i velicine koje mogu da uticu na ishod nekog projekta, a poslovne odluke se ipak zasnivaju na tipu jedne jednostruke stope prenosa. Receno ne znaci da su kriterijumi evaluacije koji su korišceni i prikazani loše osmišljeni i postavljeni. Oni na najbolji moguci nacin koriste informacije na kojima se zasnivaju. Predstavljaju konvencionalan pristup ocenjivanja investicija, procenjuju buduce ishode kao rezultat najbolje pogodjenog vremenskog rasporeda buducih dogadjaja, nivoa buducih troškova i prihoda. Uz tako najbolje pogodjene, predskazane jedinstvene stope prinosa rukovodilac može da primeni vlastito prosudjivanje izgleda predloženog troška da preživi, opstane ili da donese profit. Drugim recima, naslucivanje, odnosno nagadjanje i dalje igra kljucnu ulogu pri izboru investicija. Bez obzira na to, istina je kad se kaže, da je tokom poslednjih dvadeset godina u vezi sa investicijama iskustveno prošlo kroz znatna unapredjenja u metodama i tehnici evaluacije predloga. Medjutim, ta unapredjenja ne odnose se na vremenski prilagodjene i podešene stope prinosa koje uzimaju u obzir vremensku vrednost novca.
Pomenute izmene u metodi ipak nisu dovoljne same po sebi da obezbede najbolje moguce alate za donošenje odluka pri analizi investicija u buducnosti. Cak i ako se prihvati da je rasudjivanje iskusnog rukovodioca u stanju da bude održiv kriterijum pri izboru izmedju alternativnih investicionih zahvata, ono ipak nije dovoljno da mu omoguci da donese optimalnu odluku. To može da se postigne jedino znatnim iskustvom u vezi sa specificnim tipovima investicija. Neko dovoljno istorijsko iskustvo u vezi sa konkretnim predlozima za utrošak kapitala može svakako da cini osnovu rasudjivanja za procenjivanje slicnih projekata u buducnosti. Kad neko preduzece cesto ulazi u male investicije, verovatnoca da ce konacne varijacije razlikovanja izmedju predvidjenih i stvarnih vrednosti doci do uprosecavanja koje važi za citav niz takvih projekata. U takvim slucajevima jedan jedinstveni indikator prihvatljivosti i poželjnosti projekta može biti dovoljan.
Sa druge strane, kad se od nekog projekta za izdatak kapitala ocekuje da ce da izvrši uticaj na postojeci kapital preduzeca i na strukturu njene aktive, ovim zakljuccima u vezi sa dovojnošcu jednog jedinstvenog kriterijuma najboljeg predvidjanja ne može da se pruži podrška. Velika je verovatnoca slabo i neuspešno stvarno odvijanje velikog projekta da izvrši znatan uticaj na finansijsku uspešnost preduzeca. Posledicno, dalje dividenski potencijal preduzeca i njegova tržišna snaga mogu da budu teško pogodjeni i ošteceni, pa prema tome i snaga i sposobnost preduzeca da prikupi dalji dugorocni kapital namenjen ekspanziji, mogu da pretrpe znatna ogranicenja. U slucaju predloga za relativno veliki izdatak kapitala suštinski je neophodan veci broj informacija u vezi s mogucim buducim ishodima i izgledima za efikasnost projekta, u cilju boljeg dugorocnog korporativnog planiranja.


5.2. Unapredjivanje podataka za odlucivanje

Razrada unapredjivanja i predvidjanja treba da budu prevashodan prioritet u procesu dolaženja do optimalne odluke. Sve dok je širenjem tržišnog istraživanja, na primer, ili ekstrapolacijom moguce upravljati zabludne greške i nezavisnosti, te radnje treba preduzimati i obavljati. Medjutim, isto kao što je cena ocenjivanja uvek bila i ostaje glavna briga rukovodecih racunovodja, tako i troškovi prognoziranja treba da se u odnosu na dodatnu korist koju proizvode. Tamo gde je neophodan trošak da bi se dosegnulo minimalno uvecanje preciznosti prognoziranja, može i te kako da se pokaže da je takav izdatak neophodan.
I ovde vecina rukovodilaca može da navede primere optimalisticki i pesimisticki raspoloženog procenjivanja. Jedan cešci korišcen metod za suzbijanje skrivenih rizika i neizvesnosti javlja se tamo gde donosilac odluke zahteva veci prinos od nekog predloga koji on licno smatra rizicnim. Kada izgleda da u onim mnogim varijabilnim ciniocima koji odredjuju rentabilnost nekog projekta mogu da su skrivene znatne nezavisnosti, podizanje procentualnih izgleda da projekat bude odbijen, možda može da predstavlja nekakav štit za upuštanje u neizvesnost. Dobronamerno objašnjenje, medjutim ovde glasi da je taj metod na neki nacin slab pošto donosilac odluke nikada ne može da zna velicinu finalnog rizika koji prihvata, a ne može i da zna pravu meru rizika kojima se odupire, odnosno koje izbegava. Šta više, praksa neobrazloženog podizanja stope odbacivanja može da ogranici i suzi protok rentabilnih prilika koje su neophodne za trajno postojanje i rast preduzeca.
Ispitivanje rezultata, studije ce ukazati na one procene koje su kriticne za ishod datog predloga. Na osnovu toga mogu da se naglase one oblasti u kojima je neophodno dalje istraživanje tacnosti i preciznosti prognoziranih podataka. Dodatna pažnja posvecena tim oblastima koje su od vitalnog znacaja za produktivnost predloga može i te kako da omoguci poboljšanje prognoze. U najmanju ruku te cifre bi trebalo da budu jedna cvršca i pouzdanija osnova za donošenje zakljucaka. Prognoze date investicije i konacna evaluacija investicija ce pružiti bolje informacije donosiocu odluke, u skladu sa troškovima prognoziranja i raspoloživim znanjem.

LITERATURA

1) Berze i berzansko poslovanje, dr. Žarko Ristic, dr. Slobodan Komazec i drugi, za izdavaca Nenad Jelesijevic 2006. godine;

2) Ekonomija preduzetništva, Dr Radmila Grozdanivic, Dr Miroslav Radojicic, Dr Jasmina Vesic, Tehnicki fakultet u Cacku, 2006.

3) INTERNET

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 

 preuzmi seminarski rad u wordu » » »

"Besplatni Seminarski Radovi"

SEMINARSKI RAD