UZROCI, PROFIL I RAZVOJ SIROMAŠTVA U SRBIJI

 

Moderni svet se odlikuje velikim brojem siromašnih ljudi koji žive u vrlo teškim uslovima, odnosno na granici ili ispod minimuma egzistencijalnih potreba. Siromaštvo podrazumeva da ljudi nisu u mogućnosti da na odgovarajući način zadovolje neke od svojih potreba. Oni nisu locirani samo u nerazvijenim-perifernim društvima, već i u najrazvijenijim zemljama.
Na globalnom planu, polovina svetske populacije, odnosno više od 3 milijarde ljudi živi ispod tzv. „linije siromaštva“ koja je procenjena na 370$ po stanovniku godišnje, a od toga preko 500 miliona ljudi sa godišnjim dohotkom manjim od 275$ što je označeno kao linija ekstremnog siromaštva.
U Srbiji je siromaštvo uzelo maha u zadnje dve decenije. Blokiranje promena u okolnostima rata, međunarodnih sankcija i izolacije, sveopšte kriminalizacije društva, masovne pauperizacije stanovništva i niza drugih činilaca, imalo je naglašeni učinak na društveno stratifikovanje. Pluralizovanje političke elite 90-tih godina je najvećim delom zaustavljeno, jer je dotadašnja vladajuća grupacija političku dominaciju osiguravala i tako što je onemogućavala ravnopravnost u izbornom takmičenju, potiskujući time nove pretendente na pod-elitne položaje. U ekonomiji je zbog održavanja izrazite dominacije državnog vlasništva, elitne položaje najvećim delom takođe mogao da očuva deo nekadašnje kolektivnovlasničke klase, dok je drugi deo pripadnika te klase, koristeći pozicionu moć, bio u prilici da konvertuje značajan deo tog vlasništva u novonastajuća (vlastita) privatna preduzeća. Svakako, privatni sektor, koji je spontano bujao, pružao je prostor za uspon novih preduzetnika, ali su ratni i izolacijski uslovi bili stimulativniji za akumulisanje bogatstva nego za regularne poslovne aktivnosti.
Prema najnovijim podacima, u Srbiji najmanje milon ljudi, 700.000 odraslih i 300.000 dece, živi u siromaštvu. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj siromašnih u srbiji se povećao poslednjih meseci, tako da je zvanična stopa siromaštva dostigla 9,2%.

2. FENOMEN SIROMAŠTVA

 

2.1. ŠTA JE SIROMAŠTVO?

Siromaštvo je širok pojam koji najčešće znači oskudicu materijalnih dobara za normalno zadovoljenje najvažnijih potreba svake osobe pojedinačno kao i porodice ili društvene grupe.
Prema definiciji OUN, siromašnima se smatraju osobe koje su lišene načina života, komfora i dostojanstva, koji se smatraju normalnim u društvu u kojem žive. Siromaštvo se meri stalno promenljivim normama određenog društva i njegovih užih sredina. Po tim kriterijumima, siromaštvo se deli na bedu ili apsolutno siromaštvo, relativno siromaštvo, pauperizam i novo siromaštvo. Apsolutno siromaštvo je neposedovanje izvora prihoda i imovine da se mogu zadovoljiti osnovne životne potrebe. Bitno je pri ovom pristupu da se pozicija pojedinca procenjuje nezavisno od situacije u kojoj se nalaze drugi članovi društva, tj. da se dijagnoza siromaštva postavlja bez prethodnog sagledavanja prethodne relativne slike. Posmatrano kroz prizmu dohotka, osoba je apsolutno siromašna ako se njen dohodak nalazi ispod nivoa koji odgovara utvrđenoj ''liniji siromaštva'' – kritičinoj granici ''prihvatljive'' ekonomske participacije u svetu. Ovo se poredi sa relativnim siromaštvom u kojem je nečiji standard (kvalitet) života ispod standarda većine stanovništva, ali ipak može biti značajno viši od nivoa apsolutnog siromaštva. «Novo siromaštvo» uzrokuje tranzicija (nezaposlenost, izbeglice i jednoroditeljske porodice).
Strategija za smanjenje siromaštva definiše siromaštvo kao višedimenzionalni fenomen koji, pored nedovoljnih prihoda za zadovoljenje životnih potreba, podrazumeva i nemogućnost zapošljavanja, neodgovarajuće stambene uslove i neadekvatan pristup socijalnoj zaštiti, zdravstvenim, obrazovnim i komunalnim uslugama. U ostale ključne aspekte siromaštva ubrojeni su i neostvarivanje prava na zdravu životnu sredinu i prirodna bogatstva, pre svega na čistu vodu i vazduh.

2.2. KOJI SU POKAZATELjI SIROMAŠTVA?

Kao prirodna i jednostavna mera siromaštva pojavljuje se broj siromašnih (head count – HC) ili udeo siromašnog u ukupnom stanovništvu zemlje, tzv. stopa siromaštva (head count ratio – HCR). Broj siromašnih je određen brojem individua (i) čiji je dohodak manji od linije siromaštva (yi<p). Stopa siromaštva se računa po formuli:

HCR = HC / n,

gde je n ukupan broj stanovnika.

Navedene mere se široko koriste upravo zbog svoje jednostavnosti. Međutim, da bi se otklonile slabosti prethodnih pokazatelja koristi se mera prosečnog odstupanja dohotka od linije siromaštva. Kada se prosečan dohodak (ili potrošnja), koji je potreban da se svi siromašni dovedu do linije siromaštva, podeli sa prosečnim dohotkom (ili potrošnjom) društva dobija se stopa jaza siromaštva (poverty gap ratio – PGR) tj. :

PGR = Σ yi < p (p – yi) / n × m,

gde je m prosečan dohodak, a p linija siromaštva.

Ova mera pruža predstavu o tome koliko je veliki jaz siromaštva (deficit dohotka) u odnosu na resurse koji potencijalno mogu da budu upotrebljeni za njegovo zatvaranje. U tomsmislu stopa jaza siromaštva i nije mera siromaštva kao takvog, već mera resursa potrebnih za njegovo iskorenjivanje.
Vrlo bliska prethodnom pokazatelju je stopa dohodnog jaza, koja prosečan deficit dohotka (ukupan deficit podeljen brojem siromašnih) izražava kao deo (procenat) inije siromaštva, tj. :

IGR = Σ yi < p (p – yi) / p × HC

Navedeni indikator ne uzima u obzir opšti nivo razvijenosti zemlje, odnosno njen prosečan dohodak i, kao takav, nema slabosti prethodnog pokazatelja, ali mu se zato može prigovoriti da pruža malo informacija o tome kakve su mogućnosti da se reši problem siromaštva, bar kad je reč o domaćim resursima.
Pored konvencionalnih pokazatelja siromaštva, zasnovanih na dohotku (ili potrošnji), u literaturi se pominju i drugi indikatori, koji izražavaju širi pristup ovom fenomenu. Među njima posebnu pažnju zaslužuje Indeks ljudskog siromaštva (Human Poverty Index – HPI) definisan 1997. godine u okviru Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

3. SIROMAŠTVO U SRBIJI

 

3.1. UZROCI SIROMAŠTVA U SRBIJI

Raspad SFRJ, ratovi, izbeglice, razaranje privrednih resursa i opšti pad standarda su na velika vrata doveli siromaštvo u naše domove. Ratovi u Bosni, Hrvatskoj, Kosovu, bombardovanje SRJ, značajno su doprineli da stanovnici Srbije upoznaju siromaštvo u njegovom najgorem obliku.
Poslednja decenija dvadesetog veka bila je u svetskim razmerama u znaku post-socijalističkih transformacija i društvenih problema koji su izazvani tim transformacijama. Narasle društvene nejednakosti jedan su od tih problema.
Tok dosadašnje društvene transformacije u Srbiji mogao bi se podeliti na tri perioda: od 1989 – 1991. godine napravljen je iskorak iz socijalističkog načina proizvodnje društva, tako što je ukinuta osnovna kategorija njegove reprodukcije – komandno-planska regulacija; 1991 – 2000. godine došlo je do blokiranja procesa transformacije, jer je dotadašnja društvena grupacija uspela da uspostavi široku društvenu dominaciju nad političkim, ekonomskim i kulturnim podsistemom društva (što, istovremeno, znači da je tokom ovog perioda došlo do izrazito usporenog nastanka preobražaja društva u odnosu na prethodni, socijalistički period, ali taj period nije imao tranzicijske karakteristike, odnosno nije vodio uspostavljanju tržišne ekonomije i demokratskog političkog sistema); od kraja 2000. godine društvene promene ponovo se nastoje usmeriti u tranzicijskom pravcu.
Siromaštvo u Srbiji prvenstveno je posledica dramatičnog pada BDP (sa 2.696 $ u 1990 g. Na 1.035 $ u 2000 g. Po stanovniku, bez Kosova i Metohije), kao i dohotka tokom 90-tih godina. Pad društvenog proizvoda i standarda gradjana, hiperinflacija, rast nezaposlenosti itd. Posledice su gore navedenih ratova i međunarodne izolacije/ sankcija. Ekonomske aktivnosti su drastično smanjene usled desetogodišnje opšte političke i društvene krize. Teško ekonomsko i socijalno stanje otežano je velikim prilivom raseljenih lica čiji broj, 750.000, je u pojedinim godinama dostizao i do 10 % ukupnog stanovništva; danas, broj raseljenih je i dalje vrlo značajan, oko 480.000.

3.2. SIROMAŠTVO U SRBIJI U ODNOSU NA DRUGE ZEMLJE U TRANZICIJI

Iako je u značajnoj meri osiromašila u proteklih 15 godina, Srbija se i dalje nalazi u kategoriji srednje razvijenih zemalja i pored toga što se nalazi na lestvici nizoj od pre početka krize 90-ih. Na teritoriji zapadnog Balkana, siromaštvo je najmanje prisutno u Hrvatskoj (8,4 %) a najviše u Albaniji (preko 25 %) i na Kosovu gde 50 % ukupne populacije živi ispod zvanične linije siromaštva. U poređenju sa zemljama u regionu istočne Evrope, siromaštvo u Srbiji je približno na istom nivou kao u Rumuniji (10,5 %), manje nego u Albaniji, a veće nego u Bugarskoj i Poljskoj. Ali na neki način, Srbija se ne razlikuje od ostalih zemalja u tranziciji po tome da siromaštvo ostaje ruralni fenomen. Vreme tranzicije najteže podnose oni koji gube posao, ali i mladi ljudi.

3.3. KRITERIJUMI ZA ODREĐIVANJE GRANICE SIROMAŠTVA

Granica siromaštva u Srbiji određena je potrošnjom po potrošačkoj jedinici u proseku manjoj od 72 evra mesečno. Prema toj odrednici, ispod ove linije siromaštva nalazi se 10 % stanovništva Srbije ili oko 800.000 građana. Kada se uzme u obzir stanovništvo koje se nalazi neposredno iznad linije siromaštva, i koji čine kategoriju ”materijalno nedovoljno obezbedjeni”, procenat siromaštva se povećava na 20 % stanovništva ili 1.600.000 građana. Po Anketi o životnom standardu stanovništva u Srbiji, 2003. linija siromaštva je 4.970 dinara mesečno po jedinici jednake potrošnje. Po toj anketi svaki deseti stanovnik Srbije (10,5% stanovništva) je bio siromašan u 2003.
Jedan od osnovnih aspekata siromaštva predstavlja nemogućnost za redovnom i odgovarajućom ishranom, čiije su posledice, između ostalog, i nesposobnost praćenja nastave, nesposobnost za rad itd., sto na dugoročnom planu ima tendenciju progresivnog pogoršavanja.

4. PROFIL SIROMAŠTVA U SRBIJI

Građani sa niskim nivoom obrazovanja
Rizik siromaštva kod onih koji nisu završili osnovnu školu dva puta je veći od proseka populacije. Dubina i oštrina siromaštva bile su znatno veće kod onih sa nižim nivoima obrazovanja. Samo 2% onih koji su završili fakultet je siromašno.

Nezaposleni
Nezaposleni su suočeni sa najvećim rizikom siromaštva (59,4% većim od proseka populacije), kao i sa najvećom dubinom i oštrinom siromaštva. Oni su direktno ugroženi jer nemaju posla. Zvanična stopa nezaposlenosti u Srbiji približava se 30% odnosno broju oko milion ljudi od kojih su 48 % mladi (nezvanično odredjeni broj nezaposlenih radi u sivoj ekonomiji). Visokog procenta, rešavanje problema mladih je prepoznat kao prioritet. Struktura nezaposlenih je vrlo nepovoljna: dominantno učešce najmlađe starosne grupe u ukupnoj nezaposlenosti, dugoročni karakter nezaposlenosti s obzirom da preko trećine nezaposlenih traži posao više od godinu dana itd.
Prema proceni Saveza sindikata Beograda, oko 50.000 ljudi u Beogradu, a više od 150.000 u Srbiji, redovno ide na posao, a da za svoj rad ne prime ni dinara. Vlasnici se pravdaju lošim rezultatima, a radnici se nadaju boljem ili strahuju da izgube radno mesto. Mnogi od njih nisu primili zaradu više od dve godine.

Stari
Posmatrano prema godinama starosti najsiromašnija su lica stara iznad 65 godina. Oni čine skoro četvrtinu ukupnog broja siromašnih, a 17 % ukupnog stanovništva. Njihov rizik siromaštva je za 40 % veći od proseka populacije i pogadja najviše one bez penzija. Najveće učešce u katogoriji starih lica imaju penzioneri (69 %), a ostale kategorije imaju manje učešća: izdržavana lica (22 %), poljoprivrednici (7 %) i ostali.

Deca sačinjavaju kategoriju sa natprosečnim rizikom siromaštva
Od oko dva miliona mališana i mladih do 18 godina u Srbiji, gotovo trećina živi u siromaštvu (podaci stručnjaka Instituta za socijalnu medicinu u Beogradu, autora publikacije "Deca i siromaštvo" - april 2006.god.). Oko 600.000 dečaka i devojčica je na razne načine, najčešće kombinovane, teško pogođena bedom. Ova brojka je znatno veća od cifre zvanične statistike, koja govori da u Srbiji u siromaštvu živi "samo" nešto više od 200.000 dece. Razlika je ogromna, ali do ove manje brojke, statističari su došli primenom koncepta koji se zasniva na određivanju minimalnih sredstava neophodnih za preživljavanje, koje je odredila Svetska banka. Tako, po njoj, svako ko u Srbiji dnevno troši manje od 2,4 američka dolara ili 172,1 dinar, po osobi, jeste siromašan. Ovde je reč o relativnom siromaštvu. Naša realnost, nažalost, mnogo je crnja. Zato su i podaci Instituta za socijalnu medicinu, realniji, zasnovani na znatno većem broju podataka, uzetih od samih siromašnih ljudi. Da je kao donja linija uzet evropski prosek od 2,9 dolara, broj ekstremno siromašne dece bio bi 400.000. Siromaštvo ima mnogo lica i ne definišu ga samo kriška hleba i šolja mleka. Sva ova deca rastu bez podsticaja, adekvatne zdravstvene zaštite, sa smanjenim higijenskim navikama, bez kulturnih sadržaja i sportskih aktivnosti. Nedostaje im sve, od pristojnog krova nad glavom, čiste postelje, obroka, odeće, obuće. Svako deseto dete je neuhranjeno. Nebriga o deci i mladima i njihovim osnovnim razvojnim potrebama vode samo u jednom smeru - ka stvaranju društva traumatizovanih odraslih. Kakva budućnost čeka Srbiju u kojoj je danas 400.000 dece gladno i žedno? Siromaštvo se odražava na njihov mentalni razvoj, a deca koja odrastaju u bedi, nose taj pečat do kraja života.
Anketa o životnom standardu stanovništva pokazala je da je najkritičnije u više-porodičnim domaćinstvima u kojima se beda prenosi s generacije na generaciju. Najviše su pogođena deca uzrasta od 7 do 14 godina. Od oko dva miliona dece, koliko je trenutno u Srbiji, 12,7 % ovog uzrasta su bez osnovnih sredstava za život. Onih starijih, od 15 do 18 godina, pogođenih siromaštvom je 11 %. U porodicama nezaposlenih roditelja živi 21,3 % materijalno ugrožene dece. Dalekosežni cilj Srbije je ekonomska stabilnost zemlje. Siromaštvo se može smanjiti ako je rast BND 4,5 % i u kontinuitetu 10 godina. Mogu li deca praznog stomaka da sačekaju taj spasonosni dan?
Pokazatelji siromaštva kod dece su: pothranjenost u toku detinjstva (zbog neuhranjenosti trećina dece u predškolskim ustanovama je anemična), češća razboljevanja, problemi u školovanju (zakasnelo upisivanje u školu,osipanje vec u toku osnovne škole, ponavljanje), problemi u fizičkom razvoju (deformiteti, zaostajanje u razvoju, posledice hroničnih bolesti), neki oblici socijalnie devijantnosti (maloletnička delikvencija itd.). Ovi pokazatelji siromaštva se ponekad javljaju kao izolovani a češće kao kombinovani, pa i kumulativno.

Domaćinstva sa pet i više članova
Posmatrano prema veličini domaćinstva, najugroženija su bila domaćinstva sa pet i više članova (rizik siromaštva +26,3%).Posmatrano prema sastavu domaćinstva, siromaštvo je najviše rasprostranjeno među jednočlanim i, posebno, dvočlanim staračkim domaćinstvima kod kojih je rizik siromaštva bio za skoro dve trećine veći od proseka populacije, naročito u ruralnim područijima.

Građani ruralnih sredina
Siromaštvo u Srbiji je ruralni fenomen (kao u većini zemalja u tranziciji) pre svega zbog bržeg rasta realnih zarada i penzija, koje čine dominantan izvor prihoda stanovništva u urbanim sredinama. Indeks siromaštva ruralnog stanovništva (14,2%) skoro dva puta je veći od indeksa siromaštva urbanog stanovništva. Ruralno stanovništvo je suočeno sa već om dubinom i oštrinom siromaštva u odnosu na urbano.

Građani jugoistočne Srbije
Region sa najvećim udelom siromašnih je ste jugoistočna Srbija, naročito ruralna područja koja su dvostruko više izložena riziku siromaštva u odnosu na prosek cele populacije. Siromaštvo u tom regionu je najdublje i najoštrije. Stanovništvo ruralnih područja jugoistočne i dela zapadne Srbije čini 25% ukupnog broja siromašnih.

4.1. NAJUGROŽENIJE GRUPE

Izbeglice i raseljena lica
Izbegla i interno raseljena lica spadaju među posebno ugrožene grupe u Srbiji. U najtežem položaju nalaze se lica u kolektivnim centrima (99 KC), kojih ima oko 9.000. Mada se broj izbeglica postepeno smanjuje (pre svega povratkom u BiH ili integrisanjem života u Srbiji), njihov broj je još uvek veoma veliki i iznosi oko 260.000. S obzirom na nepostojanje bezbednosti i drugih uslova za povratak na KiM, ukupan broj interno raseljenih lica (IRL) i dalje je oko 220.000. Preko 120.000 raseljenih lica ili oko 25 % izbeglica i IRL spada u kategoriju siromašnih, što je dva i po puta više u odnosu na domaće stanovništvo.

Romi
U odnosu na ostale ugrožene grupe, Romi su najsiromašniji i najugroženiji. Njihov stvarni broj je veći od 300.000 a zvanično ih ima 108.000 u Srbiji. Kod njih postoji najveća opasnost reprodukcije siromaštva i ono se ispoljava u svim ključnim oblastima kao što su zapošljavanje, obrazovanje, zdravstvo, stambeni uslovi. Životni vek Roma znatno je kraći od ostale populacije što pokazuje da se tokom celog života nalaze u uslovima rizičnim za zdravlje. Stopa nezaposlenosti Roma je četiri puta veća nego kod ostalih. 32.5% Roma je bez škole ili sa manje od 4 razreda osnovne škole. Samo 0.3% Roma se školuje na višim školama i univerzitetima.

Osobe sa invaliditetom
Siromaštvo je jedno od relevantnih obeležja života osoba sa invaliditetom, kojih ima oko 350.000 u Srbiji. Najveći broj dece (79 %) ometene u razvoju nalazi se ispod granice siromaštva. Prihodi porodica koje imaju osobe sa invaliditetom veoma su niski i može se opravdano smatrati da su oni natprosečno ispod linije siromaštva. Preko 70 % osoba sa invaliditetom ima jako niske prihode i spada u siromašne. Samo 13 % njih ima priliku da radi, dok samo 1/3 zaposlenih ima radno mesta prilagođeno potrebama.

Žene
Zbog nižih kvalifikacija i kraćeg radnog staža žene u proseku imaju za 15% nižu zaradu od muškaraca. Najveći rizik siromaštva javlja se kod starih žena na selu, samohranih majki, domaćica, Romkinja, izbeglica, neobrazovanih i nezaposlenih žena, bolesnih i žena sa invaliditetom, žena žrtava nasilja. Siromaštvo žena je u podjenakoj meri determinisano činiocima koji utiču na obim siromaštva u stanovništvu u celini kao i onim činiocima koji se odnose na žene posebno. Pokazatelji nepovoljnijeg ekonomskog položaja žena su: stopa nezaposlenosti je veća (26 %) u odnosu na muškarce (20 %), razlika u posedovanju nekretnina (samo 17 % žena poseduje stanove, za razliku od 31 % muškaraca), žene u proseku imaju za 15 % manju zaradu od muškaraca, duže čekaju na posao itd.

4.2. REGIONALNA RASPROSTRANJENOST SIROMAŠTVA

• 23.5% stanovnika jugoistočne Srbije je siromašno
• 13.2% stanovnika zapadne Srbije je siromašno
• 11.4% stanovnika istočne Srbije je siromašno
• 9.7% stanovnika Šumadije je siromašno
• 7.9% stanovnika Vojvodine je siromašno i
• 4.2% stanovnika Beograda je siromašno

2003. godine najveći udeo siromašnih bio je u Jugoistočnoj Srbiji (23.5%), a najmanji u Beogradu (4.2%). U odnosu na 2002. najveći rast siromaštva dogodio se takođe u Jugoistočnoj Srbiji(41.6%), a najveći pad siromaštva u Beogradu gde je siromaštvo skoro prepolovljeno. Blagi pad siromaštva dogodio se u Vojvodini, Šumadiji i Pomoravlju, i Zapadnoj Srbiji, a blagi rast u Istočnoj Srbiji.

4.3. SIROMAŠTVO U BEOGRADU

U Beogradu je, prema najgrubljim procenama, oko 280.000 siromašnih. Među njima je najviše penzionera - oko 160.000. Korisnika socijalne pomoći i dečijeg dodatka je oko 45.000. Nedovoljno sredstava za život ima i 19.000 Roma (nepouzdan podatak), ali i 50.000 Beograđana koji koriste subvencije pri plaćanju računa "Infostana", pokazalo je istraživenje Zavoda za informatiku i statistiku.
Analiza je pokazala i da više od polovine socijalno najugroženijih sugrađana nema završenu osnovnu školu, a među njima je i najviše onih koji žive sami.
Među korisnicima materijalne pomoći najviše je, ipak, čak 39 %, domaćinstava sa pet i više članova. Dvočlane porodice obuhvataju 19%, dok su sa po 15 procenata zastupljena tročlana i četvorotočlana domaćinstva. Najmanje je onih koji ni sa kime ne dele dom: 12 %.
Socijalnu pomoć prima najviše nezaposleni, oko 12 hiljada od kojih 2,2 hiljade je Beograđana nesposobnih za rad, a 10.000 koji spadaju u ostale kategorije.
Situacija je, čini se, najalarmatnija među penzionerima i Romima. Polovina najstarijih sugrađana živi siromašno. Među starima koji ne primaju penzije dominiraju domaćice (55 %), poljoprivrednici (20 %) i nesposobni za rad: 11 (%).
Poslednjih godina, pokazalo je istraživanje, sve je više korisnika socijalne pomoći. Za tri godine tranzicije broj se povećao za oko 3.000. Istovremeno sve je manje onih koji primaju dečije dodatke (20.586), jer je sve manji priraštaj.

5. POTREBA ZA INTERAKCIJOM VLADE SA DRUGIM UČESNICIMA U BORBI PROTIV GLADI

Mada je situacija poboljšana u periodu 2001-2003, pre svega kao rezultat početka reformi i međunarodne podrške, što je omogućilo određeni rast BDP, zarada, penzija itd, to je suviše kratak period da se nadoknadi jaz nastao u prethodnoj deceniji. Nivo siromaštva je još uvek visok (svaki deseti građanin Srbije živi u siromaštvu), te je potrebna dodatna briga o ugroženima jer postoji realna opasnost nastanka novih oblika siromaštva kao posledica sprovođenja neophodnih ekonomskih i društvenih reformi.
Višedimenzionalni pristup smanjivanja siromaštva, pored značajnih finansijskih sredstava, zahteva velike organizacione napore, usaglašavanje republičkog i lokalnog nivoa, utvrđivanje sektorskih i drugih prioriteta, intenzivnu saradnju državnih institucija, civilnog i nevladinog sektora, međunarodnog faktora, profesionalnu podršku, a pre svega iskrenu želju i spremnost svih učesnika da aktivno i odgovorno učestvuju u celokupnom procesu.
Jedan od tih učesnika je i udruženje građana "BANKA HRANE – Beograd" koje se osniva sa ciljem da se uključi u rešavanje jednog od aspekata siromaštva - gladi.

6. STRATEGIJA ZA SMANJENJE SIROMAŠTVA U SRBIJI

U cilju rešavanja krize nastale 90-tih, koja je proizvela siromaštvo pogodivši sve društvene slojeve, Vlada Republike Srbije je, krajem 2002. god., pristupila izradi Strategije za smanjenje siromaštva (SSS). Polazne osnove, strateški pravci i načini pripreme Strategije i njenog sprovođenja definisani su u Polaznim osnovama SSS koje su odobrile Svetska banka i MMF. SSS u Srbiji predstavlja srednjoročni razvojni okvir usmeren na smanjenje ključnih oblika siromaštva, stvaranjem materijalnih i drugih preduslova, kao i pružanje šansi svakom da obezbedi egzistenciju sebi i svojoj porodici.
SSS polazi od siromaštva kao višedimenzionalnog fenomena koji, pored nedovoljnih prihoda za zadovoljenje osnovnih životnih potreba, podrazumeva i aspekte vezane za ljudska prava kao što su mogućnost zapošljavanja, odgovarajući stambeni uslovi, adekvatan pristup socijalnoj zaštiti, zdravstvenim, obrazovnim i komunalnim uslugama.
Prema prvom vladinom izveštaju o sprovođenju strategije za smanjenje siromaštva, novac se ulaže u sve za šta se veruje da smanjuje siromaštvo: ekonomiju, zapošljavanje, zdravstvo i obrazovanje. Jasno je da se siromaštvo mora rešavati kroz sve institucije od Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku do centara za socijalni rad. Međutim, zbog linearnog budžetskog sistema, nemoguće je utvrditi direktnu vezu između određenih izdataka i ostvarenih efekata.
Strategijom za smanjenje siromaštva postavljen je cilj da se siromaštvo u Srbiji prepolovi do 2010. god. odnosno da se eliminišu najizraženiji oblici siromaštva posebno prisutnih u nerazvijenim područjima i koncentrisanih medju socijalno najugroženijim grupama. Ovaj cilj je teško ostvarljiv bez inostrane pomoći, humanitarnih organizacija i donatora, posebno ukoliko privredni rast bude neznatan.

 

ZAKLJUČAK

U Srbiji je dosta siromašnih ljudi. Duboka ekonomska kriza devedesetih godina, koja je prepolovila društveni proizvod zemlje, dovela je mnoge ljude ispod granice siromaštva, a poneke i ponekad doslovno ispod linije preživljavanja. Umesto ranije izvesnosti i sigurnosti, preovladale su neizvesnost i nesigurnost. Zaposlenje nije predstavljalo garanciju da će se primiti plata, a primanje plate nije garantovalo dostizanje ni egzistencijalnog minimum u vreme pada zarada i inflacije.
Siromaštvo u Srbiji nije bilo značajno prisutno do početka devedesetih. Kao deo SFRJ Srbija je imala 3.000 dolara nacionalnog dohotka po glavi stanovnika, razvijene trgovinske i finansijske veze sa Zapadom, a privredni sistem se u mnogome oslanjao na tržišne uslove privređivanja. Kao takva Srbija je imala, zajedno sa ostalim republikama, dobre šanse da bez mnogo tenzija obezbedi prelaz u modernu tržišnu privredu i demokratsko društvo. Ali, umesto toga... Raspad SFRJ, ratovi, izbeglice, razaranje privrednih resursa i opšti pad standarda su na velika vrata doveli siromaštvo i u naše domove. Ratovi u Bosni, Hrvatskoj, Kosovu, bombardovanje SRJ, značajno su doprineli da stanovnici Srbije upoznaju siromaštvo u njegovom najgorem obliku.
U godinama koje su iza nas, bili smo svedoci najneverovatnijih ekonomskih fenomena, od piramidalnih banaka do praktično legalizovane sive ekonomije, pustošenje naroda i države bilo je prisutno na ovim prostorima gotovo čitavu deceniju. Srbija je doživela pravi ekonomski i socijalni krah: bruto nacionalni dohodak pao je za 50 odsto, plate i penzije su strmoglavo gubile vrednost, nezaposlenost je rasla, zemlju je zadesila međunarodna izolacija i nezapamćena hiperinflacija, staro zajedničko tržište u ratu se raspalo, 700.000 izbeglica potražilo je utočište u Srbiji i, konačno, bombardovanje. Društvo je nezaustavljivo krenulo smerom polarizacije između materijalno veoma imućnih i materijalno siromašnih, tanka sredina (srednji sloj) u stalnom je strahu od zaraze siromaštvom i besparicom. Ako u jednoj relativno siromašnoj zemlji poput Srbije, krupna korupcija uzme velikog maha, tada će, kako je već zaključeno od strane nekih međunarodnih organizacija, ta korupcija pre biti uzrok siromaštva naroda, nego njegova posledica.
Podaci dobijeni istraživanjima pokazuju katastrofalnu statistiku o siromaštvu u Srbiji danas. Produbljene su regionalne razlike u siromaštvu. Rizik siromaštva značajno je porastao u Jugoistočnoj Srbiji, a opao u Beogradu. Srbija kraj 2009. godine dočekuje sa povećanim brojem siromašnih građana, kao i korisnika narodnih kuhinja, čemu umnogome doprinosi i globalna ekonomska kriza.

LITERATURA

1. Biljana Bogićević, Gorana Krstić, Boško Mijatović, “Siromaštvo u Srbiji i reforma državne pomoći siromašnima”, Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd, 2002
2. Stevan Devetaković, Biljana Jovanović Gavrilović, Gojko Rikalović : “Nacionalna ekonomija”, Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2006
3. Gorana Krstić : “Siromaštvo u Srbiji, 2003”, prezentacija, Beograd, 2005
4. Ivan Vidanović : “Rečnik socijalnog rada”, Udruženje stručnih radnika socijalne zaštite Srbije : Asocijacija centara za socijalni rad Srbije, Beograd,2006
5. S.Bolčić, A.Milić, “Srbija krajem milenijuma : razaranje društva, promene i svakodnevni život”, Beograd: Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta, 2002.
6. www.parlament.sr.gov.yu
7. www.stat.gov.rs

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi