POCETNA STRANA


Seminarski i Diplomski Rad
 
SEMINARSKI RAD IZ MAKROEKONOMIJE
 

Kretanje najamnine, inflacija i (ne) zaposlenost

Makroekonomija kao zasebna ekonomska nauka ima veliki opseg izucavanja.Kako ekonomskih, tako i neekonomskih, svih eksternih i internih faktora kiji imaju uticaj na ekonomsku stabilnost privrede, a samim tim podsticu adekvatno funkcionisanje privrede automatski se povecava stabilnost i same drzave sa svim njenim elementima. Za normalno funkcionisanje svega u drzavi potrebno je da drzava cvrsto i stabilno stoji na svojim nogama, a to su dobro vodjena ekonomska politika i jaka privreda.
Problem nezaposlenosti, inflacije i kretanje najamnina samo su jedni od mnogobrojnih za cije je sprecavanje ili prevenciju zaduzena makroekonomija i makroekonomska politika drzave.
Ovaj rad ce podrobno objasniti i obraditi probleme na temu ”Kretanje najamnine, inflacije i (ne) zaposlenosti.”

Inflacija

Inflacija predstavlja prosto rast opsteg nivoa cena. Drugim recima inflacija predstavlja taku vrstu monetarne pojave, kod koje dolazi do pojave vece kolicine papirnog novca u prometu nego sto je potrebno, dolazi do smanjena vrednosti novca, a povecanja cena robe. Inflacija dovodi do poremecaja ekonomskih tokova i ometa rast i razvoj.
Inflacija moze biti jednokratna pojava. Primer jednokratne inflacije je nastanak ”Prvog naftnog soka” 1973 godine kada je cena sirove nafte cetvorostruko poskupela. Mnoge zemlje nisu mogle brzo da se prilagode ovako brzom i enornom skoku cena nafte i usle su u zonu visoke inflacije. Treba napomenuti da se 1979 godine desio i ”drugi naftni sok” sa ponovnim porastom vec visokih cena nafte. No njega su mnoge zemlje lakse podnele nego prvi iz 1973 godine. Medjutim naspram jednokratne ( okrutne ) inflacije imamo i zemlje sa hronicnom inflacijom u kojima ovakva vrsta spoljnih sokova pogorsava i inace lose stanje na trzistu koje je nastalo iz sasvim drugih razloga. U zemljama sa hronicnom inflacijom spada i nasa.
Dalje prema stepenu porasta cena na godisnjem nivou razlikujemo nisku, umernu, visoku i hiper inflaciju.
Kod niskih inflacija godisnji porast cena ne prelazi jednocifreni broj. Umerene inflacije ima gde mesecni porast cena ne prelazi jednocifreni broj. Umerena inflacija je tamo gde mesecni porast cena ne prelazi jednocifreni broj , ali se na godisnjem nivou akomulira inflacija od 100 odsto porasta cena. Ima i onih visokih inflacija kod kojih mesecni porast cena prelazi jednocifreni broj i gde ukupni godisnji rast cena prelazi 100 odsto. U estremnim slucajevima gde mesecna stopa inflacije prelazi 50 odsto kazemo da imamo hiper inflaciju. Nasa zemlja je u kratkom vremenskom razdoblju dozivela 2 hiper inflacije. Prvi put je to bilo u decembru 1989 kada je strogo posmatrano, hiper
inflacija trajala samo 1 mesec. Drugi put je zemlja usla u hiper inflaciju u februaru 1992 i u njoj se
nalazila citava 24 meseca sve do 24 januara 1994 godine. Tada je postinuta druga najveca na svetu hiper inflacija gde je u poslednjem mesecu rast cena iznosio 313 miliona odsto. Rekli smo da je inlacija u SCG tip hronicne inflacije u poslednih 15 god stalno smo imali visoke godisnje stope rasta cena. Sigurno je da su na inflaciju uticali spoljni skokovi: naftni udari duznicka kriza i raspad zemlje. No i bez tih spoljnih uticaja na agregatnu ponudu mora da je postojao neki unutrasnji proces koji je generisao hronicnu inflaciju.U suprotnom ne bi postojao neprekidan rast cena.
Da li je je godisnji rast cena od 10% zabrinjavajuci? Nije ako se nasa godisnja promena ( stipendije, studentsi krediti, plate i penzije ) takodje povecaju za 10%.
Samo u tom slucaju nas zivotni standard ostace nepromenjen. Kada bi smo mogli tacno da predvidimo tacnu stopu inflacije i sasvim uskladili i sasvim uskladili cenu i dohotke uzimajuci stopu inflacije u racun prilikom tog uskladjivanja, teret inflacije ili troskovi ne bi postojali ili bi bili vrlo mali.
U stvarnosti medjutim ljudi najcesce grese u predvidjanju stope inflacije i nisu u mogucnosti da joj se prilagode. Sto je stopa inflacije veca i uz to vise fluktuira to su problemi: redisribucije dohotka, neizvesnost o smanjenju investicija teskoce u platnom bilansu veci, ozbiljniji i tezi. Takodje, inflacija uzrokuje opstu neizvesnost, posebno u poslovnom svetu. Neizvesnost je u toliko veca ukoliko stopa inflacije vise fluktuira, a fluktuicije su vece sto je stopa inflacije visa. U takvim okolnostima nijedna ekonomska kalkulacija se ne moze tacno napraviti. Preduzeca su neodlucna i obeshrabljena za dalja ulaganja. To ce smanjiti stopu privrednog rasta. S druge strane, nastajanje ekonomske politike da reducira stopu inflaciju, mogu istovremeno voditi daljoj redukciji stope privrednog rasta posebno u kratkom roku.
Kada privredu jedne zemlje opterecuje relativno visoka inflacija, proizvode koje izvozi bice skuplji i zbog toga manje konkurente na svetskom trzistu. A proizvodi koji se uvode bice znatno jeftiniji nego isti domaci proizvodi. Posledica je ocigledna, izvoz ce da opada, a uvoz da raste obaveze placanja u inostranstvu uvezenih roba u vecoj su potraznje za naplatu od inostranstva izvezenih roba. Zbog toga ce se bilans placanja, ili platni bilans zemlje pogorsavati.
Ipak, ukoliko je stopa inflacije jednocifrena, troskovi inflacije mogu biti relativno mali. Medjutim, ako inflacije izmakne kontroli i razvije se u hiper inflaciju, ili cak mega inflaciju same osnove privrede se dovode u pitanje. Preduzeca neprestano povecavaju cene svojih proizvoda i usluga u nastojanju da pokriju extremno brz rast troskova, zaposleni traze ogroman rast plata da bi pokrili astronomski rast troskova zivota. Opsta praksa cena i plata odvija se kroz stalno rastucu inflacionu spiralu. Niko vise ne zeli da stedi novac, svi nastoje da ga sto pre potrose, s obzirom dam u kupovna stopa stalno opada. Sto vise, svi nastoje da novac sasvim iskljuce iz upotrebe prelazeci na tramp.


Inflacija je cist monetarni fenomen

Po shvatnju koje zastupaju monetornosti inflacija je cist monetarni fenomen. Najpoznatiji zastupnik ove teorije je dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Milton Fridman. Privredni subjekti zele da drze odredjen kolicinu novca zbog njegove kupovne snage, odnosno zbog mogucnosti da njime kupe odgovarajucu kolicinu robe. Zbog toga potraznja za novcem jeste potraznja za relnim novcem, jer niko ne pati od novcane iluzije da sto vise ima novca ujedno ima i vece bogatstvo. Samo ako veca masa novcanica omogucava kupovinu vece mase roba, onda se zaista radi o vecem novcanom bogatstvu. Realni dohodak odredjuje velicinu robnih transakcija, pa veca kolicina robnih kupoprodaja nuzno zahteva vecu masu novca. Kamatna stopa jeste mera oportunitnetnog troska drzanja novca. Ako je kamatna stopa veca, raste propustena dobit sto se novac drzi kod sebe, a ne u banci i to smanjuje spremnost privrednih subjekata da drze realnu masu novca.
Na trzistu novca ponuda realnog novca M1/P mora biti jednaka njegovoj traznji koju obelezavamo sa L ( y, r ) Ponuda realnog novca = Teznja za realnim novcem M1/P = L ( u, r )
Kamatna stopa se uvek tako prilagodjava da omogucava uspostavljanje ove jednakosti. Sta se sada desava ako se iznenada poveca masa novca koju narodna banka pusta u opticaj? Znamo da se na kratak rok cene i normalne plate sporo prilagodjavaju. Zato dolazi, najpre do pada kamatne stope i do porasta investicija i potrosnje po tom osnovu. Zato potrosnja za robom na trzistu radi kupovine vise nego sto je ima. Nakon porasta cena smanjuju se realne plate. Radnici mogu realno da kupe manje robe nego pre. Zato traze reviziju ugovora o platama. Preduzeca im izlaze u susret jer inace ostvaruju veci profit zbog vecih cena. Medjutim na prelasku iz srednjeg u drugi rok rast normalnih plata prelazi rast cena, tako da i realne plate pocinju da rastu. Preduzeca sada menjaju svoje odluke o obimu prizvodnje i pocinju da odpustaju radnike.
Krajnji efekat je sledeci:
-rast novcane mase
-rast cena i normalnih plata
-drustveni proizvod i zaposlenost ostaju isti.

Promene u novcanoj masi dovode samo do promene cena ali ostavljaju realne velicine, kao sto su drustveni proizvod i zaposlenost nepromenjeni.
Tehnicki receno, potraznja za realnim novcem je pogodna i svaka promena ponude novca od strane narodne banke diskretno vodi u porast cena, jer je to jedini mehanizam koji moze ove dve velicina da uravnotezi.

Inflacija nije cisto monetarni fenomen

Po drugom shvatanju ne osporava se da je inflacija monetarni fenomen, ali se postavlja pitanje zasto dolazi do njega. Njihov je kljucni argument da iskustva sa hiper inflacijom pokazuju da centralna banka emituje novac i tokom inflacije i tokom potpune stabilizacije cena. Ako je novac iskljucivi uzrocnik inflacija onda bi period stabilizacije cena nakon inflacije zahtevao prestanak emisije novca. Kako se to ne dogodja nego se novac i dalje emituje, pristalice ovog shvatanja pomeraju teziste svoje rasprave ka faktorima koji dovode do porasta cena i koje posticu centralne banke da prilagode emisiju novca tekucoj inflaciji.
Makro ekonomska ravnoteza privrede zahteva da se izjednace tri drustvena racuna:

Kapitalni racun = Budzetski racun + platni bilans S-I = ( G+B-T ) + ( E-M )

“S”-stednja
“I”-investicija
“G”drzavna robna kupovina
“B”-transverni izdaci
“T”-porez
“E”-kolicina domace proizvedene robe prodatih na stranoj pijaci(izvoz)
“M”roba proizvedena u inostranstvu a prodata iza na nasem trzistu (uvoz)

Inflacija nastaje kao posledica:
-deficita javne potrosnje na budzetskom racunu
-deficita platnog bilansa na racunu tekuceg placanja sa inostranstvom


Neravnoteza na desnoj strani ove jednakosti pokrece mehanizam inflacije koji se ubacuje ne samostalna centralna banka sa svojom emisijom novca. Zato dolazi do izjednacavanja agregatne ponude i agregatne traznje na visem nivou cena. Uspostavljanje ravnoteze pogadja kapitalni racun i nivo investicija, zbog cega dolazi do promene drustvenog proizvoda i zaposlenosti. U tom smislu novac nije neutralan, jer sa promenom novcane mase i cena menjaju se realne velicine kao sto su realne plate realna kamatna stopa, drustveni proizvod i zaposlenost. O neutralnosti novca moze se govoriti samo na dugi rok.


Nezaposlenost

Jedan od mozda najbitnijih, a kod nas mozda i najveci problem mikroekonomija je nezaposlenost. Slobodno mozemo reci da je vazan cilj makroekonomske politike je visoka zaposlenost odnosno niska nezaposlenost. Sa stanovista ekzistencije, sasvim je prirodno sto ljudi zele da im budu dostupna dobra radna mesta, visoko placena, bez predugog trazenja i cekanja. Nezaposlenost ima tendenciju da prati privredne cikluse. Nezaposlenost moze biti iskazana kao jedan broj, na primer 1,0 milion nezaposlenih ili procentom, na primer 12% nezaposlenih odukupno raspolozive radne stope. A raspoloziva radna stopa obuhvata sve zaposlene pojedince i nezaposlene osobe koje traze posao. U raspolozivu radnu snagu ne ubrajamo one koji nemaju zaposlenje, ali ga i ne traze. Definicija broja nezaposlenih je da su to ljudi u radnom dobu koji su bez posla, ali koji stoje na raspolaganju za posao, iz tekuce nadnice. Uz predpostavku da je u jednoj privredi 1,0 milion nezaposlenih, 1,5 miliona zaposlenih, procentom nezaposlenosti bio bi izrazen:

% nezaposlenim = 10/1.5 + 10.100 = 40%

Uobicajena mera nezaposlenih, koja se koristi u zvanicnim statickim podacima, tzv. stopa pretendanata nezaposlenosti, obuhvata one koji primaju nagrade zbog nezaposlenosti. Medjutim u ovaj broj ne ulaze oni u radnoj dobi koji stoje na raspolaganju za posao uz postojece najamnine, a koji nezadovoljavaju propisane kriterijume za primanje naknade zbog nezaposlenosti.
U zavisnosti od zakonske regulative u pojedinim zemljama, obicno se sledece kategorije ljudi ne mogu kvalifikovati za dobojanje drzavne pomoci zbog nezaposlenosti: oni koji bi hteli ponovo da se zaposle posto su odnegovali decu, oni koji su koji su propustili skolovanje i nalaze se na raznim drzavnim semama pre kvalifikacije, privremeno, oni koji traze posao sa skracenim radnim vremenom i sl.
U nekim zemljama se koristi druga mera nezaposlenosti tkz “standardizovana stopa nezaposlenosti”. Ovde se nezaposlenima smatraju oni koji su u radnom dobu bez posla, spremni da stupe na posao najdalje za dve nedelje, a aktivno traze posao ili cekaju testiranje.


Ovakav nacin merenja ne zaposlenosti koriste:
1.Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj ( OECD )
2.Medjunarodni biro ( ILO )

i oni oblikuju statisticke podatke o broju nezaposlenih u raznim zemljama.
Ima onih koji nikada nece uspeti da nadju posao, kao i onih koji ne zele da ga nadju. Na srecu, za vecinu nezaposlenost traje samo izvesno vreme. Za nekoga moze biti nekoliko dana, a za drugog nekoliko meseci, a za mnoge ne tako retko i vise godina. Prosecno trajanje nezaposlenosti odredjuju 3 faktora:
- broj nezaposlenih
- stopa priliva i odliva”zaliha” nezaposlenih
- faza privrednog ciklusa

Broj nezaposlenih ili velicina ”zaliha” nezaposlenosti je faktor koji meri kvantitet tj. broj nezaposlenih u odredjenoj vremenskoj tacki. Sto je veci broj nezaposlenih, duze ce trajati nezaposlenost, odnosno bice potrebno vise vremena da se ona pretvori u zaposlenost.
Stopa priliva i odliva ”zaliha” nezaposlenh je drugi faktor koji odredjuje prosecno trajanje nezaposlenosti. Svake nedelje neki od zaposlenih postaju suvisni i moraju da napuste posao. To prestavlja priliv u ”zalihe”. S druge strane, neki nezaposleni nalaze posao i to prestavlja jedan odliv iz “zalihe” nezaposlenosti. Ocigledno je da ce prosecno trajanje nezaposlenosti zavisiti od stope priliva i odliva. Sto je stopa priliva veca, a odliva iz “zaliha” nezaposlenosti manja to ce se broj nezaposlenih povecavati i obratno ukoliko je odliv veci od priliva nezaposlenost ce se smanjivati.
Faza privrednog ciklusa predstavlja treci faktor koji odredjuje prosecno trajanje nezaposlenosti. U naletu recesije nezaposlenost ce rasti, ali ce prosecna duzina trajanja nezaposlenosti verovatno jos biti cesca. Sto se privreda duze bude nalazila u stanju recesije ljudi ce u proseku biti duze bez posla. Ova dugorocna nezaposlenost potraja ce cak i kada privreda pocne da izlazi iz recesije.

Uzori nezaposlenosti

Najpre treba razlikovati neravnotezu i ravnotezu ili prirodnu nezaposlenost. Uzroci nastanka neravnoteze nezaposlenosti mogu biti:
1. Smanjenje i potraznja za radnom snagom (ciklicna nezaposlenost)
2. Rast ponude radne snage
3. Visi nivo najamnina nametnut od strane radnickih sindikata


Kada jedna privreda zapadne u recisiono stanje, svakodnevna potraznja potrosaca za robama se smanjuje, preduzeca uvidjaju da ne mogu da prodaju uobicajeni nivo robe jedno vreme su spreceni da uvecavaju zalihe neprodate robe. Ali ubrzo on ce smanjivati proizvodnju i broj zaposlenih. Kako recesija postaje dublja is to duze traje, sve manje ce biti potraznje za nezaposlenima. Kad privreda krene sa oporavkom doci ce i do postepenog smanjivanja broja nezaposlenih. Sledeci uzrok neravnoteze moze se nalaziti u rastu agregatne ponude radne snage uz neodgovarajuci rast agregatne potraznje za radnom snagom. To bi moralo voditi smanjenju ravnoteze realne najamnine. Ali, ako je realni nivo najamnine na smanjenju neravnoteze nezaposlenist mora se pojaviti. Medjutim ovaj uzrok nezaposlenosti nije tako realan kao predhodni s obzirom da su promene u ponudi radne snage relativno blage.
Neravnoteza nezaposlenosti moze biti posledica visokoih realnih najamnina do kojih se doslo pod pritiskom radnickih sindikata. Visoke najamnine smanjice potraznju za radnom snagom. Medjutim
visoke realne najamnine mogu doprineti i da se smanji nezaposlenost. Naime ako su primanja zaposlenih veca i njihova potrosacka potraznja raste. Ova dodatna potraznja roba stimulisala bi preduzeca da povecaju proizvodnju, a samim tim i potraznju za radnom snagom. Pogledajmo sada koji su uzroci ravnoteze ili prirode nezaposlenosti. Povreda moze biti u stanju opste ravnoteze, uz tekuci nivo najamnina i da istovremeno bude toliko slobodnjih radnih mesta koliko ima i nezaposlenih. Nezaposlenost bi i dalje u izvesnom stepenu bila prisutna na nekim trzistima rada postojao bi visak potrosnje, a na drugim trzistima rada visak ponude radne snage. Iako moze postojati opsta, makro ekonomska ravnoteza uz jednakost agregatne ponude i agregatne potraznje za radom, na mikro ekonomskom nivou ponude i potraznje rada mogu biti neuskladjene. Tada se javlja ravnoteza nezaposlenosti odnosno prirodna nezaposlenost.
Tipovi prirodne nezaposlenosti su: funkcionalna, strukturna i sezonska nezaposlenost.
Funkcionalna nezaposlenost se javlja kada ljudi napustaju svoj posao ili voljno ili nevoljno (budu otpusteni ili postanu suvisni) i nezaposleni su izvesno vreme dok ne nadju drugi posao. Oni ne moraju prvi posao na koji se jave, uprkos postojanju slobodnih radnih mesta, zato sto se poslodavac nada da ce naci kvalifikovanije osobe, a nezaposleni ne moraju prihvatiti prvi posao koji im se nudi, nadajuci se da ce naci drugi bolje placeni. Poslodavci nisu dovoljno informisani koji rad je na raspolaganju, a radnici nisu dovoljno informisani koja radna mesta su slobodna i sta iziskuju. Bolja informisanost se moze postici preko drzavnih centara za zaposljavanje, lokalnih medija ( stampe, televizije ) i privatnih agencija za zaposljavanje.
Strukturna nezaposlenosti posledica je izmene privredne strukture. Ove promene mogu biti uzrok takvom kretanju: promene potraznje i promene u proizvodnim metodama. U nekim industrijama moze doci do smanjivanja potraznje bilo zbog promene u ukusima potrosaca, bilo zbog vece atraktivnosti konkuretnih proizvoda i sl. Strukturna nezaposlenost cesto se dogaca u posebnim regionima zemlje, u kojima se proizvodna struktura brzo menja tada se govori o regionalnoj nezaposlenosti. Takodje, slaba mobilnost radne snage povecava strukturnu nezaposlenost.
Sezonska nezaposlenost se dogadja kada se potraznja za radnom snagom menja u zavisnosti od godisnje sezone. Na primer u sezoni prolece - leto raste potraznja za gradjevinskim radnicima dok u zimskim mesecima opada. Suprotno ovome u zimskim turistickim centrima raste potreba za radnom snagom.


Kretanje najamnina


Najamnina kao oblik placanja radne snage

Najamnina predstavlja novcani izraz vrednosti radne snage ili vrednost radne snage izrazene u novcu. U uslovima robne proizvodnje radna snaga postaje roba, ona se kupuje i prodaje. Protiv vrednost koju radnici dobijaju za prodatu radnu snagu jeste najamnina.
Radnik provodi odredjeni broj casova, dana na radnom mestu i za to dobija odrecenu sumu novca. Pa se stice utisak da za odrecenu kolicinu rada dobija odrecenu kolicinu novca. To je samo prividno, jer rad kao takav “izolovan”,ne postoji.
Prvi razlog za ovakvu konstataciju je sledeci. Rad se opredmecuje tek u proizvodnoj robnoj vrednosti a cena rada ugovara se i placa pre pocetka procesa proizvodnje. Stoga ako bi se placao rad,
ne bi se moglo placati ono sto ne postoji. Ovde se kupuje i prodaje radna snaga, te i govorimo o ceni radne snage.
Drugo, u koliko bi se placao rad ne bi bilo viska vrednosti, jer bi preduzetnik prisvojio onoliko koliko i placa radnike.
Trece, ako bi rad bio roba morao bi imati vrednost. A posto je rad mera vrednosti on sam nema vrednost.
Cetvrto, preduzetnik koristi radnu snagu tek posto je kupi, sto znaci da u tom trenutku radnik ne moze raspolagati svojim radom pa ga ne moze ni razmenjivati kao robu.
Najamnina se moze placati u obliku robe ili u obliku novca. U vezi sa tim razlikujemo novcanu i naturalnu najamninu.

Visina najamnine

Posto smo rekli da je rad roba koja se prodaje to znaci da je i najamnina kao cena “robe” radne snage da kao i cena bilo koje druge robe, zavisi od dva faktora:
1. Od vrednosti radne snage kao robe
2. Od ponude i traznje radne snage i nekih relevantnih faktora ( monetarne promene )…


Vrednost radne snage zavisi od vise faktora kao sto su: produktivnost i intezitet rada, duzina radnog vremena.
Neki faktori prouzrokuju povecanje, a drugi smanjenje velicine vrednosti radne snage. U koliko je ponuda radne snage veca, visina najamnine ce biti manja, i obrnuto.
Ponuda radne snage zavisi od prirastaja onog dela stanovnistva koje pripada radnoj snazi. Dalje zavisi i od nacina proizvodnje. U uslovima krize smanjuje se traznja za radnom snagom. Uvodjenjem savremene tehnologije u proces proizvodnje dovodi do stvaranja “rezervne armije rada
Visina najamnina zavisi i od monetarnih promena jer one uticu na cenu radne snage kao i na sve druge cene. U uslovima inflacije raste i visina najamnina, a u deflaciji pada.
Na visinu najamnina u velikoj meri utice i drzava, koja se javlja kao mocan politicki i ekonomski cinilac u protivurecnom odnosu preduzetnika i radnika. Drzava pomocu direktnih i indirektnih metoda utice na kretanje najamnina. Ona je ta koja utvrdjuje minimalnu, garantovanu visinu najamnina. Takodje odredjuje zdrastvena, a ponekad penziona osiguranja, pomoc nezaposlenima. Donju granicu visine najamnina cini tkz. egzistencionalni minimum neophodan za biolosku reprodukciju radne snage.
Gornju granicu visine najamnine determinise minimalna masa profita dovoljna da stimulise preduzetnika za dalju proizvodnju. Kako preduzetnik ne moze prisvojiti celokupnu novostvorenu vrednost vec se ona deli izmedju radnika ( najamnina ) i preduzetnika ( profit ) to se neprekidno vodi borba izmedju kapitala i rada. Vlasnik kapitala zeli da snizi najamninu na fizicki minimum, a radni dan produzi do njegovog fizickog maksimuma, dok radnici pokusavaju suprotno.

Nominalna i realna primanja radnika

Najamnine se svode na dva osnovna oblika:
1. Najamnine od vremena
2. Najmanine od komada

Pored ovih oblika postoje i analiticke kategorije najamnina kao sto su:
3. Nominalna
4. Realna
5. Relativna najamnina

Najamnina od vremena zavisi od vremena koje radnik provede na radu ( cas, dan, nedelja, mesec ).
Najamnina od vremena jednaka je kolicniku dnevne vrednosti radne snage i radnog dana. Ovaj nacin zavisi od satnice i duzine radnog dana.
Najamnina od komada podrazumeva nadoknadu po proizvedenom komadu robne vrednosti. Najamnina od komada jednaka je kolicniku najmnine od vremena i broja proizvedenih komada.
Nominalna najamnina je ukupna suma novca koju radnik prima za utroseni rad u odrecenom vremenskom periodu, bez obzira dali se utvrdjuje po komadu ili po vremenu. Ona zavisi od ponude i traznje za radnom snagom i slicno.
Realna najamnina pokazuje stvarnu kupovnu moc nominalne najamnine, odnosno ona pokazuje kolicinu robe koju radnik moze kupiti za iznos nominalne najamnine.
Relativna najamnina prestavlja odnos nominalne najamnine i viska vrednosti, odnosno koji deo novostvorene vrednosti prisvaja vlasnik kapitala, a koji deo radnik.


Zakljucak

Iz svega do sada vec recenog i napisanog na temu i u vezi sa kretanjem najamnina, inflacijom i nezaposlenoscu covek ne treba znati puno o ekonomiji.
Kao sto se moze videti sve tri stvari odnosno sva tri predmeta istrazivanja ovog rada (inflacija, nezaposlenost, najamnine) su medjusobno povezani.
Pojava inflacije lancano povlaci za sobom i promene u odnosu broja zaposlenih i nezaposlenih, ali isto tako se odrazava i na kretanje najamnina. Dakle pojava oscilacija i neke znatnije promene u nekoj od ovih makroekonomskih pojava, direktno je vezana i dovodi do osciliranja i promena i u ostale dve.
Sto se tice posledica koje nastaju kao uzrok inflacije i gore svega navedenog dovoljno je samo reci da ste bili rodjeni u Srbiji i da ste u njoj ziveli u periodu 90-tih godina, pa i kasnije. Na nasu veliku zalost nasa zemlja moze posluziti kao idealni primer kako ne treba voditi ekonomsku politiku a i drzavu uopste. I dan danas imamo visoku stopu inflacije, veliki ogromni broj nezaposlenih koji sve vise raste, dok se kupovna moc, odnosno visina najamnina smanjuje. Ogromana vecina ljudi zivi na rubu siromastva i na ivici egzisencije. To je tuzna slika nase stvarnosti.
Eksperti pokazite nam sta znate, umete i mozete na delima. Neka vasa dela govore umesto vas.


Literatura


1) ”Ekonomija” Dr Ivica Stojanovic
2) ”Osnovi ekonomije” Dr Jovo Jednak
3) “Osnovi ekonomije” Radojica Savkovic
4) “Osnovi ekonomije” Dr Miroljub Labus

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 

preuzmi seminarski rad u wordu » » »  

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD