TRŽIŠTE - pojam, funkcije, znacaj u savremenoj privredi

Svojina i tržište predstavljaju dve osnovne institucije privrednog sistema. Svojina odredjuje ko ce biti ucesnik na tristu i kako ce se ponasati u trzisnoj razmeni, dok tržište predstavlja uredjeni i ustaljeni postupak odvijanja razmene. Ta uredjenost tržišta znaci da postoje odredjena definisana pravila ponasanja kojih treba da se pridrzavaju ucesnici u razmeni. Na osnovu ovoga svaki ucesnik u razmeni moze da predvidja reakcije drugih ucesnika na aktivnosti koje on preduzima, kao i moguce sankcije u slucaju ako se jedan od ucesnika u razmeni ne pridrzava ustaljenih pravila ponasanja. Na osnovu ovoga moze se reci da tržište predstavlja uredjeni i ustaljeni mehanizam robne razmene.
Moze se definisati kao ukupnost odnosa ponude i traznje koji se na odredjenom prostoru i u odredjeno vreme ispoljavaju povodom razmene roba i usluga.
Da bi se neki proizvod mogao prodavati, za njega treba da postoji tržište. Ukoliko nema tržišta nema ni biznisa.
“Na tržištu ne postoji pozeljnija alternativa od stalnog prisustva na njemu!”

Tržište nije statican i nepromenljiv potencijal. Sta vise, to je jedan dinamican organizam u kome se kontinuirano desavaju raznovrsne ekonomske i drustvene promene. Na njemu se svakodnevno pojavljuju novi prodavci i kupci, dok neki stari nestaju. Pojavljuju se i novi ponudbeni artikli, a drugi se tiho gube, jer su potrosaci za njih izgubili interes. Zato je neophodno upoznavanje potreba, zelja i interesovanja kupaca radi poznavanja i pracenja trzisne potraznje, jer nema vaznijeg zadatka od stalnog pronalazenja novih kupaca i zadrzavanja postojecih.
“Postoji samo jedna nagrada koju tržište nudi:novac!Ako ne znate da pravite novac,bezite! “ (Mekej)

“Na tržištu pobedjuju oni koji poseduju kvalitet i sposobnosti koje tržište svojim zakonitostima odredjuje kao prioritetne!” Jer se “ kvalitet dokazuje isklucivo na tržištu!” (Ujes)

“Zna se sta je konjuktura: kupovati kad svi prodaju i prodavati kad svi kupuju. Ali za to treba imati dovoljno hrabrosti, inace se ne moze postati Rokfeler!” (Rokfeler)

“Ukoliko je tržište razvijeno, onda mozete smatrati da ukoliko posoji potraznja, izvesno je da ce se pojaviti neko s namerom da tu traznju zadovolji!”

“Tržište je arena na kojoj se konacno odredjuje da li je preduzetnik dobitnik ili gubitnik!”

“Umesnim rasclanjivanjem celokupnog tržišta na odredjene segmente pronicljiv preduzetnik je u mogucnosti da zapazi sirok spektar razlicitih segmenata kupaca unutar njega, te da prepozna strateski vazne segmente, prema kojima ce usmeravati svoju ponudu!” (Omae)

Pojam tržišta

Tržište se moze definisati na razlicite nacine u zavisnosti od svrhe definisanja. Razlicitost gledista i definicija o tržištu izraz je poznate cinjenice da je tržište kao fenomen veoma kompleksno, da postoje mnogobrojni aspekti analize tržišta i razlicite forme u kojima se tržište ispoljava.
Posmatrano sa aspekta odnosa koji se uspostavljaju na tržištu, definise se kao: ”sveukupnost odnosa ponude i traznje koji na odredjenom mestu i odredjenom vremenu uticu na prodaju pojedinih roba i skup svih ustanova podrucja i uredjaja koji omogucuju organizovani i stalni kontakt izmedju kupaca i prodavaca.”
Iz ugla markeninga tržište se moze definisati kao “agregantni skup snaga i uslova u okviru kojih kupci i prodavci donose odluke koje rezultiraju u transferu roba ili usluga”.
Opsta teorija sistema definise pojam tržišta kao “jedan slozen dinamicki i stohasticki sistem, koji je istovremeno podsistem sistema funkcionisanja velikog ekonomskog sistema”.
Razmatrajuci definicije tržišta konstatujemo da bi se u svim novijim definicijama mogle izdvojiti tri razlicite grupe, s obzirom na znacaj koji se u tim definicijama pridaje pojedinim komponentama tržišta.
U te grupe spadaju:
-u prvoj grupi definicija akcenat je stavljen na same ucesnike u razmeni “na ukupnost kupaca i prodavaca”, tako da se tu posebno istice personalna komponenta tržišta
-u drugoj grupi definicija moze se uociti da se istice “odnos izmedju nosilaca ponude i traznje”, tj. akcenat je stavljen na kontakte izmedju aktera u procesu razmene
-u trecoj grupi definicija moze se uociti da se akcenat stavlja na suceljavanje ponude i traznje

Dakle moze se uociti da postoje jasne razlike u definisanju tržišta. Dati jednu potpunu definiciju tržišta znacilo bi da se u definisanju pored uzimanja u obzir njegovih komponenti, moraju uzeti u obzir i njegova struktura i funkcije. U pojedinim definicijama moze se uociti pokusaj, da se struktura tržišta svodi na ukupnost ponude i traznje a funkcije na njihovo suceljavanje. Ono sto se ne nalazi u mnogobrojnim definicijama tržišta, moze se naci u brojnim analizama konkretnog tržišta, gde je tržište kao fenomen naslo svoje potpuno objasnjenje.
Stepen razvijenosti i stabilnosti tržišta je u korelaciji sa razvijenoscu i stabilnoscu velikog ekonomskog sistema, mada tržište moze pruziti relevantne informacije za sagledavanje nekih karakteristika stanja velikog ekonomskog sistema.
U ekonomskoj teoriji cesto se javljaju nesporazumi, jer se ne shvata da tržište tamo gde je, neophodno, mora funkcionisati kao kompletan i razvijen sistem. Treba imati jasnu predstavu o njegovoj strukturi bez koje on ne bi mogao funkcionisati kao podsistem, te razlikovati izvesne njegove sistematske nedostatke od odredjenih nedostataka koji su mu samom sebi svojstveni. Ova negativna dejstva se moraju odredjenim merama ekonomske politike ublaziti, pa cak, u odredjenim slucajevima, i sasvim neutralisati.

Funkcije tržišta

Osnovna funkcija tržišta ogleda se u povezivanju proizvodnje i potrosnje. Ova osnovna trzisna funkcija moze se rasclaniti na cetiri konkretne trzisne funkcije:
1)informativna funkcija i funkcija povezivanja osamostaljenih robnih proizvodjaca
2)selektivna funkcija ( funkcija regulatora privrednih kretanja )
3)alokativna funkcija ( uskladjivanja ponude i traznje )
4)distributivna funkcija ( funkcija raspodele )

Informativna funkcija i funkcija povezivanja osamostaljenih robnih proizvodjaca: tržište prima jednu opstu informaciju o stanju ponude i traznje za odredjenom robom ili uslugom. Ta informacija je u stvari trzisna cena. Na osnovu kretanja trzisne cene privredni subjekt se moze informisati o stanju ponude i traznje, na konkretnom tržištu, i na osnovu toga uociti i videti gde je njegovo mesto u odnosu na tu cenu. A proizvodjaci su nuzno povezani (kroz kupoprodajne transakcije na tržištu ) i na razmenu svojih proizvoda, kako bi nabavili neophodne inpute za proces proizvodnje, ili da bi realizovali svoju robu.

Selektivna funkcija: tržište vrsi selekciju privrednih subjekata kroz proces konkurencije. Na tržištu se za istu vrstu proizvoda formira jedinstvena cena po kojoj svi prodavci prodaju svoje proizvode. Oni koji imaju nize troskove proizvodnje ostvaruju vecu zaradu, dok neefikasni proizvodjaci ne mogu svoje troskove da podmire na osnovu trzisne cene, i posluju sa gubicima tako da pre ili kasnije moraju napustiti ovu delatnost. Zbog toga, proizvodjaci, da bi ostvarili svoje ciljeve, tj. maksimizirali profit, svoju proizvodnju moraju prilagodjavati zahtevima i kriterijumima tržišta kroz stalne promene, usavrsavanja i preorjentaciju u proizvodnji.

Alokativna funkcija: tržište omogucava razmestaj (alokaciju) privrednih resursa na pojedine privredne aktivnosti u kojima se stvaraju neophodni proizvodi i usluge. Na osnovu kretanja cena proizvoda u pojedinim delatnostima, vlasnici privrednih resursa povlace svoje resurse iz delatnosti sa losom perspektivom poslovanja i ulazu ih u druge delatnosti gde su vece mogucnosti zarade. U zavisnosti od toga da li trzisne cene rastu ili opadaju, ponuda i traznja se menjaju sa teznjom da se uravnoteze.

Distributivna funkcija: tržište ovu funkciju ostvaruje odredjivanjem cena faktora proizvodnje cime utice na formiranje primarne raspodele drustvenog proizvoda, na osnovu koje njihovi vlasnici – sticu dohodak i ucestvuju u raspodeli novoostvarene vrednosti.

Navedene funkcije deluju simultano i u sprezi su sa razvojnim mehanizmom. Prilikom razmatranja pojedinih funkcija u nasem privrednom sistemu treba imati u vidu i druge momente. Naime, mada se selektivna funkcija tržišta prilicno afirmisala, narucito posle privredne reforme 1965. godine (poboljsanje kvaliteta i asortimana roba i usluga putem konkurencije izmedju proizvodjaca ), ipak uloge ove funkcije ne treba procenjivati u nasem privrednom sistemu. Narucito je potrebno pazljivo razmotriti nenormalne oblike konkurencije, monopolska ogranicenja, kada trzisna merila ne odrzavaju realne proizvodne odnose.

Dimenzije tržišta

Brojne definicije tržišta ukazuju na njegove osnovne dimenzije. Osnovne dimenzije tržišta bez kojih se ono ne moze definisati su sledece:
-ljudi,
-platezna sposobnost,
-spremnost ljudi,
-proizvodi ili usluge,
-vreme i
-prostor.

Ljudi se na tržištu mogu pojaviti kao kupci ili kao prodavci. Bez ljudi tržište ne bi moglo funkcionisati. Medjutim razvoj savremenih komunikacija i sredstava za komunikacije sve vise zauzimaju mesto coveku, pa se ocekuje da ce tržište u buducnosti sve manje zavisiti od ljudi, a sve vise od sredstava i informacija. Prema tome za ocekivati je da u buducnosti ova dimenzija – ljudi – bude delimicno ili u potpunosti zamenjena novom dimenzijom – sredstva i informacije.

Platezna sposobnost u odredjenom vremenskom intervalu, ne ogranicava se samo na zarade i plate koje se mesecno primaju vec se mora dopuniti stednjom (ulozi na stednji,pokretna i nepokretna imovina koja se moze prevesti u novac) i potrosackim kreditima. Platezna sposobnost daje ritam tržištu. U situacijama kada platezna sposobnost pada, opada i ritam kupovina i prodaja.Ovo ipak ne mora biti u direktnoj zavisnosti jer se ritam moze regulisati i drugim instrumentima marketing mix-a.

Spremnost ljudi da kupuju ili prodaju, takodje definise tržište.Ljudi mogu imati novac (kupci) i robu (prodavci) – a da nisu spremni prodavati ili kupovati. Dobro osmisljena kombinacija instrumenata marketing mix-a svakako da ce postaci spremnost ljudi za kupoprodaju. Takodje spremnost ljudi na vecu kupovinu, je u direktnoj srazmeri sa kamatnom stopom – ako novac moze da se dobije sa niskim kamatama to ce stimilisati potrosnju i obrnuto, visoke kamatne stope stimulisace stednju. Takodje i visoka inflacija se moze spomenuti kao faktor koji stimulise potrosnju.

Vreme je takodje bitna dimenzija tržišta. Imati kvalitetne proizvode i usluge ali i pogresno vreme je isto kao i nemati ih uopste ili jos gore od toga. Imati proizvode i usluge u pogresno vreme je cist promasaj jer smo sredstva i resurse nenamenski potrosili. Zbog toga moramo raspolagati sa trzisnim informacijama kako bi pravu robu obezbedili u pravo vreme.

Prostor kao dimenzija tržišta je slicna predhodnoj. Imati proizvode i usluge na pogresnom mestu je cist promasaj. Bolje da ih uposte nismo imali, jer smo bespotrebno i pogresno utrosili resurse.
Na osnovu predhodno navedenih dimenzija, tržište mozemo definisati kao teznju preduzeca da svoje proizvode i usluge plasira tamo gde su kupci koji su platezno sposobni i spremni za kupovinu na mestu koji oni zele i u vremenu kada im odgovara.

Podela tržišta

Zavisno sa kojeg stanovista vrsimo podelu, tržište se moze klasifikovati na sledeci nacin:

1)Posmatrano sa geografskog aspekta, tržište se deli na :
-lokalno tržište,koga karaktrise ponuda i traznja na uzem lokalnom podrucju (grad,opstina)
-regionalno tržište predstavlja skup lokalnih tržišta,pri cemu se ponuda i traznja odvijaju na regionalnom prostoru
-nacionalno tržište,unutrasnje ili domace, predstavlja skup regionalnih tržišta u okviru jedne zemlje, pri cemu domaca ponuda ne mora biti usmerena na domacu traznju, vec moze biti usmerena i na svetsku traznju. Domaca traznja se takodje moze alimentirati iz inostranih izvora, a ne samo iz domace ponude.
-svetsko tržište predstavlja tržištesvih zemalja sveta, pri cemu svetsku ponudu, odnosno traznju, sacinjavaju ukupna ponuda, odnosno traznja proizvoda ili usluga svih zemalja sveta.

2)Sa aspekta trzisnih sturktura moze se izvesti podela na perfektno (tržište neogranicene, potpune konkurencije) i imperfektno tržište (tržište ogranicene konkurencije).
Perfektno tržište karakterise razmena po trzisnim cenama koje se obrazuju kao sinteza postojecih odnosa ponude i traznje. Zbog velikog broja ucesnika, kako na strani ponude, tako i na strani traznje, niko od njih svojim individualnim postupcima ne moze uticati na promenu trzisnih cena. Za mnoge ekonomiste XIX veka tržište perfektne konkurencije je bilo ideal. Medjutim, stvarno stanje na tržištu znatno odstupa od takvog tipa tržišta i predstavlja smesu konkurencije, monopola i oligopola.
Osnovne primese postojanja tržišta perfektne konkuencije su:
a) autonomnost ponasanja trzisnih subjekata - sto podrazumeva punu slobodu trzisnih ucesnika, odnosno odsustvo administativnih i restriktivnih mera kojima se suzava autonomija ponasanja privrednih subjekata;
b) ravnoteza ponude i traznje – ukupna ponuda treba da je jednaka ukupnoj traznji;
c) supstitivnost – podrazumeva potpunu indenticnost jednog proizvoda kod svih proizvodjaca koji ga proizvode, sto ima za posledicu da je presudan kriterijum njihovog izbora prodajna cena;
d) slobodna cirkulacija kapitala – predstavlja odsustvo bilo kakvih prepreka seljenju kapitala iz jedne privredne grane u drugu, iz jednog preduzeca u drugo;
e) atomiziranost ponude i traznje – podrazumeva brojnost i prodavaca i kupaca, tako da svako od njih, u odnosu na druge, ne moze biti u poziciji da utice na povecanje ili smanjenje kupovine, odnosno prodaje, na nivo i odnose trzisnih cena;
f) fleksibilnost cena – znaci da se u zavisnosti od rasta ili pada ukupne ponude i traznje,menjaju i cene;
g) transparetnost tržišta – predpostavlja da su svim trzisnim ucesnicima poznati i dostupni svi faktori relevantni za formiranje ponude i traznje;
h) selektivnost tržišta – podrazumeva mogucnost eliminacije pojedinih trzisnih ucesnika, koji nisu u stanju da opstanu na tržištu.

Imperfektno tržište karaktrisu: ogranicenost konkurencije, sto dovodi do snaznijeg uticaja ponudjaca, odnosno kupaca na proces formiranja trzisnih cena, diferenciranje proizvoda i cena iste namene, tako da se isti proizvod i usluge iz potpuno indenticnih uslova i koji bi trebalo da se realizuju po jednakim prodajnim cenama, prodaju i kupuju po razlicitim cenama; relativno slabija medjugranska obilnost sredstava.
Imperfektno tržište moze biti posledica dejstva brojnih faktora, pre svega nedovoljnog broja kupaca ili prodavaca, odnosno nedovoljne atamiziranosti ponude ili traznje, zatim nehomogenosti proizvoda (diferenciranost istih proizvoda ambalazom, postprodajnim servisom, renomeom fabricke marke), odredjenih akcija i mera drzava, nedovoljne transparetnosti tržišta i sl.
Ako su na odredjenom tržištu prisutne imperfektne trzisne strukture, i ako na strani ponude postoji samo jedan ponudjac,tada je rec o monopolu, o dva – duopolu, o tri ili vise – oligopolu ili polipolu. Ukoliko na strani traznje imamo samo jednog kupca, govorimo o monopsomu, o dva – dvopsonu, o tri ili vise – oligopsonu ili polipsonu.
Vladajuci oblik trzisnih struktra kod nas i u svetu danas su razlicite imperfektne trzisne strukture. Otuda je neophodno drustvenom intervencijom regulisati tržište, za sta je osnovni instrument – plan drustvenoekonomskog razvoja.

3)Sa aspekta marketinga relevantna je podela tržišta na tržište licne potrosnje i tržište proizvodno – usluzne potrosnje.
Tržište licne potrosnje cine potrosaci , proizvodjaci i institucije koji obezbedjuje dobra i usluge za zadovoljenje individualne potrebe. Domacinstvo je ovde osnovni nosilac traznje i ponude.
Tržište proizvodno – usluzne potrosnje cine potrosaci, proizvodjaci i institucije koji, svi zajedno, obezbedjuju ponudu i realizaciju proizvoda ili usluga za zadovoljenje proizvodno – usluznih potreba kolektivnih potrosaca.Subjekti iz oblasti privredne i neprivredne delatnosti su osnovni nosioci traznje i ponude. Sa aspekta alimentiranja potrosnje, proizvodno – usluzno tržište obuhvata:
- reprodukcionu potrosnju – za obnavljanje reprodukcije u prostom ili prosirenom obimu
- opstu ili zajednicku potrosnju – za reprodukovanje drustveno – korisnih delatnosti (opste narodna odbrana, zdravstvo, socijalna zastita, drzavna uprava i sl.).

4)Sa stanovista predmeta kupoprodaje postoje sledece vrste tržišta:
- tržište roba i usluga
- tržište faktora proizvodnje ( kapital, rad, zemlja )
- tržište novca i hartija od vrenosti

Tržište novca – Predstavlja deo finasijskog tržišta na kome se stavlja u promet kapital radi oplodnje u vidu kamate. Deli se na: tržište kratkorocnog i dugorocnog zajmovnog kapitala.
Kod kratkoprocnog zajmovnog kapitala vrsi se promet novca koji sluzi za tekuce potrebe u procesu reprodukcije, a kod dugorocnog zajmovnog kapitala trazi se i nudi novac za unapredjenje i prosirenje materijalne osnove rada. Ovaj kapital se koristi za investicije, a glavni izvor je akomulacija. Ucesnici na ovom tržištu mogu biti direktni (banke i druge finansijske organizacije koje imaju svoje ziro racune kod centralne banke ) i indirektni ( sva druga pravna lica koja imaju svoj ziro racun kod direktnih ucesnika na tržištu novca ). Tržište novca moze biti institucionalnog i neistitucionalnog karaktera.

Tržište kapitala – Deli se na bankarsko i berzansko tržište. Na bankarskom tržištu izmedju vlasnika kapitala ( zajmodavca ) i duznika uspostavljaju se kreditni odnosi. Na berzanskom tržištu vrsi se kupovina i prodaja obveznica, akcija i hartija od vrednosti. Berzansko tržište se deli: na primarno, sekundarno i tercijarno tržište. Na primarnom tržištu vrsi se promet i plasman novoemitovanih akcija (akcionarska drustva ). Sekundarno tržište kapitala organizuje se sa ciljem da se na njemu obavlja promet vec izdanih akcija, a na tercijarnom tržištu kapitala posluju brokerske firme, koje u prometu sa hartijama od vrednosti ne zele da posrednicima na tržištu placaju bilo kakvu proviziju.

Tržište radne snage – Cena radne snage se ne odredjuje samo od odnosa ponude i traznje, vec i od velikog broja drugih faktora. Na ovom tržištu su suprostavljeni interesi radnika i poslodavca. Na tržištu radne snage nije moguce formirati najamninu kao cenu radne snage na onom nivou koji bi omogucio da ne postoji visak ponude rada nad traznjom. Za ovo tržište je karakteristicno da postoji nezaposlenost. Tako na ovom tržištu postoji asimetricnost u kretanju najamnine, koja se ogleda u brzem porastu najamnine od povecanja traznje za radnom snagom u uslovima privrednog razvoja i sporijem padu najamnine u odnosu na smanjenje traznje za radnom snagom u uslovima usporavanja privredne aktivnosti.

5)Prema kolicini robe koja se kupuje i prodaje: tržište na veliko i na malo.
6) Prema dominaciji, deli se na: tržište celika, bakra, kafe…

Struktura tržišta

Pod strukturom tržišta podrazumeva se ukupnost faktora koji odredjuju kvalitet i kvantitet ponude i traznje kao osnovnog cinioca tržišta u kojima se odvijaju razmenski odnosi. Osnovni elementi strukture tržišta su:
1) koncetracija i velicina ponude koja je odredjena proizvodnjom
2) faktori na strani traznje – br. kupaca, velicina njihovog dohotka, raspodela nacionalnog dohotka…
3) diferenciranost proizvoda
4) mogucnost ulaska novih prodavaca i kupaca na tržište
5) egzogeni faktori kao sto su reklama, politicki faktori, propaganda…

Trzisni subjekt - Osnovni trzisni subjekt jeste preduzece koje predstavlja organizacionu jedinicu kao deo cele privrede u kome se obavlja proces proizvodnje materijalnih dobara ili vrsi odredjene usluge. Ono ima cilj koji zeli da ostvari, a iako je sastavljeno od velikog broja pojedinaca, on je nadredjen pojedinacnim ciljevima (vlasnika). Kod privatnih preduzeca osnovni cilj poslovanja je ostvarivanje sto veceg profita, a kod javnih, ostvarivanje nekih neekonomskih ciljeva. Preduzeca rezultate svog rada iznose na tržište, pa su time prinudjena da svoje ponasanje urede po pravilima trzisnog ponasanja

Segmentacija tržišta

Tržište je heterogeno kako sa stanovista ponude tako i sa stanovista traznje. Heterogenost ponude proizilazi pre svega iz razlika u onome sto se nudi ( proizvodi, usluge i njihove karakteristike ) i razlike kako se to nudi ( kanali prodaje, prodajne usluge, promocija i dr.). Heterogenost traznje proizilazi iz razlicitih potreba, stavova i nacina reagovanja potrosaca na pojedine komponente ponude.
Osnovni razlog da se preduzece odluci na segmentaciju tržišta je prihvatanje cinjenice da tržište nije homogeno i da se potrosaci ne samo razlikuju medju sobom vec i da to hoce da ispolje svojim ponasanjem na tržištu. Ako tržište shvatimo kao skup ( stvarnih i potencijalnih ) kupaca onda segmentaciju tržišta mozemo definisati kao podelu skupa potrosaca na grupe prema njihovim odredjenim karakterisikama koje bitno uticu na njihovo ponasanje. Grupe ( kategorije ) potrosaca koje su prema odredjenim njihovim karakeristikama izdvojene iz skupa svih potrosaca nazivaju se trzisnim segmentima. Osnovni princip segmentacije tržišta sastoje se u teznji da se u jednoj grupi (trzisnom segmentu ), nalaze potrosaci sa sto slicnijim potrebama i ponasanjem, tj. da taj trzisni segment bude sto homogeniji. Drugim recima treba nostojati da razlike u ponasanju potrosaca unutar jednog segmenta budu sto manje a izmedju segmenata budu sto vece.

Cilj segmentacije tržišta je upravo da se :
- otkriju realne potrebe konkretnih grupa odnosno segmenata u okviru datog nacionalnog prostora u odredjenom vremenskom periodu i
- odgovarajucom aktivnoscu preduzeca zadovolje date potrebe uz ostvarenje odredjenih finansijskih efekata.
U poslednje vreme proizvodi se prilagodjavaju pojedinim segmentima tržišta na taj nacin sto se potrosacu ostavlja mogucnost da prema svojim potrebama, sopstvenom aktivnoscu i sopstvenim mogucnostima ( pre svega finansijskim ) pravi sam kombinaciju proizvoda. (Npr: proizvodjac namestaja proizvodi odredjene elemente koji se mogu razlicito kombinovati prema potrebama potrosaca datog trzisnog segmenta ).
“Umesnim rasclanjivanjem celokupnog tržišta na odredjene segmente pronicljiv preduzetnik je u mogucnosti da zapazi sirok spektar razlicitih segmenata kupaca unutar njega te da prepozna strateski vazne segmente, prema kojima ce usmeravati svoju ponudu!” ( Omae )
Tržište se deli na homogene segmente koristeci se citavim nizom kriterijuma.Ovi kriterijumi se razlikuju u zavisnosti o kom tržištu je rec. Jedni kriterijumi se primenjuju za tržište proizvodnih a drugi za tržište potrosnih dobara.

Segmentacija tržišta licne potrosnje

Kod segmentacije tržišta potrosnih dobara najcesce se koriste sledeci kriterijumi segmentacije: socioloski, demografski, geografski, psiholiski itd.
Socioliski kriterijumi se veoma cesto koriste u segmentaciji ovog tržišta. Uzrok ovome se moze naci u cinjenici sto se izmedju socioloskih karakteristika potrosaca ( npr. dohodka kupaca )i prodaje lako moze uociti korelativni odnos. Takodje, ovi podaci se lako mogu i relativno ustanoviti ( ili vec postoje ili se mogu naci u odgovarajucim statistickim podacima ). Segmentacija tržišta prema polu se smatra dosta korisnom zbog razlicitog ponasanja predhodnika razlicitih polova pri kupovini. Podela tržišta po godinama je cesto bitinija od podele prema socijalnim grupama za odredjene vrste proizvoda ( npr: modne), ili za odredjena istrazivanja marketinga ( npr: istrazivanje slusanosti, gledanosti i citanosti medija na odredjenoj teritoriji ) segmentacija tržišta po godinama je neophodna. Veoma cesto za segmentaciju ovog tržišta uzima se kao kriterijum razlika u ponasanju ( kupovinama ): veliki korisnici, srednji, mali i oni koji ne koriste proizvod preduzeca.

Psiholoske osobine licnosti se takodje mogu koristiti kao osnova za segmentaciju (nivo inteligencije, karakteristike licnosti, interes u razonodi, psiholoske potrebe, politicka predubedjenja).
Kako su mnoga empirijska istrazivanja pokazala da demografski, geografski i ekonomski kriterijumi ne predstavljaju adekvatne metode za segmentaciju tržišta, u poslednje vreme u praksi sve vise nailazimo na pristupe segmentaciji na osnovu kolicine potrosnje odredjenog proizvoda i uzorka potrosnje. Kako se ni ovom metodom ne mogu dobiti adekvatne informacije o tome zasto se jedan proizvod trosi vise od jednih, a manje od drugih kategorija potrosaca, sve vise se koristi uzrocno – posledicni metod segmentacije tržišta. Ovaj metod se zasniva na definisanju uzorka zbog kojih se trosi odredjeni proizvod. Na bazi ovo metoda se potrosaci grupisu na sledeci nacin:
1) konzervativci – grupa koja polazi samo sa racionalnog stanovista–ekonomskog, funkcionalnog…;
2) inovatori – grupa koja u svim oblicima sledi savremeni zivot, odabirajuci proizvode odredjene marke;
3) potrosaci sa naglasenim statusnim simbolima – grupa potrosaca koja tretira proizvod (marku) sa aspekta vlastitog prestiza ( na primer: kupci “mercedesa“ ) tzv. “lovci na skupe stvari”;
4) individualisti – grupa koja mesto i polozaj u drustvu tretira sa svog aspekta, smatrajuci sebe nezavisnim;
5) hedonisti – grupa uglavnom orjentisana na culna zadovoljstva
Mada se i ovoj metodi moze prigovoriti da zahteva slozenu tehniku prikupljanja i obrade informacija radi navedenog grupisanja potrosaca, ipak uspesno segmentiranje tržišta zahteva i njeno poznavanje, narucito u kombinaciji sa drugim.

Segmentacija tržišta proizvodno – usluzne potrosnje

Na proizvodno – usluznom tržištu postoji relativno manji volumen potrosackih agenasa konkretnog proizvoda, a po osnovnim motivima kupovine potrosaci su prilicno homogeni, segmentiranje proizvodno – usluznog tržišta je stoga jednostavnije. Uglavnom se proizvodi koji se javljaju na proizvodno – usluznom tržištu koriste za obavljanje proizvodne ili uslizne aktivnosti.
Kriterijumi za segmentaciju proizvodno – usluznog tržišta uslovljeni su pretezno namenom proizvoda, ali i volumenom potrosacke jedinice, obicaja u kupovini, lokacija potrosaca i sl. Evo klasifikacije kriterijuma koji se mogu upotrebiti za segmentaciju proizvodno – usluznih tržišta:
1) pripadnost potrosacke jedinice konkretnoj delatnosti, grupi, grupaciji pri cemu se mogu konstatovati dva osnovna segmenta:
- tržište proizvodne potrosnje i usluga (privredne delatnosti),
- tržište usluzne potrosnje (van privredne delatnosti);
2) volumen potrosacke jedinke, definisane na osnovu potrosnje proizvoda za koji se obavlja segmentacija;
3) kanali kupovine – indirektno, preko posrednika ili direktno;
4) lokacija potrosacke jedinke
5) izvori sredstava za kupovinu (sopstvena, bankarska, budzet itd.)
6) stepen razvijenosti sistema kontrole zaliha (za repromaterijal, delove);
7) moguci uticaj pojedinca i grupe na donosenje odluka o kupovini

Segmentiranje se vrsi toliko detaljno dok se ne dobiju homogene grupe potrosaca. Takvim gupama potrosaca obicno se smatraju grupacije u okviru jedne grane delatnosti. Na osnovu zvanicne statisticke podele oblasti, grana i grupacija moze se racionalno izvrsiti segmentacija proizvodno – usluznog tržišta.
U praksi se proces segmentacije tržišta postize postupkom eliminacije. U svakoj kriticnoj fazi razmatranja faktora koji opredeljujuce uticu na izbor trzisnog segmenta eliminisu se neadekvatni trzisni segmenti.

Osnovni elementi analize tržišta

Potencijal tržišta i prodaje
Pod potencijalom tržišta podrazumeva se maksimalno moguca prodaja za sve prodavce odredjenog proizvoda ili usluge, na datom geografskom podrucju i u odredjenom vremenskom periodu.
Cesto se zove i apsorpciona moc tržišta, u smislu sposobosti nekog tržišta da u odredjenom vremenskom periodu apsorbuje neku kolicinu robe. Ocena potencijala odredjenog tržišta i njegove dinamike predstavlja polaznu osnovu za donosenje odluke o ulasku preduzeca na odredjeno tržište. I mnoge druge odluke preduzece donosi na osnovu informacija o trzisnom potencijalu.
Potencijal tržišta se odredjuje sa aspekta ponude i traznje. Sa aspekta traznje potencijal tržišta se odredjuje prema broju potrosaca, njihovoj kupovnoj snazi, navikama i dr. Sa aspekta ponude definise se prema broju mogucih proizvodjaca datog proizvoda ili njegovog supstituta.
Informacije o potencijalu tržišta odredjenog proizvoda koristi se za odredjivanje relativne velicine tržišta konkretnog preduzeca, tj. za utvrdjivanje potencijala prodaje, za odredjivanje relativne velicine trzisnih segmenata, kao i za utvrdjivanje tzv. prodajnih kvota (kolicina proizvoda koju dato preduzece namerava da proda na odredjenom trzisnom segmentu u odredjenom vremenskom periodu). Informacija o relativnoj velicini tržišta datog preduzeca daje odgovor na pitanje – u kojoj meri dato preduzece ucestvuje u zadovoljenju traznje svih potrosaca koji konstituisu tržište posmatranog proizvoda.
U situacijama opsteg rasta potencijala tržišta, za preduzece nije dovoljno da zna da li njegov potencijal prodaje raste, vec da li je zadrzano isto, ili pak povecano, ucesce u ukupnom potencijalu tržišta. Na taj nacin preduzece moze doci do informacije o njegovom relativnom polozaju u odnosu na druga preduzeca. Ako potencijal tržišta pak opada preduzece ne sme donositi odluke u panici vec mora nastojati da u takvim situacijama sacuva svoje ucesce na tržištu.
Potencijal tržišta i potencijal prodaje grane retko se postizu. Kao mera odstupanja potencijala od stvarnog nivoa koristi se termin – zasicenost tržišta. To je odnos stvarne prodaje (grane ili preduzeca) prema ukupnom potencijalu (tržišta ili potencijalu prodaje).
Kao izvori podataka za utvrdjivanje potencijala tržišta koiste se statisticki podaci o stanovnistvu, preduzecima i realizovanim kolicinama u predhodnom periodu. Ipak te podatke iz sekundarnih izvora treba proveravati istrazivanjem tržišta da bi se utvrdio pravi potenijal tržišta i prodaje.

Kvalitativana i kvantitativna analiza tržišta
Potrebno je praviti razliku izmedju analize tržišta i analize kupaca.Ukoliko se analizom zele da ustanove potrebe, motivi i ponasanje individue koja donosi odluku o kupovini onda se radi o analizi kupaca. Ako se analizom zele ustanoviti potrebe, motivi i ponasanje svih jedinica koje donose odluku o kupovini onda se radi o analizi tržišta.
Analiza tržišta koja ima za cilj da analizira prihvatanje proizvoda i usluga preduzeca od strane kupaca naziva se kvalitativna analiza tržišta.
Kvantitativna analiza tržišta ima za cilj da ustanovi kolicine proizvoda i usluga koje je tržište spremno da prihvati, da pruzi informacije o teritoriji (segmentu tržišta) na koji se treba orjentisati kao i o vremenu kada te proizvode i usluge realizovati.

Ko, sta, zasto, kada, kako i gde u analizi tržišta
Kvalitativna analiza tržišta mora, logicno je, da otpocne odgovorom na pitanje ko je kupac proizvoda i usluga.Odgovor na ovo pitanje predpostavka je pristupanju odgovora na sledeca pitanja.
Znati ko je kupac znaci posedovati informacije – (ako se radi o potrosnim dobrima) o polu, uzrastu, navikama, preferenciji, plateznoj sposobnosti, zanimanju, obrazovanju i sl.). Takodje, kada je u pitanju i tržište nabavke, ovo pitanje je neophodno postaviti. Ako znamo ko je prodavac nasih proizvoda i usluga koji (koje) nam trebaju ustedecemo na troskovima, znacemo njegovu politiku prodaje, mozemo uticati na dobijanje odredjenih bonifikavija pri kupovini itd.
Sta? Sledece pitanje koje se u analizi postavlja je sta tržište zeli da kupi. Ako je preduzece marketing orjentisano, znaci da ce tržištu ponuditi one i onakve proizvode koje ono zeli. Moramo znati: sta kupcima ponuditi po pitanju kvaliteta, funkcionalnosti, dizajna, boje, po pitanju cena i sl. Ustvari svrha odgovora na ovo pitanje je da saznamo kako su potrosaci zadovoljni proizvodima preduzeca i koje su to kolicine (po odredjenim cenama) koje su spremne da kupe. Ako se radi o situaciji da mi kupujemo moramo takodje posedovati informacije – sta nam prodavci nude, kakva je konkurencija izmedju njih, da bi izabrali oni koji su najpovoljniji po pitanju: cene, kvaliteta, dizajna, pakovanja, garancije i sl.
Zasto? Ovo pitanje mnogi autori o istrazivanju tržišta smatraju veoma znacajnim, a neki i kljucnim pitanjem. Ovo pitanje je veoma znacajno jer odgovor na njega otkriva motive kupovine proizvoda od strane kupaca, a oni su kljuc za razumevanje njihovog ponasanja u kupovini. Zasto kupci kupuju bas od nas a ne od konkurencije, je za nas izuzetno vazno da saznamo. Ili, zasto kupci kupuju proizvode od nasih konkurenata a ne od nas. To nas upucuje da u nasem nastupu na tržištu treba nesto da menjamo. Isto tako ako se radi o tržištu nabavke izuzetno je vazno da saznamo zasto prodavci izbegavaju da nama prvo dostave ponudu ili zasto bas nama prvo dostavljaju ponudu.
Gde? Moramo znati da kupci ocekuju da proizvode mogu kupiti na, za njih uobicajnom mestu. Neke proizvode kupac ocekuje da moze da nabavi u najblizoj okolini, dok je za druge spreman da ode u specijalizovanu radnju ili cak drugo mesto. Ukoliko nasa prodajna politika to kupcu ne obezbedjuje, ocigledno da nesto nije u redu sa putevima i kanalima prodaje. Takodje ako se mi nalazimo u ulozi kupca moramo raspolagati informacijama o tome gde mozemo kupiti potrebne nam proizvode i usluge.
Kada? U analizi tržišta odgovorom na ovo pitanje prevashodno treba da saznamo frekvenciju kupovanja proizvoda u vremenu. Od nje zavisi izbor kanala prodaje, dinamiziranje marketing plana kao i eventualne fluktuacije cena proizvoda u vremenu. I ne samo to, u uslovima trzisnog poremecaja (inflacija, kriza, nestasica roba i usluga) izuzetno je vazno znati kada kupovati ili kada ne kupovati. Isto tako ako smo prodavci bitno je da znamo kada prodati nase proizvode ili usluge, a kada se suzdrzavati od prodaje.
Kako? Odgovor na ovo pitanje pomaze nam da ustanovimo da li je nasa politika prodaje dovoljno aktivna, agresivna i fleksibilna. Moramo uciniti sve da kupcu izadjemo u susret – adekvatnom politikom prodaje (prevashodno odgovarajucim uslugama i drugim aktivnostima), koja ce da olaksa kupovinu proizvoda od strane kupaca. Moramo se truditi da nasa politika prodaje najmanje ravna konkurentskoj.

Atraktivnost tržišta
“Svrha analize tržišta je da ustanovi atraktivnost ponude preduzeca (proizvoda i usluge) za postojece i potencijalne kupce”. Pri ovoj analizi preduzece treba da krene od karaktera svoje delatnosti. Potrebno je da ustanovi da li je delatnost u fazi sporog ili ubrzanog rasta, da li je
prisutan nivo niske ili visoke tehnologije i da li se radi o zreloj ili o tehnologiji u razvoju. Sve ove informacije u analizi tržišta sluze nam da ustanovimo granice datog tržišta.
Prilikom analize tržišta mora se obratiti paznja i na koncetraciju kupaca. Ona je mera koja pokazuje koliko kupaca postoji na tržištu i kako su medju njima rasporedjene kupovine.
Analizom tržišta treba dati ocenu konkurencije. Posebno je vazno ustanoviti da li konkurencija pokusava da stvori novu traznju grane (primarnu traznju), ili je konkurent za postojecu (selektivnu) traznju. Ako je cilj stimulisanje primarne traznje onda treba nastojati da se pre konkurencije udje na novi trzisni segment, ako je cilj selektivna traznja onda akcenat treba staviti na sto adekvatnijem zadovoljenju potreba postojecih kupaca. U ovoj analizi tržišta, a posebno kod ocene konkurencije treba dati ocenu i trzisne strukture, tj. da li se radi o monoploskoj, oligopolskoj ili nekoj drugoj trzisnoj strukturi. Svaka trzisna struktura diktira odgovarajuce ponasanje.

Ako se radi o monopolskoj strukturi preduzece je u stanju da diktira uslove kanalima prodaje, cenovna konkurencija je beznacajna a uloga promocije je mala.
U oligopolskoj strukturi treba nastojati da se proizvod preduzeca diferencira od konkurenta. Obicno se izbegava diferenciranje sa cenom vec se to pokusava na neki drugi nacin: kvalitetom proizvoda, promocijom, uslovima prodaje i sl.
U uslovima ciste konkurencije gde je broj proizvodjaca veoma veliki sa malim procentom trzisnog ucesca, proizvod nije diferenciran, cene se formiraju na nivou proseka ukupne ponude i ukupne traznje i uticaj na kanale prodaje je skroman.

Zakljucak

Postoje brojne definicije tržišta, jer je ono kompleksan sistem kod koga se pored uzimanja u obzir njegovih komponenti, moraju uzeti u obzir i njegove funkcije i struktura kako bi definicija bila sto potpunija. Jedna grupa definicija tržište definise sa aspekta suceljavanja ponude i traznje, druga sa aspekta odnosa nosilaca ponude i traznje, a treca sa aspekta ukupnosti ponude i traznje na tržištu. Najcesce se definise kao odredjeno mesto ukupnosti ponude i traznje u odredjeno vreme, na kome se vrsi razmena roba i usluga. Osnovni trzisni subjekt jeste preduzece koje vrsi odredjene usluge ili proizvodnju materijalnih dobara ciju ponudu vrsi na tržištu.
Tržište ima cetiri osnovne funkcije. Prva je informativna i funkcija povezivanja osamostaljenih robnih proizvodjaca u kojoj proizvodjaci medjusobno saradjuju zbog razmene proizvoda i nabavke sredstava za proizvodnju, kao i u kojoj se informisu o svom polozaju na tržištu. Druga je selektivna funkcija u kojoj proizvodjaci svoju proizvodnju usavrsavaju i prilagodjavaju datim uslovima tržišta. Treca je alokativna funkcija,tj.funkcija razmestaja privrednih resursa iz delatnosti sa losim poslovanjem u delatnost sa vecim mogucnostima zarade. U zavisnosti od toga da li trzisne cene rastu ili opadaju, ponuda i traznja se menjaju sa teznjom da se uravnoteze. Cetvrta je distributivna funkcija u kojoj se vrsi raspodela nacionalnog dohotka izmedje proizvodjaca.
Osnovne dimenzije tržišta bez kojeh se ono ne bi moglo ni definisati niti funkcionisati su sledece: ljudi (koji se pojavljuju kao kupci ili prodavci), zatim njihova platezna sposobnost (koja se ne ogranicava samo na zarade i plate, vec se dopunjava stednjom), spremnost ljudi da kupuju ili prodaju, vreme i prostor (prava roba u pravo vreme, na pravom mestu) i naravno proizvodi i usluge.Dok struturu tržišta cini ukupnost faktora koji odredjuju kvantitet i kvalitet ponude i traznje.
Tržište se moze podeliti sa raznih stanovista: sa geografskog aspekta (lokalno, regionalno, nacionalno i svetsko tržište), sa aspekta trzisnih struktura ( perfektno koga karakterise autonomnost trzisnih subjekata, ravnoteza i atomiziranost ponude i traznje, supstitivnost, slobodna cirkulacija kapitala, fleksibilnost cena, transparetnost i selektivnost tržišta; i suprotno njemu imperfektno tržište), sa aspekta marketinga (tržište licne i proizvodno – usluzne potrosnje), sa stanovista predmeta kupoprodaje (tržište roba i usluga, tržište faktora proizvodnje i tržište novca i hartija od vrednosti), prema kolicini robe koja se kupuje i prodaje (tržište na veliko i malo)…
Posto je tržište heterogeno i sa stanovista ponude i sa stanovista traznje veliki znacaj ima segmentiranje tržišta, kojim se vrsi podela skupa potrosaca na grupe prema njihovim odredjenim karakteristikama. Svaka od tih grupa predstavlja odredjeni trzisni segment. To segmentiranje se razlikuje od toga o kom tržištu je rec. kod segmentacije tržišta licne potrosnje koriste se socioloski, demografski, geografski, psiholoski kriterijumi, zatim uzrocno – posledicni metod segmentacije itd. Na ovoj bazi potrosaci se grupisu kao: konzervativci, inovatori, individualisti, hedonisti i potrosaci sa naglasenim statusnim simbolima. Kada je rec o tržištu proizvodno – usluzne potrosnje kriterijumi koji se koriste za segmentiranje su: pripadnost potosacke jedinice konkretnoj delatnosti (privredne, van privredne), zatim volumen i lokacija potrosacke jedinke, kanali kupovine, izvori sredstava za kupovinu, stepen razvijenosti sistema kontrole zaliha itd.
Neophodna je i analiza tržišta, cije osnovne elemente cine: potencijal tržišta i prodaje, kvalitativna i kvantitativna analiza tržišta i atraktivnost tržišta.
Potencijal tržišta podrazumeva maksimalnu mogucu prodaju svih prodavava odredjenog proizvoda ili usluga u odredjeno vreme i na odredjenom mestu. On daje sliku o tome u kojoj meri dato preduzece ucestvuje u zadovoljenju traznje svih potrosaca, svako preduzece tezi da njegov potencijal prodaje raste.
Kvalitativnom analizom tržišta daje se odgovor na to ko je kupac nasih proizvoda, sta zeli da kupi, zasto kupci kupuju odredjeni proizvod kod nas a ne kod konkurencije i obratno, zasto kupci kupuju, gde kupuju, zatim kada i kako kupuju, na koji nacin kupuju. Dok se kvalitativnom analizom tržišta utvrdjuje kolicina proizvoda i usluga koje je tržište spremno da prihvati.

Uzmimo za primer da otvarate novu prodavnicu. Sta sve treba da ispitate na raspolozivom tržištu?
Prvo pitanje koje sebi treba da postavite i da na njega date zadovoljavajuci odgovor je: sta cu da prodaje i gde cu da otvorim lokal? Hocu li u okolini imati dovoljno musterija i ko ce biti moji konkurenti?
Kada ste to ispitali i kada ste utvrdili sta cete u svom lokalu prodavati, treba da sagledate koje cete cene utvrditi za pojedine vrste robe. Da bi ste to mogli uraditi, morate prethodno pozicionirati svoju prodavnicu ( kao eksluzivnu ili diskontnu ), a takodje i ispitati kakve cene, za iste ili slicne artikle, odredjuju vasi neposredni konkurenti, kao i konkurenti sa daljih prostornih rastojanja.
Cene robe, kao sto znate, morate uvek prilagodjavati kupovnoj snazi svojih kupaca. Ta kupovna snaga samo je prividno stabilna. U osnovi, to je promenjiva velicina koja ciklicno oscilira. Ako na primer imate radnju na selu, ili na mestu gde zivi pretezno zemljoradnicka populacija, morate uvek voditi racuna i o tome, kako je ponela zetva, kako se krecu otkupne cene poljoprivrednih proizvoda, itd. Ako vam je lokal u gradu gde preovladjuje radnicka populacija, morate takodje voditi racuna o stepenu zaposlenja lokalne industrije, o visini i redovnosti isplate radnickih prinadleznosti i o mnogim drugim stvarima. Sve je to tržište, koje uvek morate pazljivo proucavati, ukoliko zelite da budete uspesan preduzetnik.

Literatura

1) Dr. Bogdan Ilic, “Makroekonomija”
2) Mr. Mladjen Vicentic, “Marketing”
3) Dr.Hasan Hanic, Mr. Mladjen Vicentic, “Istrazivanje tržišta”
4) Dr. Dragoslav Jokic, “Preduzetnistvo”

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 

 preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD