Elektronsko bankarstvo
»Internetski
nacin života« ili »internetski nacin rada«
su novi nacin života i rada, prošireni iskorišcavanjem
prednosti digitalnih uredaja i digitalnih veza i s tim u vezi digitalnih
informacija, po recima B. Gejtsa, sa ciljem uspostavljanja trenutnih poslovnih
refleksa i stalnog, interaktivnog strateškog razmišljanja.
Fenomen Interneta je u onome što Internet pruža, promenama
koje pokrece, on je novi mas-medij, nova kultura i novi nacin razmišljanja
(B.Radenkovic, M.Ivkovic).
Osnove Interneta postavljene
su šezdesetih godina u Americi, iako se Internet kao termin prvi
put pojavljuje osamdesetih godina prošlog veka.
Prvi projekat izgradnje jedinstvene mreže je ARPANET ( Advanced
Research Project Agency Network). Finansiralo ga je ministarstvo
odbrane SAD. Sedamdesetih godina na ovu mrežu se prikljucuju univerziteti
u SAD, a osamdesetih akademske institucije Evrope.
Za širenje mreže od krucijalnog znacaja je definisanje komunikacionog
protokola (TCP/IP – Transmission Control Protocol/ Internet
Protocol), 1974., sa konacnom verzijom 1978.
Preokret u razvoju Interneta nastaje devedesetih godina izlaskom i van
akademskog okruženja, odnosno legalizacijom komercijalnih aktivnosti
na Internetu.
Na pocetku novog milenijuma Internet postaje globalna mreža.
Iako Internet deluje kao jedinstvena svetska mreža, rec je o decentralizovanoj
organizaciji koju objedinjuje jedinstvena tehnologija rada. Kao takva
ona nema vlasnika. Iako postoje standardi, ne postoji niko ko nadgleda
da li se oni poštuju.
Tehnicki, Internet se opisuje kao »mreža svih mreža«,
koja jedinstveno radi na globalnom nivou, iako ima mnogo racunarskih mreža
koje nisu ukljucene u Internet. Tacno je da je Internet – globalna
racunarska mreža koja se sastoji iz hiljada medusobno povezanih mreža
koje za medusobno komuniciranje koriste TCP/IP protokol (TCP/IP –
Transmission Control Protocol/Internet Protocol ). Ovaj protokol je omogucio
univerzalnost povezivanja racunara razlicitih arhitektura i nezavisnost
komunikacije od tehnologije mrežnog povezivanja Interneta za posebne
namene i posebno zašticeni su »intranet« i »ekstranet«.
Internet je u suštini mnogo više od racunarske mreže. Njegova
suština je u onome što Internet može da pruži primenom
u poslovnom procesu i zato se najcešce koristi termin »internet
tehnologije«. Tek njihova primena cini Internet »tržištem
informacija«, podrškom »istraživackim delatnostima«
i » poslovnim aktivnostima«.
Savremene digitalne multimedijalne tehnologije na informaticko-komunikacionoj
platformi, neophodan su osnov globalnih poslovnih procesa:
- poslovnih komunikacija
- elektronskog transfera novca
- elektronskog transfera tehnicke dokumentacije
- poslovnih transakcija
- servisa za rezervacije i kupovinu
- ostalih procesa.
A da bi preduzeca uspešno poslovala moraju postati deo globalnih
poslovnih procesa.
Obavljanje kompletnog bankarskog poslovanja direktno iz kuce, bez fizickog
prisustva u banci, danas je uobicajena pojava u razvijenim zemljama sveta.
Banke koriste razlicite nacine da klijentima omoguce što efikasnije
i bezbednije obavljanje bankarskih transakcija iz kuce.
Internet bankarstvo ili sajber bankarstvo (CyberBanking) predstavlja obavljanje
bankarskog poslovanja direktno iz kuce, posredstvom Interneta. Pri obavljanju
bankarskih transakcija u Internet bankarstvu:
• nije potreban specijalan softver i ne postoje podaci uskladišteni
na klijentovom hard disku (veca sigurnost pri obavljanju transakcija
• pristup banci i racunu je moguc sa bilo kog mesta na svetu (pod
uslovom da na tom mestu postoji kompjuter prikljucen na Internet)
• banka brine o održavanju sopstvenog hardverskog, softverskog
i zaštitnog sistema
Elektronsko poslovanje
Tradicionalno poslovanje zasnovano je na korišcenju strukturiranih
papirnih dokumenata u prethodno definisanoj i opšteprihvacenoj komunikaciji
izmedu ucesnika u procesu poslovanja.
Poslovanje u kome se poslovne transakcije prevashodno ostvaruju elektronskim
putem poznato je pod imenom elektronsko poslovanje ( e-business).
Sa razlicitih stanovišta, elektronsko poslovanje se može definisati
na razlicite nacine.
Sa stanovišta komunikacija, predstavlja dostavljanje informacija,
proizvoda/usluga, ili placanje putem telefona, kompjuterske mreže,
ili nekog drugog sredstva.
Sa stanovišta poslovanja, predstavlja primenu novih, digitalnih tehnologija
nad vec automatizovanim poslovnim transakcijama.
Sa stanovišta usluga, predstavlja alat koji korisnicima usluga, daje
podatke o firmama i nudi servise boljeg uvida u ponudu, brže i jeftinije.
Sa stanovišta on-line perspektive, daje mogucnost kupovine i prodaje
proizvoda i informacija putem Interneta i drugih on-line servisa.
Generalno, elektronsko poslovanje je »kupovina i prodaja informacija,
proizvoda i usluga putem racunarske mreže i podrška za bilo
koju vrstu poslovnih transakcija putem digitalne infrastrukture.«
Najpopularniji kanal elektronskog poslovanja jeste Internet.
Postoje dva osnovna modela elektronskog poslovanja:
- B2C – Business to Consumer
Oblik poslovanja na Internetu koji pruža direktan interfejs izmedu
preduzeca i potrošaca. Potrošaci narucuju proizvode i servise
elektronskim putem od preduzeca. Internet pruža razlicite mogucnosti
marketinškog nastupa preduzeca i omogucava masovni pristup potrošaca
proizvodima i servisima elektronskim putem.
- B2B – Business to Business
Podrazumeva elektronsko poslovanje koje se odvija izmedu preduzeca (od
otkrivanja/pronalaženja odgovarajuce robe, pregovora, narucivanja,
ispostavljanja faktura, placanja, distribucije dokumentacije, a nekada
cak i konkretne robe ili usluge, podrške,..).
Postoje još i složeniji oblici poslovanja:
- B2B2C ( Business to Business to Consumer) i
- C2B2C ( Consumer to Business to Consumer), koji su kombinacija prethodno
opisanih, kao i
- C2C, novi oblik trgovine direkno izmedu potrošaca.
Razvoj elektronskog poslovanja
Elektronsko poslovanje je posao na duge staze. Nije dovoljno samo primeniti
novu tehnologiju. Potrebno je napraviti i mnoge organizacione promene,
napraviti novi model poslovanja.
Elektronsko poslovnje na Internetu krece od »Web sajta« -
prezentacionog karaktera. U sledecoj fazi to je E-business, kupovina i
prodaja, zatim se proširuje deljenjem informacija i prerasta u inteligentni
e-business »end to end« poslovni proces.
Elektronsko poslovanje uglavnom podrazumeva poslovanje preko racunara,
ali daljim širenjem mobilne telefonije sve više poslovnih transakcija
odvijace se preko mobilnog telefona. Prema prognozama Gartner Group, 2004.
Godine bar 40% B2C elektronske trgovine odvijace se preko inteligentnih
mobilnih telefona korišcenjem bežicnog aplikacionog protokola
(WAP – Wireless Application Protocol).
Placanja putem Interneta
Modeli placanja u Internet poslovanju
Dva osnovna modela placanja su:
- Cash-like, sistem koji podrazumeva pretplatu. U ovakvim sistemima odredena
suma novca se uzima od kupca pre nego što je trgovina obavljena.
U ovu grupu spadaju: Smart card, elektronski keš i bankarski cekovi.
- Check-like, sistem kod koga se placanje obavlja u trenutku kupovine
( pay-now) ili po obavljenoj kupovini ( pay-latter). Primer za pay-now
grupu su bankomati (ATM – Automated Teller Machine), a za pay-latter
je primer placanja kreditnim karticama.
Sredstva placanja
- Elektronski ili digitalni novac – predstavlja elektronsku zamenu papirnog novca, i kao takav može se cuvati i trošiti.
- Elektronski cekovi – elektronski dokument, digitalno potpisan, analogno potpisanom papirnom dokumentu, kojim se nalaže banci potpisnika da isplati iznos novca sa potpisnikovog racuna u odredenom roku. E-cek može biti poslat i primljen kao bilo koji e-mail.
- Kreditne kartice – podaci sa kartice se razmenjuju putem Interneta, bez šifriranja, problem su tajnost podataka i identitet pravog vlasnika kartice;
- Šifrovane kreditne kartice – podaci o kreditnoj kartici se šalju u vidu šifrovane poruke, primalac (prodavac) proverava identitet kupca kao vlasnika kreditne kartice, prodavac vrši proveru informacija o kartici i digitalnom potpisu, banka šalje potvrdu ispravnosti;
- Potvrda trece strane – brojevi kreditnih kartica ne putuju Internetom, vec preko finansijskog posrednika.
Nacini placanja preko Interneta
• Kombinacija telefon – kartica
• Placanje pouzecem - korisnik na Internetu nalazi traženu
robu
- Porucuje prijavom na sajtu.
- Robu donosi dostavljac ili poštar
- Placa se direkno dostavljacu
- Loša strana je što se jedan deo robe vraca, nije preuzeta,
a troškovi su vec napravljeni.
• Placanje preko žiro racuna - korisnik nalazi robu na Internetu
- Sa sajta dobija cenu i broj žiro racuna na koji treba da uplati
novac.
- Korisnik placa u banci i šalje potvrdu trgovcu.
- Roba se posle toga dostavlja poštom ili dostavljacem.
- Loša strana je što korisnik mora da odradi veliku proceduru
sa bankom, a roba stiže kasnije.
• Placanje karticama – Faza informisanja sa elektronskog kataloga
- Faza dogovora i ugovaranja / registracija na strani trgovca, provera
i potvrda autentifikacije, izbor servisa i porucivanje, provera stanja
na racunu kupca i kreditne sposobnosti, potvrda narudžbine/.
- Faza placanja / slanje kriptovanih podataka, provera i potvrda kriptovanih
podataka, slanje kljuca za dekriptovanje i slanje debitnog racuna, dekriptovanje
i potvrda servisa, slanje potvrde/.
- Faza bankarskog postprocesiranja / prijem podataka o izvršenim
transakcijama, zaduživanje racuna korisnika, formiranje zbirnih naloga
po trgovcima, izvršenje placanja trgovcima /.
• Elektronskim cekovima
• Elektronskim nalogom
• Placanje putem potvrde trece strane / First Virtual /
- Na sajtu trgovca kupac pronalazi traženu robu i popunjava FV
PIN
- Trgovac proverava FV PIN
- Trgovac inicira transakciju placanja preko FV šaljuci mu sledece
podatke: FV PIN trgovca, FV PIN kupca, iznos, valuta, opis proizvoda.
- First Virtual šalje e-mail poruku kupcu na koju on treba da odgovori
i potvrdi kupovinu. Ova poruka u sebi sadrži sledece informacije:
ime trgovca,iznos, opis proizvoda.
- Kupac potvrduje sa da ili ne, prihvata li kupovinu ili je odbija. To
radi putem e-mail pošte. Ukoliko ne odgovori u nekom zadatom roku
transakcija se poništava.
- First Virtual šalje poruku trgovcu da je prodaja prihvacena i da
ce nakon 91-og dana novac biti uplacen na njegov racun.
Sistemi placanja preko Interneta
Na Internetu je definisano više od 150 razlicitih sistema placanja:
- Placanje obicnim karticama: First Virtual
CyberCash E-cash
- Placanje smart karticama: NetCash
Mondex
Razlika izmedu E-cash i NetCash nacina placanja /korišcenje obicne
odnosno smart kartice/ je u toku novca, koji u prvom slucaju ide iz banke,
a u drugom od kupca direkno prodavcu, jer novac poseduje na svojoj smart
kartici. U oba slucaja kupac najpre obavlja transakciju – u oba
pravca, sa bankom. Prodavac u prvom slucaju obaveštava banku i traži
potvrdu o izvršenom placanju, a u drugom sam transferiše novac
svojoj banci.
- Mikroplacanja: Millicent
NetBill
CyberCoin
Ovi sistemi, kako sam naziv kaže, se koriste za mala placanja /ispod 1 $/. Sistem Millicent-a podrazumeva da kupac kupi karticu, kao telefonsku. Novac se skida sa nje. Prosleduje se posredstvom brokera koji ga prikuplja i periodicno dostavlja prodavcu.
- Ruski platni sistemi: PayCash
Cyberplat
Rade se u saradnji sa konkretnim bankama. PayCash obezbeduje potpunu anonimnost, korisnik otvara racun preko Interneta, dobija PIN i PASWORD i nadalje raspolaže njime korišcenjem pomenutih šifara. Banka koristi adekvatne bezbednosne sisteme. CyberPlat radi korišcenjem kartica i elektronskih cekova. Kupac formira korpu sa robom, prodavac digitalno potpisuje ovaj zahtev i to se smatra racunom. Kupac svojim potpisom – potpisuje racun, koji se sada smatra cekom. Cek prodavac dostavlja banci i novac se prenosi sa racuna kupca na racun prodavca, naravno uz sve provere od strane banke.
- Francuski platni sistem: Kleline
- Bankarski sistemi: Billpoint, Ecount, EmoneyMail /vlasništvo WingspanBank/,
Gmoney, MoneyZap, PayMe, PayPal.
- Nebankarski sistemi: Bills, Checkfree, DirectPayment, MoneyCentral,
YahooBillPay, VirtualPay, StatusFaktory.
Internet bankarstvo
Pocetak PC bankarstva ili Internet bankarstva datira iz 1980. godine,
ali je razvoj Internet bankarstva i rast broja korisnika bio spor sve
do pocetka devedesetih godina. Wells Fargo banka je maja 1995. godine
izradila prvi Web bankarski program za obavljanje poslovanja na Internetu.
Iste godine osnovana je i prva specijalizovana Internet banka na svetu
– Security First Network Bank, sa sedištem u Atlanti, SAD.
Aprila 1996. godine registrovan je milioniti korisnik Internet bankarskih
usluga u SAD, da bi se u sledecih 18 meseci zabeležio porast broja
korisnika Internet bankarskih usluga na 4,2% od ukupnih americkih domacinstava.
Decembra 1997. godine broj korisnika Internet bankarstva popeo se na 4,2
miliona korisnika.
Razvoj Interneta i rast broja korisnika Internet bankarstva u tesnoj je
vezi sa razvojem informacionih tehnologija.
Brže, sigurnije, lakše i jednostavnije poslovanje na Internetu,
ciljevi su koje pred banke i druge finansijske institucije postavlja sve
zahtevnije finansijsko tržište. Da bi se pomenuti ciljevi ispunili,
u svetu se drasticno povecava obim ulaganja u informacione tehnologije.
Banke ce se nastojati da svoje poslovanje svakodnevno osavremenjavaju
i omogucavaju maksimalno olakšano poslovanje svojim klijentima.
Razlozi zbog kojih se banke pojavljuju /rade/ na Internetu su sledeci:
- Stvaranje imidža inovativne firme, koja je u stanju da svojim
korisnicima ponudi najsavremenija tehnološka rešenja.
- Bolje i vece interaktivne mogucnosti. Za banku koja se u tržišnim
uslovima bori za svakog svog komitenta, najvažnija je komunikacija
sa njim. U klasicnim uslovima banka je mogla da komunicira samo dok je
trajalo radno vreme, ili preko nekog informativnog šaltera koji bi
radio neprekidno. Ovakav nacin poslovanja stvarao je ogranicenja u komunikaciji.
Interaktivne mogucnosti komuniciranja preko Interneta su prakticno neogranicene
i samo je pitanje do kog nivoa banka ima interesa da se angažuje.
- Mogucnost racionalizacije potencijala banke. Banka prenošenjem
odredenih servisa na Internet redukuje troškove poslovanja, jer ne
mora – za povecanje broja komitenata, da otvara novi poslovni prostor,
da ga oprema i zapošljava nove službenike. Ovo je posebno interesantno
za one geografske regione gde banka nema mrežu ekspozitura ili ima
mali broj komitenata. Sa Internetom banka može da pokrije znatno
veci geografski prostor ne otvarajuci nove ekspoziture. Veliki broj informacija
koje banka može da stavi svojim korisnicima na raspolaganje u principu
nisu dostupni širem krugu njenih korisnika. To se odnosi na mogucnosti
plasmana i kreditiranja po najpovoljnijim uslovima, inostrana placanja,
savetodavne funkcije i dr.
- Samouslužno bankarstvo je korisno, podjednako i za banku i za korisnika,
jer korisnik ima servise 24 casa dnevno, 7 dana u nedelji, a banka bez
povecanja broja zaposlenih radi 24 casa dnevno.
- Banka, svojom pojavom na Internetu dokazuje svoje konkurentne mogucnosti
i svoj razvoj, kao solidna, stabilna i tehnološki napredna firma.
Iskustva naprednijih zemalja pokazuju da banka bez razvijenog sistema elektronskog bankarstva više nece biti u stanju da preživi. Razlog za to jeste konkurentna ponuda, odnosno potreba za kvalitetnijim finansijskim servisom.
Sa stanovišta konzumenata bankarskih usluga, za ocekivati je da niži troškovi banke rezultuju višim kamatama na depozite, nizim provizijama na usluge i posebno mogucnost placanja on-line /besplatno!-/. Nimalo nije beznacajno da ne moraju cekati u redovima, trošiti vreme i sve to samo u radno vreme bankarskih šaltera.
Oblici pojavljivanja
Banke
su po prirodi konzervativne institucije. U pocetku su banke ostale po
strani, ali sagledavanjem prednosti a i problema, krenule su najpre samo
sa informacijama, zatim na dvosmernu komunikaciju, a u trecem koraku i
na transakcije.
- Informativno predstavljanje je jednosmerna komunikacija gde se banke
preko Interneta samo predstavljaju svojim – postojecim ili novim,
potencijalnim korisnicima. Uglavnom ima reklamni karakter. Vecina banaka
je to uradila.
- Dvosmerna komunikacija korisnika i banke – putem e-maila ili interaktivnim
pristupom nekom servisu. Ovo su takode podaci marketinškog karaktera,
ali postoji mogucnost, uz korisnikovu identifikaciju i autentifikaciju,
da mu banka stavi na raspolaganje i dodatne informacije, servise.
- Bankarske transakcije na Internetu su najviši nivo komunikacije
banke i komitenta.
Kada se govori o internet bankarstvo podrazumevaju se dva oblika rada.
Takozvani on-line bankarski servis zahteva instalaciju softvera na »klijentu«, odnosno na PC-ju korisnika, pa se naziva i »softverski baziran«. Bez tog softvera korisnik ne može da radi. Samim tim on je ogranicen na rad samo sa jednog PC-a. Softveri za tu namenu su Quicken, Microsoft Money i drugi.
Internet bazirano bankarstvo – podrazumeva pristup bankarskom servisu sa bilo kog kompjutera koji se konektuje na Internet, od kuce, sa posla ili sa putovanja.
Posebno se razmatraju banke koje su 100% na Inernetu, odnosno koje nemaju »fizicku prezentaciju«, kancelarije, šaltere. Bankarstvo koje one nude je internet bazirano, odnosno pristupa im se sa bilo kog komjutera na Internetu, bez posebnog softvera.
Najcešci poslovi banaka na Internetu
- Pristup i pregled stanja na racunima korisnika
- Evidencija svih transakcija
- Placanja
- Transfer novca sa racuna na racun
- Izmena informacija
- Narucivanje cekova
- Kontakti.
Prednosti i nedostaci internet bankarstva
Prednosti internet bankarstva
Internet bankarstvo ima niz prednosti u odnosu na tzv. tradicionalno (filijalno) poslovanje banaka. Prednosti se uglavnom ogledaju u vremenskoj i prostornoj neogranicenosti, brzini obavljanja transakcija, niskoj ceni i širokom asortimanu bankarskih proizvoda i usluga.
Nedostaci Internet bankarstva
Nedostaci Internet bankarstva najviše su izraženi u odsustvu
sigurnosti pri obavljanju poslovanja, zakonskoj (ne)regulativi, nedostatku
privatnosti, otudenosti i odbojnosti prema inovacijama i opasnosti od
zloupotrebe Internet bankarstva u kriminalne svrhe.
Sigurnost, odnosno nedostatak sigurnosti i sistemi zaštite na Internetu
su krucijalni faktori rasta i razvoja Interneta.
Primeri banaka na Internetu
Internet kucno bankarstvo Poštanske štedionice a.d. namenjeno je autorizovanim korisnicima usluga Poštanske štedionice a.d.koji poseduju javnu i tajnu šifru za pristup sistemu (korisnicko ime i lozinku). Virtuelni šalter Poštanske štedionice nudi sledece /bankarske/ usluge:
- Uvid u stanje i promene tekuceg, žiro i deviznog racuna
- Uvid u stanje i promene dinarskog i deviznog štednog uloga
- Narucivanje cekovnih blanketa
- Podnošenje zahteva za isplatu deviza sa deviznog racuna ili devizne
štedne knjižice na nekoj od ovlašcenih pošta u SRJ
- Prenos sa racuna na racun i to:
- Na drugi racun unutar Poštanske štedionice a.d.
- Na racun drugog pravnog subjekta – npr. Placanje racuna
- Gotovinska isplata sa tekuceg, žiro i dinarskog štednog uloga
– korisnik porucuje i novac mu se donosi na kucnu adresu
- Placanje redovnih mesecnih obaveza / el.energija, stanarina, PTT usluge,
polise osiguranja,…/
- Podnošenje zahteva za:
- Izdavanje kartice Poštanske štedionice
- Zakljucenje trajnog naloga za placanje mesecnih obaveza
- Amortizaciju racuna, po osnovu izgubljenih dokumenata
- Privremeno blokiranje racuna usled reklamacionog postupka
- I drugo.
- Dinarski i devizni kalkulator
- Kurna lista
- Kataloška prodaja robe i usluga sa mogucnošcu elektronskog
placanja sa tekuceg i žiro racuna.
Platni promet u bankama – potsticaj elektronskom bankarstvu
Reformom platnog sistema u bankama, zapocinje proces oblikovanja savremene
finansijske infrastrukture koji ce se odraziti na poslovanje i banaka
i preduzeca.
Dakle obaveza je banaka da za pravna lica obezbede novi finansijski servis.
To je znacajno povecanje obima poslovanja i može se rešiti na
jedan od dva nacina:
- Povecanjem broja svojih šaltera i šalterskih radnih mesta
ili
- Obezbedenjem elektronskog bankarstva / elektronskog platnog prometa
/
Prednosti koje banci donosi elektronski platni promet
1. Unos i kontrola podataka platnih naloga prepušta se komitentu.
Radi se o hiljadama naloga koje bi inace morali da unose i kontrolišu
zaposleni radnici u banci.
2. Cena pojedinacne transakcije je 10 do 15 puta niža od cene obrade
transakcije na klasican nacin preko šaltera /8/.
3. Pružanje kvalitetnije usluge komitentima istovremeno sa preuzimanjem
na vodenje njegovog racuna / iz ZOP-a/ u banku.
4. Brzo širenje baze komitenata na širem geografskom podrucju,
jer komitent može da birakojoj banci ce poveriti vodenje svog racuna
– znaci i tamo gde banka nema nikakav šalter na podrucju gde
živi i radi komitent.
5. Smanjenje troškova kroz nepotrebno otvaranje šaltera i zapošljavanje
šalterskih radnika.
6. Smanjenje troškova papira kao i poštanskih troškova
u svakodnevnom poslovanju jer se oni formiraju kod komitenta( nalozi,
izvodi, PTT marke).
7. Preuzimanje komitenata od banaka koje ne nude elektronsko bankarstvo,
znaci povecanje broja komitenata i dobiti po osnovu ovog posla.
8. Veoma lako preuzimanje velikog broja komitenata u veoma kratkom vremenu,
jer broj bankarskih službenika nije ogranicavajuci faktor.
9. Smanjivanje redova u bankama, jer banka koja radi na klasican nacin
i ima veliki broj komitenata može da ocekuje nezadovoljstvo kljijenata
cekanjem u dugim redovima.
10. Elektronsko bankarstvo primorava na visok stepen zaštite pristupa
podacima i na strani klijenata i kod banke, što nije slucaj u klasicnom
poslovanju.
11. Mogucnost preusmeravanja šalterskih radnika na druge poslove
/ na pr. marketinške poslove prodaje usluga elektronskog bankarstva,
što bi još više povecalo broj komitenata opredeljenih za
brz i konforan nacin rada, iz svojih kancelarija.
12. Mogucnost uspostavljanja novih tržišnih kanala poslovnog
komuniciranja, na relaciji banka-komitent-banka.
13. I još mnogo toga.
Realno bi bilo da elektronskom platnom prometu ( koji se uvodi od 01.01.2003.godine) banka postepeno dodaje nove usluge kao što su kreditno poslovanje, poslovanje s hartijama od vrednosti, .. i i time oblikuje brz, pouzdan i po prihvatljivoj ceni novi servis – elektronskih bankarskih usluga, za svoje deponente.
S druge strane postavljanje infrastrukture elektronskog platnog prometa, može se iskoristiti i za postavljanje elektronskog bankarstva, cime se postiže znacajna ušteda u nabavci opreme. Cinjenica je da ce nova tehnologija buduceg elektronskog platnog prometa u bankama - komitentima postati prepoznatljiv, konforan nacin rada, pa je normalno što ce isti konfor zahtevati i za ostale bancine servise. Prednost ce imati one banke koje su takav trend sagledale i razvoju pristupile modularno i fleksibilno sa jasnim namerama da takve servise i izgrade.
Sigurnost na Internetu
Ne postoje savršeni sistemi zaštite. Postoji mnoštvo
mera sigurnosti, koje se sa više ili manje uspeha, mogu primeniti
kao zaštita od napada malicioznih hakera. Trenutno na tržištu
kompjuterskih softvera postoji preko 12000 proizvoda za zaštitu,
poput razlicitih sistema Firewall-a,
programa zaštite od kompjuterskih virusa, enkripcionih sistema, sistema
digitalnih potpisa...
Istraživanje koje je sprovela firma Hepson (Xephon) odnosilo se na
faktore koji uticu na rast i razvoj Interneta. Ispitanici su se opredeljivali
za dva faktora koji po njima najviše koce rast i razvoj Interneta.
Ispitanici iz SAD (65% ispitanika) i Evrope (62% ispitanika) su se izjasnili
da je sigurnost najveca mana i ogranicavajuci faktor broj 1 za rast i
razvoj Interneta. Na drugom mestu su ogranicene mogucnosti (Performance)
Interneta, za koje se opredelilo 25% ispitanika iz SAD i cak 42% iz Evrope.
Zakonska regulativa, nesinhronizovanost i potpuno odsustvo iste, opredelilo
se 30% ispitanika iz SAD i 25% iz Evrope.
Sigurnost predstavlja najvecu brigu banaka koje nude usluge elektronskog
bankarstva i najcešce je definisan kao kombinacija tehnologija, mera
i postupaka zaštite informacija od neovlašcenog eksploatisanja.
Cetiri su osnovna sigurnosna servisa:
1. Tajnost podataka, ostvaruje se šifriranjem, odnosno upotrebom
kriptografskih algoritama.
2. Autentifikacija, tj. proveravanje identiteta kojim se korisnik predstavlja.
Ovo se vrši na razne nacine: PIN-om / Personel Identification Number
/, pasword-om, biometrijske metode / otisak prsta i dr./, smart kartica.
3. Integritet podataka – Obezbedivanje razmene finansijskih i drugih
podataka izmedu banke i korisnika tako da niko neovlašcen ne može
iskoristiti ili izmeniti podatke. Integritet podataka se može obezbediti
tehnologijama zaštite ( SSL – Secure Socket Layer, S-HTTP –
Secure HyperText Transfer Protocol i dr.).
4. Neporicanje poruka, servis koji sprecava pošiljaoca da porekne
slanje i sadržaj poruke, odnosno primaoca da porekne prijem i sadržaj
poruke.
Veoma je bitna i zaštita mreže banke / firewall/ i kontrola pristupa.
Zaštita poslovanja Internet banaka
Bankarske institucije koje svoju delatnost obavljaju na Internetu suocene su sa ozbiljnim problemom zaštite u obavljanju bankarskih transakcija. Ne postoje savršeni sistemi zaštite. Sistemi zaštite su delo ljudi, a dobro je poznato da sve što ljudski rod napravi, ljudski rod može i da pokvari. Ništa drugacije nije i sa sistemima zaštite na Internetu. Internet banke kao i tradicionalne banke mogu biti opljackane. To svakako nije razlog zbog koga bi ljudi prestali da ulažu u banke. Naprotiv. Osnova bankarskog poslovanja je poverenje. Klijenti imaju poverenje u Internet banke, jer one kao i ostale finansijske institucije garantuju svojim klijentima naknadu sredstava u slucaju pljacke. Internet banke nastoje da razviju sve savršenije sisteme zaštite.
Sistem zaštite u Security First Network Bank
Security First Network Bank (SFNB) je prva specijalizovana Internet
banka na svetu, osnovana 1995. godine. SFNB je svoj sistem zaštite
razvila uz pomoc Security First Tehnologies (S1T), firme u cijem sastavu
se nalazi i sama SFNB.
SFNB u svom Internet poslovanju koristi cetiri nivoa zaštite:
• Kriptografiju (enkripciju)
• Fajervol (Firewall) i filter toka
• Sistem operativnog poverenja (Trusted Operating System)
• Internu kontrolu i korisnicku odgovornost
Uticaj tehnologije na isporuku finansijskih usluga i proces automatizacije
Poboljšanja u tehnologiji imala su veliki uticaj na isporuku finansijskih usluga tokom proteklih nekoliko decenija, a promene i uticaj stalno rastu. Tehnologija je prvi put bila korišcena u filijalama banaka kao sredstvo redukovanja troškova mnogih rutinskih procesa, kroz centralizaciju i automatizaciju. Tehnologija sada pruža troškovno efekivno i konkurentsko rešenje za isporuku proizvoda i komunikaciju sa potrošacima.
Automatic teller mašine (ATMs) imale su važnu ulogu u automatizaciji
rutinskih usluga, povecanju udobnosti za potrošace i pružanju
inovativnog metoda za komunikaciju. Dok su investicije u ATM bile visoke
u prošlosti, podaci pokazuju da ce u buducnosti izgubiti bitku od
strane drugih formi isporuke kao što su telefonsko i on-line bankarstvo.
Objašnjenje može biti da ATM ne dozvoljava uspostavljanje dijaloga
sa potrošacem i zbog toga je manje efektivan u izgradnji veze sa
potrošacima, kada se uporedi sa drugim formama isporuke gde je moguc
uzajamni kontakt.
EFTPOS – elektronski transfer fondova na mesto prodaje je suštinski
sistem placanja, iako se može opisati kao kanal isporuke. Od uvodenja
EFTPOS-a poboljšana je pozicija maloprodaje što se tice transmisije
novca a »cash back« objekti iskljucili su potrebu potrošaca
da poseti filijalu ili ATM kako bi podigao gotovinu sa racuna. EFTPOS
vredi pomenuti i zbog uloge podrške koju ce igrati u široj upotrebi
smart kartica.
Telebankingu je jako narasla popularnost od kada ga je First Direct uveo 1989 g, sa 125 000 novih korisnika u Britaniji svakog meseca. Potrošaci su voljni da obavljaju skoro sve transakcije preko telefona. Mnogi od njih su spremni da o svemu pricaju preko telefona. Nivo interakcije stoga teži da bude još viši a troškovi su manji nego kod poslovanja u filijalama. Problem za tradicionalne banke je u tome što telebanking kreira potrebu za ulaganje u nove tehnologije kako bi se takmicilo sa novim rivalima kao što je maloprodaja i supermarketi, što ih u isto vreme ostavlja sa skupim filijalama. Neki od ranih telefonskih sistema bio je usmeren preko mreže filijala, ali vecina telebanking operacija se sada sprovode nezavisno od mreže filijala, iz udaljenih telefonskih centara.
On-line bankarstvo, koje se sastoji od kucnog bankarstva i internet bankarstva, takode zadobija sve vecu popularnost. Tokom poslednjih par godina, brzina promena je dramaticna, i vecina finansijskih institucija razvija kucne bankarske usluge ili internet bankarske usluge, ili i jedno i drugo. Na internetu »web godina« je odredena na 35 dana, što oznacava groznicavost on-line inovacije. Motivi za pomeranje na on-line su odgovor na zahtev potrošaca kao i niži troškovi isporuke.
Prateci kretanja tokom prethodnih par godina, smart kartice su prokrcile svoj put do britanskog tržišta. Ove kartice bazirane na mikro cipu revolucionisale su metode placanja i poplocale put do »cashless« društva (društva bez gotovine).
Automatic teller mašina
Automatic teller mašine (ATM) uvedene su u Veliku Britaniju pre
više od 25 godina. Ranije mašine bile su veliki terminali koji
su izdavali novac i koji su bili postavljani da bi se smanjili redovi
u filijalama u vremenskim špicevima, smanjio administrativni posao
i uštedelo vreme osoblja. Ovo je bio deo programa racionalizacije
rada u filijalama.
ATM su prvo bile postavljana na spoljne zidove filijale, što je pružalo
vece pogodnosti potrošacima koji nisu više zavisili od radnog
vremena filijale. Uskoro su potrošaci mogli da uživaju prednosti
od 24-casovnog pristupa gotovini koji su omogucavali terminali. Od tada
su se funkcije ovih mašina jako proširile. Ovo su postali multifunkcionalni
terminali koji nude potrošacima informacije o stanju na racunu, informacije
o drugim finansijskim uslugama, narudžbine preko cekovne knjižice
i sl. Kako je jacala konkurencije, korišcen je i ATM potencijal tako
što su propagandne poruke vezane za finansijske usluge prikazivane
preko njihovih ekrana. Jedan od problema vezan za multifunkcionalne terminale
je da se sad redovi povecavaju kao rezultat velikog broja funkcija koje
su ponudene potrošacima. Zbog toga su finansijske institucije uvele
i jednostavne automate sa jednom funkcijom namenjene za podizanje gotovine
kao i multifunkcionalne terminale koje služe velikom broju potreba.
Pošto su isterale svoje potrošace na ulicu gde se obavljaju
transakcije, finansijske institucije su shvatile da jednom kada je funkcija
dizanja gotovine izbacena iz filijala, nema više podsticaja za vecinu
potrošaca da uopšte ulaze u filijalu. Ovo je imalo ozbiljne
implikacije za mogucnost osoblja filijale da komunicira sa potrošacima
licem u lice. Zato su filijale instalirale
ATM unutra kako bi vratili potrošace i upoznali ih sa raspoloživim
proizvodima i uslugama.
Od svih tipova ATM-a terminali za izdavanje novca privukli su najviše
investicija. Veliki broj banaka fokusiran je na ovu vrstu automata. Za
razliku od njih, terminali za depozite nisu ucinili znacajniji prodor
na tržište. Postoje dva glavna razloga za to. Prvo, ljudi su
manje srecni kada polažu depozite u mašinu. Drugo, dok postroji
manji rizik da cekovi zalutaju, oni se ipak zaista naširoko koriste
samo u Velikoj Britaniji i Francuskoj. Dok su pojedinci srecni kad koriste
samouslužne terminale za rutinske transakcije kao što su podizanje
gotovine i izveštaj o racunu, oni ne žele da ih koriste za komplikovanije
usluge kao što je kupovina deonica i finansijski saveti.
Postoje tvrdnje da je broj ATM-a u Velikoj Britaniji doživeo saturaciju.
Uprkos tome, studije pokazuju da se još uvek investira u njih. Razlog
je to što se razliciti tipovi ATM instaliraju na razlicitim lokacijama,
nudeci razlicite usluge koje zadovoljavaju razlicite potrebe. Iako se
može tvrditi da je bankarska zajednica više nego adekvatno snabdevena
sa ATM, pojedine banke nastavljaju da ih instaliraju kao deo strategije
poboljšanja usluge potrošacima, redukujuci pri tom troškove
i privlaceci nove potrošace. Manje finsnsijske institucije vide ATM
kao nacin kompenzacije za nedostatak nacionalne mreže filijala i
strateški investiraju u ATM kao sredstvo proširenja svojih kanala
isporuke.
Zbog toga što terminali ne moraju da budu locirani u filijalama vec
mogu da budu smešteni na udaljenim lokacijama, supermarketima, železnickim
stanicama i koiscima. Oni dozvoljavaju da finansijska institucija pride
bliže svojim klijentima, licirajuci se na mestima gde institucija
nema pristupa. Ovo pobeduje pasivnost tradicionalnih mreša filijala
gde institucija mora da ceka na posetu potrošaca. Sada institucija
može da dode do njega. ATM locirani u maloprodajnim objektima ili
kupovnim centrima, nude mnoge interesantne marketing mogucnosti za finansijsku
instituciju i za maloprodaju. Na primer mogu se koristiti za specificni
advertajzing vezan za prodavnicu specijalne promocije, izdavanje kupona.
EFTPOS
Nekoliko uticaja bilo je presudno za uvodenje elektronskog transfera
fondova na mestu prodaje (EFTPOS). Potrošaci su tražili lakše
metode placanja, maloprodaja je želela da redukuje sumu gotovine
u sistemu placanja a finansijske institucije su želele da smanje
kolicinu placanja bazirano na cekovima a ponudaci tehonologije želeli
su da plasiraju svoj proizvod.
Kada je EFTPOS prvi put uveden u Velikoj Britaniji, trebalo mu je puno
vremena da zauzme svoje mesto na tržištu. Danas skoro dve trecine
populacije koristi plasticne kartice za placanje. Oko 80 miliona kartica
su u opticaju, izdato od strane 20 razlicitih finansijskih institucija
i korišceno u približno 450 000 placanja.
Kako bi se kartice koristile u maloprodajnim placanjima za robu, maloprodaja
mora biti opremljena odgovarajucim terminalima kako bi mogla da cita kartice.
Bilo je potrebno odredeno vreme pre nego što je veci broj pripadnika
maloprodaje bio u situaciji da prihvati EFTPOS kartice za placanje. Procenjeno
je da oko polovine ukupnog broja maloptradajnih mesta ima EFTPOS sistem,
oni koji nemaju su uglavnom mala i nezavisna prodajna mesta. Ucinjeni
su pokušaji da se organizuje EFTPOS sistem koji bi ukljucivao sve
najvece klirinške banke. Kašnjenja u razvoju nacionalnog sistema
omogucila su razvoj dva sistema pod markom Switch i Visa Delta.
Nacin na koji je EFTPOS razvijen, sa bankama na celu, znaci da su one
obavezne da preuzmu odgovornost za veliki broj usluga koje su potrebne
da se vodi sistem, ukljucujuci opsluživanje terminala i menadžment,
obradu transakcija, kliring i izmirenje racuna. Medutim, aktivnosti kao
što je opsluživanje terminala, obuka i održavanje nisu
suštinske bankarske funkcije. Dok su obrada transakcija i kliring
aktivnosti banke, njih mogu obavljati i druge organizacije. Ovo je dovelo
do toga da nezavisne prodajne organizacije (ISOs) nude neke ili sve zahtevane
usluge u ime banaka koje su uspostavile vezu sa maloprodavcem.
Telebanking
Ljudi koji uživaju u vodenju posla preko telefona i preferiraju
telefon kao metod kupovine dobara nazvani su “telefili”. Prema
Henley Cemtre for Forecasrint, ovde spada polovina populacije (Financial
Times, 23. april 1998).
Girobank je bila prva koja je uvela bankarske usluge preko telefona pre
skoro dve decenije, a Nottingham Building Society je prvi u Britaniji
ponudio pretpaltu na bankarske usluge preko telefona, Homelink, 1993.
Od tog vremena, vecina velikih banaka, gradevinskih društava i osiguravajucih
kompanija ukljucile su telefon u svoje kanale isporuke. U pocetku je telefon
služio da se klijent informiše o stanju svog racuna, naruci
cekovnu knjižicu i pita za savet ili traži informaciju o proizvodima
i uslugama. Sve više se ove operacije sprovode iz pozivnih centara,
što rasterecuje zauzeto osoblje u filijalama. Neke telefonske usluge
funkcionišu potpuno nezavisno od tradicionalne bankarske mreže.
Midland Bank je napravila najveci korak 1989 g. lansirajuci First Direct,
prvu samostalnu, 24-casovnu, 365-to dnevnu banku bez filijala. Midland
je inace imao razvijenu mrežu filijala, koju su korisnici First Directa
mogli da koriste, ali je sistem bio organizovan tako da su korisnici mogli
da sprovode sve finansijske transakcije bez poseta filijalama.
Troškovne prednosti telefonskog bankarstva veoma su znacajne u poredenju
sa troškovima povezanim sa mrežom filijala. Troškovi usluživanja
preko telefona iznose oko 10% troškova iste transakcije koja se obavlja
u filijali (Baldock 1997.). Zatim, telefonske usluge se sprovod iz pozivnih
centara, što pruža i ušetede u prostoru. Mnogi centri su
locirani van grada gde su troškovi smeštaja mnogo niži
nego u gradskom jezgrima.
Telebanking sistem može funkcionisati na tri nacina u zavisnosti
od tehnologije koja je ukljucena:
1. Licni kontakt
2. Tonsko/glasovno zasnovana
3. Ekranski bazirana
U ekranski baziranim sistemima komunikacja se javlja izmedu kompjutera kupca, televizije ili videotekst sistema i kompjuterskog sistema finansijske institucije. Telefon obezbeduje samo vezu izmedu tehnologije finansijske institucije i klijenta. Ako se klijenti ukljucuju preko kompjutera, oni vrše transakcije preko tastature. Kompjuter mora biti vezan za modem da bi se ostvarila telefonska linija do kompjuterskog sistema finansijske institucije. Alternativno, ako se komunikacija ostvaruje preko videotekst sistema preko televizije, klijent može da koristi specijalno prilagoden daljinski upravljac da izvrši transakcije. Iako se ovi sistemi oslanjaju u odredenom stepenu na telefonsku tehnologiju, oni se poznati kao "PC" ili "kucno bankarski" uredaji.
Smart kartice
Smart kartice su skorašnja inovacija koja nudi veliki broj mogucih
primena ukljucujuci funkcije pretplate, identifikaciju vlasnika gotovine,
maloprodajne kartice lojalnosti i elektronsku gotovinu. Kartica koristi
mikrocip umesto magnetne trake koja se koristi na kreditnim karicama i
drugim plasticnim karticama na tržištu. Postoji nekoliko prednosti
mikrocipa u odnosu na magnetnu traku:
• Omogucava da veci broj podataka bude smešten na karitici
– smart kartica može imati 100 puta više informacija nego
plasticne kartice sa magnetnom trakom.
• Mikricip dozvoljava da se podacima pristupi i da se oni obraduju
kako daljinski tako i on-line. Kreditne kartice zahtevaju da kartica bude
verifikovana na centralnoj lokaciji preko mreže. Ovo dovodi do veceg
utroška vremena u poredenju sa smart karticom.
• Mikrocip je sigurniji nego magnetna traka pošto je tehnologija
neophodna za citanje podataka na cipu van domašaja falsifikatora.
Ona ima mogucnost da redukuje prevare u sistemu placanja.
Medutim, citaci smart kartica su oko pet puta skuplji od citaca magnetnih
traka. Ovo je problem koji je kocio širu primenu smart kartica.
Francuska je bila prva u razvoju smart kartica. Za više od decenije,
smart kartica pocela je da se koristi kao osnova za telefonske kartice
u Francuskoj, a od 1993. smart kartice se koriste za EFTPOS. Francuske
banke su izdale više od 23 miliona smart kartica a ukupne investicije
u neophodnu infrastrukturu iznosile su 250 miliona funti. U Velikoj Britaniji
pocetna upotreba smart kartica bila je ogranicena na domen finansijskih
usluga, satelitske televizije i kartice lojalnosti. Njena uloga elektronskog
novca bila je limitirana.
Dok je tehnologija neophodna za proizvodnju smart kartica bila raspoloživa
tokom dugog niza godina, primena je išla sporo zbog nedostatka odgovarajuce
infrastrukture. Da bi potpuno funkcionisala, smart kartica zahteva ukljucenost
nekoliko strana: ponudace tehnologije, finansijske institucije, maloprodaju
i potrošace. Potrebna je i mreža citaca kartice na svakom terminalu
na mestima prodaje. Ovo omogucava da kartica bude procitana i verifikovana.
Infrastruktura nadalje zahteva da razlicite strane usaglaše stavove
oko toga ko treba da plati. Neki nivo sporazuma treba da postoji pošto
maloprodaja može biti nevoljna da plati troškove novih terminala,
pošto je vec podnela znacajne troškove za EFTPOS terminale sredinom
80-ih.
Korišcenje smart kartice kao elektronskog novca može se dizajnirati
na dva potpuno razlicita nacina:
• Mogu biti dizajnirane da se prebijaju kroz bankarski sistem
kako bi se sprecilo da prelaze izmedu ljudi na isti nacin kao gotovina.
• Mogu se dizajnirati da više lice na gotovinu, izbegavajuci
kliring sistem. Sa ovom opcijom banka se suocava sa rizikom dezintermedijacije
i mogu ih smatrati za zastarele. Ipak novcanice i kovani novac funkcionisali
su više od 7000 godina.
On-line bankarstvo
Ovi sistemi imaju šire implikacije jer se ne oslanjaju na ATMs
ili EFTPOS i ne zavise od šema saradnje sa drugim bankama. One, medutim,
zahtevaju posredovanje komunikacijskih kompanija da bi se obezbedile interaktivne
komunikacijske mreže.
On-line ili PC bankarstvo, od PC-a kod kuce ili na poslu, pruža potrošacu
mogucnost da obavlja uobicajene bankarske transakcije koje bi inace zahtevale
da potrošac poseti filijalu ili obavi telefonski poziv.
Postoje dva glavna pristupa on-line bankarstvu. Prvi je kucno (ili kancelarijsko)
PC bankarstvo. Kucne bankarske usluge zahteaju da korisnik direktno zove
sistem pružaoca finansijske usluge. Drugi metod je internet bankarstvo,
gde se pristup finansijskoj instituciji vrši preko interneta korišcenjem
web browsera. Internet nudi uslugu koja jedostupnija jer potrošaci
mogu da pristupe informacijama o svom racunu sa bilo kog kompjutera koji
ima vezu sa internetom. Kucne bankarske usluge su vezane za odredeni kompjuterski
terminal, na poslu ili kod kuce. Neke finansijske institucije nude hibridne
usluge gde potrošac koristi postojeci internet browser da bi direktno
zvao svoju finansijsku instituciju.
1. Kucno bankarstvo
Osnovne usluge koje nudi kucno bankarstvo ukljucuju: mogucnost da se
proveri stanje racuna, evidenciju o transakcijama i istoriji racuna, placanje
racuna, prijavu za druge usluge, komunikaciju sa finansijskom institucijom
i transfer novca izmedu racuna. Neke usluge omogucuju potrošacima
da premeste informacije na svoj PC što znaci da oni mogu da upravljaju
svojim finansijama bez potrebe da budu on-line.
Tehnologija neophodna za kucno bankarstvo dostupna je vec izvesno vreme.
Bank of Scotland razvila je HOBS (Home and Office Banking System) pre
više od 20 godina. Ipak, prihvatanje kucnog bankarstva odvijalo se
sporo. Jedan od glavnih razloga bio je to što je mali broj potrošaca
imao PC kod kuce. Od tada su se potrošaci bolje upoznali sa racunarima,
prvo na radnim mestima a zatim i kod kuce jer je rapidno porastao broj
onih koji imaju PC. Što se tice cene PC i modema koji su neophodni
za kucno bankarstvo one su znacajno pale od dana kada se kucno bankarstvo
prvi put pojavilo.
Šta više troškovi vezani za kucno bankarstvo u pocetku
su bili prilicno visoki a sada stalno opadaju a mnoge finansijske institucije
nude besplatan pristup internetu. U troškove spadaju troškovi
sofrvera, troškovi opreme, troškovi za uvodenje usluge i godišnji
troškovi. Potrošac dobija racun za telefonske troškove
jer je telefonska veza neophodna za povezivanje dva kompjuterska sistema.
Potrošaci su uglavnom zabrinuti za sigurnost i ovo pitanje je ogranicavalo
široku upotrebu kucnog bankarstva. Finansijske institucije su toga
svesne i rade na tome da poboljšaju kontrolu i povecaju poverenje
potrošaca u on-line bankarske sisteme.
2. Internet bankarstvo
Internet nudi alternativu i lakše prenosiv nacin vršenja on-line
bankarstva. Internet je svetska kolekcija povezanih kompjuterskih mreža
koja povezuje razlicite grupe korisnika. On ima potencijal da postane
kolosalno bezgranicno tržište koje pokriva desetine miliona
kupaca. Mnoge kompanije idu na mrežu da bi povecali biznis, i ustanovljene
su brojne "virtuelne" organizacije. Virtualizacija je uklanjanje
ogranicenja vremena, mesta i forme i moguca je zbog konvergencije kompjuterske
i telekomunikacione tehnologije i vizuelnih medija koje se manifestuju
kroz internet. On daje vecu kontrolu kupcima tako što daje veci izbor
kupcu kroz pristup vecoj kolicini informacije na pritisak dugmeta.
Kada se razmatraju troškovi, u slucaju virtualizacije isporuka preko
inteneta uštede su velike. Nekoliko studija je zakljucilo da je internet
mnogo troškovno efektivniji kao metod isporuke nego tradicionalni
metodi korišceni za isporuku finansijskih usluga. Na primer, studija
Booza-a, Allen-a i Hamilton-a otkrila je da su troškovi tipicne bankarske
transakcije u punoj usluzi filijale 1,07 $ u poredenju sa 54 centi za
telefonsko bankarstvo, 27 centi za ATM i 1 cent za transakciju sprovedenu
preko interneta.
Pošto internet ima potencijal da smanji troškove, poboljša
pogodnost i poveca informisanost kupca, najviše koristi ima kupac.
Kupci ce moci da lutaju elektronskim tržištem, proveravaju pogodbe,
sprovode njihove sopstvene transakcije i cak vode svoj sopstveni bankarski
racun.
Sigurnost i prevara
Kako se povecavaja napredak u tehnologiji postajemo sve zavisniji od
tehnologije kao sredstva interakcije sa provajderima finansijskih usluga,
sa brigom o sigurnosti takvih sistema i sposobnošu njihove zaštite
i zaštite njenih korisnika od prevaranata. Tehnologije koje su podigle
najvecu zabrinutost su nedavni razvoj u isporuci finansijskih usluga,
kao što su smart kartice i internet, usluge koje još nisu dostigle
masovno prihvatanje. Nefamilijarnost podiže veliki skepticizam. Ovaj
skepticizam koji okružuje korišcenje novih formi kanala isporuke
baziranih na tehnologiji nije potpomognut ni nedostatkom raspoložive
zakonske zaštite.
Najbliži zakonskoj zaštiti su dobrovoljni dogovori postavljeni
u Kodeksu bankarske prakse. Kodeks je osavremljen, sa efektima od 1 jula
1997, da ukljuci smart kartice, i podržavaju ga sve velike banke,
gradevinska društva i izdavaoci kartica. To je prvi put da se Kodeks
primenjuje na elektronska sredstva. On utvrduje uslove da ce korisnici
smart kartica biti odgovorni za gubitak novca na njihovoj kartici ako
je ona ukradena, isto kao što bi bili odgovorni i za ukradenu gotovinu.
Ali ako ukradena kartica sadrži novac sa legitimnog racuna vlasnika
kartice, maksimalna odgovornost imaoca kartice je 50 funti pre obaveštavanja
izdavaoca kartice. Ovo se odražava na postojece provizije za kreditne
i debitne kartice.
Još jedno pitanje koje okružuje smart kartice je zaštita
podataka. Potencijal skupljanja podataka pomocu smart kartica je veliki
i razne strane su zainteresovane za njihovo vlasništvo.
Kodeks bankarske prakse ne odnosi se na interno bankarstvo gde brzina
promena otežava zakonu da drži korak. Ovde se javljaju strahovi
vezani za sofisticirane kompjuterske hakere koji presrecu podatke o kreditnim
karticama ili preusmeravaju sredstva sa jednog virtuelnog racuna na drugi.
I dok su strahovi veoma realni, izveštaji o velikim gubitcima se
tek ocekuju. Potencijal za prevare sa kreditnim karticama kroz internet
placanja nije veci od pretnje koje su javljaju od objavljivanja podataka
o kreditnim karticama preko telefona. Razlika je da se pojedinci generalno
osecaju konfornije sa telefonom i da su sigurniji da su detalji prosledeni
na željenu destinaciju.
Zakljucak
Razvoj Internet tehnologija je svuda u svetu, pa i u našoj zemlji
doveo do mogucnosti da se poslovanje obavlja elektronskim putem. To je
kompleksan zahvat koji zahteva angažovanje strucnjaka razlicitih
oblasti i znatne novcane investicije. Privredni i finansijski subjekti
u RS su zainteresovani za elektronsko poslovanje radi lakšeg komuniciranja
sa domacim i inostranim partnerima i komercijalnih prednosti na tržištu.
Poceci Internet bankarstva vezuju se za SAD. Prve banke koje su pružale kompletne Internet bankarske proizvode i usluge bile su Wells Fargo banka i SFNB banka. Od tog vremena do danas preko 200 svetskih banaka nudi svojim klijentima kompletan asportiman proizvoda i usluga Internet bankarstva.
Internet bankarstvo predstavlja najbrži, najekonomicniji i najefikasniji nacin obavljanja bankarskog poslovanja. Internet bankarstvo omogucava obavljanje bankarskog poslovanja 24 sata dnevno, 365 dana u godini i to direktno iz kuce ili iz bilo kog mesta na svetu gde postoji kompjuter i prikljucak za Internet. Prednosti Interneta u odnosu na klasicno (filijalno) bankarstvo ogledaju se u vremenskoj i prostornoj neogranicenosti, brzini obavljanja transakcija, niskoj ceni i širokom asortimanu bankarskih proizvoda i usluga. I pored evidentnih prednosti koje donosi poslovanje na Internetu, Internet bankarstvo ima i odredene nedostatke, prvenstveno izražene u vidu odsustva sigurnosti u poslovanju, zakonskoj (ne) regulativi, nedostatku privatnosti, otudenosti, odbojnosti prema inovacijama i opasnosti od zloupotrebe Internet bankarstva u kriminalne svrhe.
Internet bankarstva je fenomen novijeg datuma, koji se odvija, bržim ili sporijim tempom, poslednjih tridesetak godina. Bankarska industrija je prilicno inertna i sklona tradicionalnim i proverenim metodama pa prava revolucija u oblasti bankarstva, tek predstoji.
Internet je nezavisna kompjuterska mreža, koja u sebi objedinjuje
informacije, ljude, telekomunikacije i kompjutere. Od mreže prvenstveno
namenjene u militarne svrhe, prerasla je u mrežu koja objedinjuje
citavu ljudsku populaciju i dostupna je u svakom kutku sveta. Banke su
Internet prihvatile kao sredstvo za obezbedivanje maksimalno efikasnog
sistema u obavljanju bankarskog poslovanja. Glavni zadatak bankarskih
institucija u svetu bice da obezbede što kvalitetnije, lakše,
efikasnije i posebno bezbednije obavljanje bankarskog poslovanja na Internetu.
Srpske banke ce prevaliti dugacak put, dok ne izgrade sopstvene kompjuterske
sisteme, sposobne da omoguce nesmetano i bezbedno obavljanje Internet
bankarskog poslovanja.
Dva osnovna modela placanja putem Interneta su cash-like i cseck-like,
dok su sredstva placanja: elektronski ili digitalni novac, elektronski
cekovi, kreditne kartice, šifrovane kreditne kartice i potvrda trece
strane. Nacini placanja preko Interneta mogu biti kombinacijom telefon-kartica,
placanja pouzecem, preko žiro-racuna i placanja karticama. Sistemi
placanja su obicnim karticama, smart karticama, mikroplacanja i ruski
platni sistemi. Najcešci poslovi banaka na Internetu su: pristup
i pregled stanja na racunima korisnika, evidencija svih transakcija, placanja,
transfer novca sa racuna na racun, izmena informacija, narucivanje cekova
i kontakti.
Razvoj tehnologije je doveo do automatizacije poslovanja i na poboljšanje isporuke finansijskih usluga. Prvobitno su uvedene automatic teller mašine (ATM), zatim EFTOPS, telebanking, on-line bankarstvo, smart kartice.
Za pouzdano funkcionisanje elektronskog poslovanja od posebnog je znacaja pravna regulacija. »Zakon o elektronskom poslovanju i elektronskom potpisu«, koji je u fazi donošenja kod nas, je neophodan preduslov kako za pravnu zasnovanost elektronskog poslovanja, tako i za ukljucenje u medunarodne organizacije i tokove.
Za bankarski sektor stanovništva, Internet je novi distribucioni
kanal, koji nudi krace vreme potrebno za obavljanje bankarskih transakcija
i vece prostorne pogodnosti nego tradicionalni filijalski bankarski sektor,
pa prema tome postaje atraktivan velikim i brzorastucim segmentima korisnika
bankarskih usluga.
Literatura
(1) Prof. dr Božidar Radenkovic, »Elektronsko poslovanje stanje i perspektive«, ppt prezentacija, specijalisticke studije, 2001-2002.
(2) Prof. dr. Nahod Vukovic, »E-business«, ppt prezentacija, specijalisticke studije, 2001.-2002.
(3) Dr Vojislav Vaskovic, »Bankarstvo na Internetu«, prezentacije sa specijalistickih studija, 2001-2002.
(4) M. Ivkovic, B. Radenkovic, Internet i savremeno poslovanje, 1998.
(5) Bil Gejts, Poslovanje brzinom misli, 2001.
(6) V. Pantovic, S. Ðinic, D. Starcevic, Savremeno poslovanje i internet tehnologije, 2002.
(7) Pexim, »Put do uspešnog E-banking rešenja«, Zbornik radova, Vrnjacka Banja 2001.
(8) Zepter Komerc Banka, Banja Luka, »Sistem elektronskog bankarstva ZKB«, Zbornik radova, Vrnjacka Banja, 2001.
(9) NetseT d.o.o., »Tehnologije zaštite elektronskog platnog prometa«, Zbornik radova, Vršac, 2000.
(10) RB General Electronic, »E-Banking system«, Zbornik radova, Vršac, 2000.
(11) Expertski grupa, »Nacrt zakona o elektronskom poslovanju i elektronskom potpisu«, april 2001. www.gov.yu
(12) www.internet-banking-free.com/banks
(13) https://bank.etrade.com
(14) www.netbank.com
(15) www.posted.co.yu
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
OSTALI SEMINARSKI RADOVI
IZ ELEKTRONSKOG POSLOVANJA:
|
||||||||||||
|
||||||||||||
Besplatni Seminarski Radovi